UTICAJ NA DECU

A)

Dr Liza Ronan i profesor Pol Flečer sa odeljenja za psihijatriju univerziteta u Kembridžu su analizirali podatke 2700 dece 9-11 god., koja su bila poželjne građe ali i gojazne. Objavljeno je u časopisu „Cerebral Cortex“.

Posmatrali su debljinu korteksa, spoljnog sloja mozga i uticaj na samokontrolu, donošenje odluka, radnu memoriju. Konstatovali su da se struktura mozga u regionima povezanih sa kognitivnom kontrolom i rezultati tekstova izvršne funkcije dosta razlikuju u zavisnosti od deljine. (Kognitivna sposobnost je zajednički naziv za sposobnosti pamćenja, mišljenja, učenja…)

Deca sa povećanim indeksom telesne mase (BMI) su imala mnogo lošije rezultate. U toku je istraživanje koliko je gojaznost uzrok ili posledica loših karakteristika.

Čak trećina dece više od triput nedeljno pije zaslađene sokove i jede različite slatkiše, te ne doručkuje. Isto tako preko 30 odsto dece ima prekomernu telesnu masu i gojaznost, rekla je Bernarda Blažek, direktor poslovanja Newton Research Europe.

Na univerzitetima Priston i Arkanzas je razmatrana veza između majčine težine tokom trudnoće i težine potomstva, koristeći poređenje među braćom i sestrama, da bi izbacili genetske i ostale razlike među porodicama. Rezultati su bili jasni: što je majka postajala teža u trudnoći, to je teže bilo njeno potomstvo. Kako na rođenju, tako i u detinjstvu!

Bebe su kroz majčinu krv dobijale nezdrave doze šećera i insulina. Česti su i počeci insulinske rezistencije!

Izveštaj Brookings Instituta predviđa da će 12,7 miliona gojazne dece u SAD ostati gojazno i u odraslom dobu! A, kod nas se smatra da će se debelo dete, kako se kaže – izvući u pubertetu! Često da, ali su formirane masne ćelije ostale. Doduše, privremeno ispražnjene. I kao sakrivena bomba, čekaju trenutak da eksplodiraju. Konstatovani su i hormonski dizbalansi.

Znate li da je mnogo gojaznih šestomesečnih beba? Otkud? Od slatkih kašica. U dohranjivanju bebe višestruko puta lakše prihvataju slatke kašice i majke ima to daju, umesto ta budu uporne sa zdravim.

Kod dece se nažalost sreću oštećenja jetre, mozga i metabolizma tipična za hronični alkoholizam. Razlog je porok zvani šećer. Od malena ih lošim primerom pogrešno učimo – stalno viđaju roditelje sa čipsom i coca-colom. Za školsku užinu, umesto zdravog sendviča dobijaju pare da kupe slatkiš!

Kod mnogih adolescenata sa povećanom težinom, u celom svetu su konstatovane teške posledice od Kovida! A šta ako se, nažalost, pojavi nešto novo?

Gojaznost je gorući problem. Glavni uzrok među mladima je hronična fizička neaktivnost i neadekvatna ishrana, odnosno fast fud. Sve je više dece koja traže da se oslobode fizičkog vaspitanja u školama, naročito devojčice.

Na decu se mnogi ljute što se razvlače dok jedu. A valjalo bi i sami da prestanu sa svojim katastrofalnim navikama trpanja hrane u trbuh! Jel’ tako? Može se naći vremena za drukčiji ritual uživanja u manjoj popunjenosti usta, pri dobrom osećaju što ukusnije i zdravije hrane.

Mladi se teraju da jedu i kad su siti: „Pojedi sve do kraja, kol’ko si ostavio, toliko vrediš!“ A, ako moraju da sliste tanjir, stvarate im tako lošu naviku! Jel’ tako? I sa Vama su slično radili. Mnogi znaju posledice.

Pazite, parola: „zdravlje na usta ulazi“ odnosi se samo na upotrebu pravih namirnica! Slažete li se da bi valjalo decu učiti čime treba da se hrane? Šta će Vam čips, kola! Pogotovo pred decom. Jel’ da, korisno bi bilo potruditi se: spremiti im zdrav sendvič i voće? Pekara, grickalice i slatkiši su loš doručak!

Sokovi, čak i oni domaći, uglavnom ne sadrže korisne sastojke. Vlakna su isključena, a izuzetno su važna za sistem varenja, ali i za sitost.

Veoma ozbiljna i radikalna preporuka:

I zbog sebe i zbog dece neophodno je jesti zdravu hranu i posebno obraćati pažnju na namirnice sa prirodnim ugljenim hidratima.

Zašto bismo pred decom jeli štetna testa i slatkiše??

Treba kupovati samo zdrave stvari. Kad nezdrave deca traže – treba ih odgovoriti. Ako se baš mora – izuzetno im ipak kupiti, naglašavajući da to nije zdravo!

Voće se uvek treba nalaziti u kući, ali i spakovano za dečju užinu. Nažalost, često možemo videti majku kako detetu daje Dansko pacivo!?

Decu treba odmalena navikavati na prirodni ukus voća. Samo izuzetno, može se koristiti i ono što je preliveno medom ili drugim prirodnim zaslađivačem.

B)

Ako uradimo stari eksperiment i kažemo sebi: “Nipošto ne misli o ljubičastim slonovima sa belim šeširićima!” Šta će biti? Naravno, videćemo ih!

Podsvest sve što čuje doživljava kao afirmativni nalog! Nama su negativnim nalozima i zabranama stvorili kontra navike. Izbegavajte zabrane Vašoj deci. Primerom ih učite kako se nešto radi.

“Nemoj to…, nipošto ovo…, ne idi tamo…” – podsvest usvaja suprotno! Dokazano je.

Mnogi roditelji se čude: Otkud dečiji otpor, pogotovo kod pubertetlija?

Molimo Vas – istražite, uvidite da je ozbiljno dokazano šta za podsvest znači “NE”. To se memoriše kao nalog, a Vi mislite da je savet, zabrana… Racio razume negaciju. Protivrečnost u glavi nastaje jer to podsvest suprotno konstatuje!

Sve ovo izaziva i svesnu reakciju. Inat! “E, baš neću!”

Ili stvara zainteresovanost koja ima loše posledice: Dete u belim čarapicama sedi na krevetu. Baba prekida peglanje rečima: “Ne diraj! Vruće je.”

Izlazi iz sobe… I čuje vrisak!

Bezbroj puta ponavljano: “Čokolada se ne jede pre ručka” možda bi mogli zameniti sa: “Posle ručka meni čokolada više prija. Mislim da će i tebi.”

Nalozi i ničim izazvane sugestije se neuporedivo bolje prihvataju ako ih damo u formi: “Šta misliš kako bi bilo da…?”

Šta bi stvarno donela kritika ličnosti? Ako toj osobi želimo dobro, komentar, sugestiju i prekor usmeravamo samo na loš postupak. U “sendvič” proceduri: Prvo, bez laskanja, kažemo nešto dobro i istinito o sagovorniku. Potom ukažemo na problem. Na kraju objasnimo kako će promena ponašanja doneti boljitak.

Ako posle analize nečijih postupaka želimo da damo komentar i da sugerišemo korisnim rečima, prvo ćemo istaći uočene pozitivne stvari. Potom objasniti kako bi bilo bolje. Na kraju valja ukazati na dobrobiti koja se dobijaju unapređenjem ponašanja, situacije.

C)

Hormon oksitocin koji se otpušta prilikom grljenja poboljšava imunski sistem, doprinosi bržem zarastanju rana i smanjuje upalne procese.

Zagrljaj je za decu veoma važan, zbog njega se lakše nose sa različitim tipovima stresa.

Zagrljaji čine decu srećnijom

Psihološki efekat zagrljaja je neverovatan. Ne samo da podiže nivo samopouzdanja kod dece, već im pomaže da zadrže optimizam.

Postoje tri snažna psihološka uporišta koja su povezana sa procesiranjem stresnih događaja, a to su samopouzdanje, savladavanje veština i optimizam. Pritom, deca koju roditelji redovno grle osećaju se srećno i voljeno.

Uči decu empatiji

Zagrljaj pomaže roditelju i detetu da uživaju u trenutku i da razumeju uzajamna osećanje. Ova razmena energije detetu pokazuje vrednost empatije.

Na taj način uče da razumeju kako se drugi osećaju. Zbog toga je zagrljaj i dobra lekcija kojom ćete detetu pokazati šta znači saosećati se sa ljudima i voleti ih.

Stvara sposobniju decu

Deci su za razvoj potrebni različiti senzorni nadražaji. Ključan je fizički dodir i kontakt s kožom.

Dr Set Polak i njegove kolege psiholozi u ” Waisman Center”i na “Wisconsin‐Madison University” sprovodili su istraživanja u kojima su upoređivali usvojenu decu iz domova za nezbrinute mališane sa decom koja su odrastala u stabilnim porodicama.

U prvoj grupi deca su motorički zaostajala, pa su zbog nedostatka taktilne interakcije imali sporiji kognitivni razvoj.

U drugom istraživanju su otkrili da je 15 minuta taktilne stimulacije tokom 10 dana kod dece iz domova za nezbrinutu decu pomoglo u razvoju potencijala i sazrevanju navika, pa su deca uopšteno postala aktivnija.

Zbog zagrljaja deca rastu

Iako zvuči čudno, zagrljaj pomaže rastu deteta. Naučnici su otkrili da su deca kojoj nedostaje senzornih nadražaj usporila rast, a naročitoo ako nisu redovno dobijala zagrljaje.

Taj je problem bio je vidljiv uprkos redovnom uzimanju vitamina i drugih važnih nutrijenata. Objašnjenje za taj fenomen je jednostavno. Tokom zagrljaja telo oslobađa hormon oksitocin koji ima snažan pozitivni efekat na telo, a  između ostalog podstiče hormone rasta.

Deca su zdravija

Hormon oksitocin ne deluje samo na rast, nego i na bolji imunski sistem. Takođe, on doprinosi bržem zarastanju rana i smanjuje upalne procese.

Stvara snažne veze sa roditeljima

Zagrljaj podstiče poverenje koje je nužno za stvaranje kvalitetne veze sa roditeljima, ali i drugim ljudima.

Oksitocin smanjuje strah i podstiče spremnost na poverenje prema drugima. Pritom, deca se osećaju sigurnije i zaštićenije, a ujedno se stvara snažnija veza sa roditeljima.

Zagrljajem protiv stresa i nervne napetosti

Stres ima veoma negativan uticaj na imunološki sistem, slabi ga i on postaje osetljiv na viruse. Zagrljaji smanjuju nivo stresa i pomažu telu u borbi protiv virusa, pa su ljudi koji vole da se grle ređe bolesni.

Magnetna rezonanca koristi se u medicini za tačniju procenu različitih bolesti ili stanja, a neuronaučnica Rebeka Saks iskoristila ju je kako bi prikazala ljubav i povezanost između bebe i majke.

Slikom sebe i svog dvomesečnog sina naučnica je htela da uporediti razlike između detetovog i majčinog mozga, odnosno, kako je rekla, „početnog“ i „konačnog“ proizvoda.

Bebin mozak je glatkiji i tamniji jer ima značajno manje bele mase. Ona se sastoji od glijalnih ćelija i mijelina, koji prenose signale iz jedne regije u mozgu u drugu, odnosno „prenose“ poruke unutar samog mozga. Taj nedostatak mijelina je vizualni primer toga kako majke formiraju decu od rođenja.

Ona je proučavala kako dečiji mozak odgovara na interakciju, kako se krvni sudovi proširuju u mozgu i postaju „prohodniji“ dok mu majka priča priču ili peva uspavanku.

„Način na koji govorimo, pevamo, držimo, grlimo i igramo se sa bebama oblikuje temelje mozga kako dete raste“, rekla je.

Njen „eksperiment“ samo je jedan od „napora“ nauke u dokazivanju blagodeti ljudskog kontakta. Studije su pokazale da već prvi, takozvani kontakt koža o kožu, koji se odmah nakon porođaja primenjuje u porodilištima, podstiče neurorazvoj bebe, utiče na veći IQ deteta, ali i snižava nivo agresije.

Budući da je dodir prvi od pet čula koje čovek razvije, čak i pre sluha i vida, njegov pozitivan uticaj na razvoj i zdravlje beba, ali i odraslih je neprocenjiv.

Dok se grlite sa nekim do koga vam je stalo, telo otpušta hormon oksitocin, koji vas smiruje i omogućava da se bolje nosite sa stresom. Pritom, dok telo u toplom zagrljaju proizvodi više ovog hormona, snižava se nivo hormona stresa, doze kortizola opadaju i napetost nestaje.

Takođe, nakon povrede brižan zagrljaj ili nežan dodir pruža više od moralne podrške. Hormon oksitocin koji se pritom otpušta u krvotok deluje kao analgetik i ublažava bol.