PODSVEST, NAVIKE, VIZUELIZACIJE I AFIRMACIJE
Podsvest upravlja nesvesnim pokretima, navikama. Na taj način se realizuje više od 90% naših postupaka. Od rođenja, dugotrajnim ponavljanjem, stvorili smo automatizme koji nam olakšavaju život. Na primer, nesvesno rukujemo kvakom otvarajući vrata.
Usvojili smo navike ponašanja i stavove o određenim okolnostima, grupama ljudi, o mnogo toga. Ne razmišljajući, ponekad postupamo na osnovu njih. Trošimo volju i htenje bez pravog plana. Koliko su oni utemeljeni ili su, nažalost, često formirani i na osnovu pretpostavki?
Naš nervni sistem deluje na osnovu hemijskih pojava i elektriciteta koji pulsira različitom brzinom. Pojednostavljeno: beta opseg (u budnom stanju) ima najveću frekvencu, alfa je nešto niži – izaziva nam polusan i u laganim je fazama sna, teta frekvenca je u dubljim, dok je delta u najdubljim.
U ranoj mladosti prvo dominiraju delta, pa teta, onda alfa frekvence. S krajem puberteta najčešće su beta: 14 Hz i više. U „alfi smo“ kratko vreme po buđenju i neposredno pred spavanje.
Za učenje i uticaj na podsvest koja upravlja navikama izuzetno je pogodan niži nivo alfa opsega. Možemo naučiti „ulazak“ u takvo stanje, npr. na kursevima meditacije i Silva metoda.
Proveren način je i sledeći: svaki dan, neposredno po buđenju i pred spavanje, sedite udobno, stavite ruke na kolena, zažmurite, oči podignite 20-ak stepeni uvis, duboko udahnite „iz stomaka“ i dok lagano izdišete mentalno brojite i vizuelizirajte broj 3, tri puta. Zatim polako opuštajte teme, oči, kožu glave, vrata… Sve do prstiju na nogama. Opet duboko udahnite i sve ponovite s brojem 2, a onda sa 1. Lagano, uz duboko disanje, brojte od 10 do 1. „Ućićete“ u alfa stanje, osetiće te to. U početku, ako treba, ponovite lagano brojanje od 10 do 1. Ponekad i opet.
Bilo kad tokom dana, dok smo u beta frekvencama, u „radni“ nivo alfa stanja možemo ući ovako: udobno sednemo, položimo ruke na kolena, duboko udahnemo, pogled usmerimo nagore pod uglom 45 stepeni. Gledamo u jednu tačku dok nam kapci ne otežaju, pa vizueliziramo i mentalno odbrojavamo broj 5 pet puta, te dozvolimo očima da se zatvore. Onda ponovo udahnemo i lagano izdišući vizueliziramo i odbrojimo broj 4 pet puta. I tako sve do 1. Potom opuštamo deo po deo tela, od temena glave do prstiju na nogama. Zatim, lagano brojimo od 10 do 1. Ako treba, opet.
Izlazimo iz alfa stanja izgovarajući u sebi: „Polako ću izaći kad izbrojim od 1 do 5, biću potpuno budan, osećaću se bolje nego ranije. 1, 2, pripremam se da otvorim oči, 3, kad kod broja 5 otvorim oči biću potpuno budan i osećaću se bolje nego ranije, 4, 5, oči su mi otvorene, potpuno sam budan i osećam se mnogo bolje nego ranije.“
Procedurama kojima ulazimo u niže nivoe alfa stanja smo došli u stanje svesti takvo, da su ostvarene okolnosti u kojima podvest lakše usvaja ono što nam je potrebno. Jer, podsvest je poput magneta. Kad je aktivna i iscrpno prožeta jasno usmerenom namerom – počinje da privlači sve što je potrebno za ostvarenje te namere.
Pomoćiće nam da realizujemo planove. Možemo i da utičemo na razvoj svakodnevnih rutina i potreba.
Velika većina njih je korisna. Nažalost, mnogo nas je u mladosti, pa i kasnije, pod raznim uticajima dobilo i štetne navike. Ovim sajtom pomažemo u savlađivanju problema stvorenim nalozima da se „mora sve pojesti“, da je nagrada slatkiš…
„Đavolku“ u podsvesti neprijatnost i teškoće mnogo smetaju. Izbegavajmo da mislimo na njih. Što bi ga uvodili u te okolnosti? Porazno za realizaciju pozitivnih promena je da mu nešto zabranjujemo ili da ga „uvaljujemo“ u nelagodu.
On voli da se igra. Želi da mu bude lepo, prijatno, zabavno. Treba da ga pažljivo navodimo u nove, interesantne okolnosti, nadražaje, osećaje.
Miris pekare i pečenjare je on često dosad doživljavao kao vrhunsko zadovoljstvo. „Otkrijmo mu i nove horizonte“! Kad uz našu svesnu upornost on shvati šta sve predivno postoji, potrudiće se i uspeće da ode tamo!
Može mu se objasniti da ima lepših osećanja od razmišljanja o „krkanju“… Zar nije slađe i lepše kad mi možemo da radosno skakućemo, a zdravi, vitki, lepi, držeći za ruku voljenu osobu. I sve to uz predivnu muziku u očaravajućem okruženju.
Podsvest uči kroz ponavljanje. U alfa stanju mogu da se menjaju i navike, al’ treba da uložimo vreme i budemo uporni. Interesantne slike i glasno izgovorene, uzbudljive reči – postepeno se usvajaju kao istina. Proces jedino funkcioniše u sadašnjem trenutku. Tako našoj podsvesti prenosimo želje. A ona nas onda usmerava, „tera“ da radimo ono što misli da mi hoćemo. Pronalazi najbolje načine da realizujemo voljene aktivnosti i htenja.
Postoji više načina i primenjenih procedura ponašanja, rezultat je – osećamo se bolje, sigurnije, uspešnije…
Jedan je da po ustajanju, ali i kad god prođemo pored ogledala u kupatilu – „bacimo 5 (pet)“, dodirujući staklo uz samouveren i zadovoljan osmeh. Ovo nas garantovano pokreće u mnogo čemu dobrom. Pokazuje i da volimo sebe, jer smo vredni toga! Korisno je i da se neko naredno vreme posvetimo vizuelizacijama.
Drugo je, da napravimo listu od 3-4 aktivnosti koje će nam doneti, nama najvažnije promene u zdravlju, izgledu, ponašanju, prihodu, … I da svakodnevno ocenjujemo (od 1 do 5) trud koji smo uložili. To arhiviramo i jednom nedeljno analiziramo. Rezultati će već doći.
Kao treće, korisno je da sastavimo listu korisnog ponašanja i čitamo je svakodnevno.
Potrebno je „održavati vatru“ želje za promenom. Više puta dnevno „ulazeći“ u alfa stanje u kome se radujemo filmu sa našim napretkom, pisanjem dnevnika, ocenjivanjem ličnog truda…
Samokontrola presudno zavisi od situacije u kojoj se nalazimo. Uklonimo pretnje iz videokruga i pridržavajmo se usvojenih procedura u ponašanju.
Vendi Vud je profesor psihologije i biznisa na Univerzitetu Južna Kalifornija. Sa svojim saradnicima, tokom više decenija je uradila brojna istraživanja sa hiljadama ljudi. Ovako je prezentovala rezime rezultata:
Čitavih 43% vremena, naše radnje su stvar navike. Izvodimo ih automatski.
Mnogim ljudima se život vrti oko jela, uz druge aktivnosti!
Sitni lanci starih navika su retko toliko teški da bi se osetili, a ipak su mnogo jaki – da bi se pokidali. Samjuel Džonson
Istrajnost u primeni novih navika, uglavnom, ne zavisi od snažnih početnih stavova, namera i planova.
Većina ljudi prekida režim dijete, obnavlja stare navike ishrane i opet ne vežba.
Pojedinci izgube više od 40 kg, ali nakon nekog vremena opet budu na pređašnim!
Pet godina pošto su dijetom ostvarivarili novi izgled, samo 15% učesnika uspeva da im se kilogrami ne uvećaju za dodatnih 5 kg i više. I mnogo više!
Eksperimenti su dokazali da smanjivanje porcije utiče na količinu pojedene hrane.
Samokontrola presudno zavisi od situacije u kojoj se nalazimo. Uklonite pretnju iz videokruga i otežajte dolazak do nje!
Ponavljana radnja postaje navika. U eksperimentu: za zdravo jelo – 65 dana, za vežbanje – 21 dan.
Uspešni ljudi, za koje se smatra da imaju veliku samokontrolu, svoj uspeh zahvaljuju organizovanosti svog okruženja, procedura, ljudi s kojima su. Oni ne iskušavaju svoju volju, već su stvorili naviku i napravili okolnosti koje ih same podstiču.
Želimo ono na šta smo se navikli. Ako nameravamo da izvedemo promenu, treba joj omogućiti da „glatko“ funkcioniše. I budimo svesni da posle perioda „trpljenja“ ulazimo u rutinu i zadovoljstvo.
Kad disciplinujemo sebe da odlažemo zadovoljstvo, da izvršimo zadatak pre nego što dobijemo nagradu, ta disciplina će povećati naše samopoštovanje i samouverenost. naš karakter postaje bolji i jači. On nas čini snažnijim i svaki čin samodiscipline ojačava svaki sledeći.
Gete je rekao: „Sve je teško pre nego što postane lako.“
Želimo ono na šta smo navikli. Ako nameravamo izvesti promenu, omogućimo joj da „glatko“ funkcioniše. I budimo svesni da posle perioda „trpljenja“ ulazimo u rutinu i zadovoljstvo.
Poneki odustanu posle nekoliko dana. Mi smo se obavezali sebi da ćemo biti istrajni.
Osoba koja želi da maksimalizuje život smišljeno treba da planira doze motivacije – kao što planira ishranu!
Motivaciona, entuzijastično saopštena poruka koju smo primili – podiže nam energiju. Ovo je naučno dokazano mnogo puta, npr: Dr Forest Tenat, vrhunski autoritet u SAD je, na više dobrovoljaca, merio nivo endorfina i kortizola u krvi pre i posle govora Zig Ziglara u Anahajmu, Kalifornija i pokazao da je čak tri puta porastao.
U istraživanju Martina Seligmana na univerzitetu Pensilvanija su ispitivali 350 000 ljudi tokom 22 god. Jedino pitanje je bilo: O čemu razmišljate većinu vremena? Najuspešniji među njima su razmišljali šta žele i kako to da ostvare.
Motivacija, bilo da je samoizazvana vizuelizacijama i afirmacijama, bilo da je došla spolja, podstiče stvaranje dopamina, endorfina, serotonina, norepinerfina i drugih neurotransmitera. Oni podižu raspoloženje, snagu i izdržljivost. I omogućavaju nam, između ostalog i da lakše otapamo višak masnih naslaga, pretvarajući ih u energiju!
Smeh oslobađa endorfine koji nas pune snagom. Mnogo je korisno stvoriti naviku da neposredno po buđenju pročitamo nešto smešno!
Vizuelizacije, odnosno zamišljeni filmovi na velikom ekranu ispred nas, stvaraju nove i ojačavaju postojeće sinapse (veze između neurona). Tako pomažemo i omogućavamo mozgu delovanje u budućim realnim situacijama!
Brojni su i dokumentovani primeri: Mnogi su popravili zdravlje, poslovni ljudi su ostvarili velike rezultate i zato što su pre sastanaka i pregovora „proživljavali“ njihov tok i uspeh. Vrhunski sportisti su govorili o svojim pripremama uz pomoć vizuelizacije – Tajger Vuds, Majkl Džordan i mnogi drugi.
Neurolog Alvaro Paskval Leon je sproveo u medicinskom fakultetu na Harvardu eksperiment. Dve grupe učesnika su pet uzastopnih dana, po dva sata vežbali sviranje na klaviru. Jedna je to stvarno radila, a druga koncetrisano zamišljala. Najmodernijom medicinskom opremom je praćeno stanje moždanog tkiva i konstatovane su promene u delu kore koji je potreban za motoričke potrebe prstiju tokom sviranja. Bilo da su se stvarno uvežbavali ili to samo zamišljali!
Dr Džad Bjasioto sa univerziteta u Čikagu obavio je istraživanje o uticaju vizuelizacije na izvođenje slobodnih bacanja. Proizvoljno su studenti podeljeni u tri grupe. Prvo su testirane njihove sposobnosti. Zatim, sledećih 30 dana, prva grupa je po sat vremena izvodila bacanja, druga je, ležeći, zamišljala da to radi, trećoj je, čak, predloženo da ne misli na košarku. Razultat: trećoj se procenat uspešnosti malo smanjio, a i prvoj i drugoj povećao za oko 24%!
Kreiranje vizuelizacija u alfa stanju je nekima jednostavno. Ako Vama odmah ne uspeva da vidite slike, upornošću ćete do toga doći. Najvažnije da doživite osećaj zadovoljstva i sreće. Ako treba, opisujte sebi, vršite „radio prenos“.
Korisno je da uvežbavate, uvežbavate. Npr. osetite u čemu ste od odeće, kako se osećate, s’ kim ste i gde. Zamišljate dobro poznate predmete: jabuku, pomorandžu, … „Osetite“ miris i ukus.
Fokusirajte se, ali na lak i opuštajući način. Bez napora. Važno je da ne osećate da se borite za nešto, pokušavajući ili ulažući previše energije u to što želite. Vremenom, povećavaće Vam se mogućnosti.
Za podsvest su od istog značaja stvarnost i na velikom ekranu ispred nas, zamišljeni film koji jako proživljavamo. Sa što više detalja.
Izuzetno je važno uvideti situacije u kojima smo dosad grešili sa hranom. Pošto su ugljeni hidrati glavni problem – rešimo ih se! Treba da nam se ogade!
PREDLOG:
Poklanjamo nekom ili ostavljamo pored kontejnera ono što je za nas najveće ĐUBRE – svi slatkiši.
Samo jedno jutro po buđenju, u alfa stanju, lagano proživljavamo zamišljeni film: Požljivo se zagledamo u razna mirisna i ukusna testa i slatkiše. Naučili smo da nam oni u ustima omogućavaju kratkotrajno zadovoljstvo, ali onda odlaze u grlo, transformišu se u želucu i crevima. a onda nas sve to izda i preobrazi se! Kroz naše telo počnu da struje kapljice zbog kojih krvni sudovi i mali sitni kapilari postaju slabi, lomljivi, pa zato tkiva i organi ne dobijaju potrebne, kvalitetne sastojake.
Sluz puni li puni pogubnim sastojcima ćelije potkožnih masti! Izobličuju se lice i figura, podvaljak raste, sva koža se rasteže! Zakrečavaju krvne sudove i smanjuju prohodnost. Pogotovo onih najsitnijih – kapilara koji hrane tkiva.
Najgore – u trbušnoj maramici se uvećava odvratno salo koje obavija unutrašnje organe i gura, gura stomak napolje. I srce je zarobljeno i opterećeno debelim slojem. Krajnjim naporom pumpa krv! Ta maščina u celo telo emituje razne štetne, otrovne stvari. Od prstiju na nogama pa sve do mozga!
Možda će funkcionisati i sledeći film: pacovi riju kroz žito, džakove šećera. Prosipaju izlučevine! Možemo li posle sve to da jedemo!?
Uklonimo ružne filmove i zamislimo se u roku od mesec dana, što konstatujemo kalendarom. Vidimo santimetar oko struka koja pokazuje novu realnu cifru. Proživimo novi osećaj. Dodirujmo kožu po telu i osetimo razliku. Uočimo poglede odobravanja svojih bliskih!
Završavamo ovako: Na kalendaru je realan datum, za konačni cilj. Izgledamo očaravajuće, zdravi smo, raspoloženi. Sa voljenom osobom smo u okruženju koje nam izuzetno prija!
Kasnije, uvek, posle svakog buđenje i put pred spavanje, u alfa stanju, radosno proživljavamo film o svom uspehu!
Za mesec dana pravimo novi film sa mesečnim ciljem i naravno, radujemo se doživljajem svog konačnog izgleda, okruženi voljenim osobama!
Svakodnevno zamišljajmo svoju pobedu, radujmo se. Crtajmo, možda i po prvi put posle škole! Fantazije nam u mozgu trasiraju nove staze i bogaze. Mnogima su se ostvarile. I nama će.
Afirmacije su izjave koju uporno ponavljamo. One stvaraju nove i učvršćuju postojeće korisne sinapse.
Moraju biti iskazane u pozitivnim pojmovima da bi ih podsvest razumela („ne“ precrtajte) i u sadašnjosti! Trebalo bi da budemo određeni, precizni. Ubeđeni!
Često se dešava da smo napravili lošu predstavu o sebi. Kako? Pa, negacijama koje podsvest doživljava afirmativno. Ponavljali smo ih i ponavljali! (Ne smem to i to… Neću više ovo… Ne valja onako…)
Upornim potvrđivanjem korisnih stavova i navika, izbacićemo one loše!!!
Naš život je rezultat starih afirmacija! Ponekad i pogrešnih. STVARAJMO BOLJI!
Mnogo je korisno da, čim se čuje ili izgovori negativno (možda i reći: „Poništi, poništi!“) – kažemo pozitivno! Time ćemo zameniti ono loše. I posle iznenadnih negativnih misli, prisećanja, strahova od budućih događaja, valjalo bi odmah ući u lepo, zdravo, očaravajuće!
Za stimulisanje našeg biokompjutera, prija: „Sve sam bolje“, „Svaki dan sam…“… A, loše stvari ostavljajmo prošlosti: „Bio sam bolestan, debeo, nervozan…“
Kažu oni što to dobro znaju: „Najkorisnije razgovore vodimo sami sa sobom, dok se podstičemo i usmeravamo.“
Odlično bi bilo da afirmacije izgovaramo često, što češće. Kad je god moguće i naglas, jer je čulo sluha odlično za konstatovanje alarma. Mnogo, mnogo ponavljanja je potrebno da se trasiraju nove, korisne sinapse.
Doživljavali smo kao zafrkanciju ono iz Kusturicinog filma: „U svakom pogledu sam sve bolji i bolji.“
Ali, ali, silni uvideše da je veoma korisno uporno se uživljavati, osetiti emociju i izgovarati više puta dnevno u sadašnjem vremenu. Jednostavno – raspoloženiji smo, poletniji, spremniji za korisne aktivnosti. Ako je moguće, izrecite naglas:
„Postao sam mnogo bolji, vitkiji i vitalniji! I zadovoljan sam i srećan!“
Ili
„Sve sam vitalniji, vitkiji i lepši!“
Setite se – u školi smo nekad učili da je ponavljanje majka znanja! Vremenom se vera u dobro koje želimo sebi armira i ubetonira!
Henri Ford je rekao: I osoba koja kaže „ne mogu“ i osoba koja kaže „mogu“ – obe su u pravu. Skoro sve vreme!
Tokom usvajanja novih, korisnih automatizama, moramo konstantno nadgledati svoje misli, jer se stalno javljaju. Nažalost, nekad su to i one iz starih navika, npr. – šta ćemo lepo pojesti.
Korisno je da ih odmah sklanjamo, možda uz nalog: „Poništi, poništi!“ i ako možemo da zažmurimo – uđimo u alfa stanje i zamislimo film u kome smo vitalni, vitki i srećni u voljenom okruženju. U svim okolnostima gde oči moraju biti otvorene, poništene grešne misli zamenimo korisnim afirmacijama. Naprimer: „Sve sam vitalniji, vitkiji i lepši!“
Saša Popović dipl.el.ing. e-mail: sasa.popovic@ vitalni-vitki.com