Valjalo bi pogledati stare fotografije. Koliko su ljudi nekad bili vitkiji!

Kod nas je odomaćeno da iako je neko šlang, često se pogrešno hrani. Što bi obraćao pažnju na to? Koliko ljudi zna od čega sve treba da mu se sastoji obrok?

Koriste se takozvane prazne kalorije. I jede i pije izmišljeno pre koju deceniju, a loše po nas: margarin umesto butera, rafinisana ulja umesto masti, krem sir koji nije sir, čips, keks, surogati sokova. Daje se deci kravlje mleko. „Kakva laktoza, kakvi bakrači.“

Jetra, gušterača, razne žlezde, sem domaćih zadataka zbog kojih ih je priroda stvorila, moraju svašta loše da obrađuju, a i sa salom da se nose. Forsiraju se tako, kao da se druka neki motor, stalno, jače i jače. Zbog napora, sve počne da popušta.

Kod nas u ishrani dominantna biljka od vajkada je ’šenica belica. Ali, drukčija bila ona iz hajdučkih pesama. Skroz su je promenili. Spolja: stabljika duplo, pa i više kraća, a klas – veći.

Prinos je mnogo veći i otpornija je na štetočine.

Nažalost, unutra se pojavilo mnogo toga lošeg za veliku većinu ljudi. I za one koji nisu alergični na gluten, kojih je samo do 2%. Ko o ovome priča i piše? Pa kako bi o glavnoj narodnoj ’rani? Usput, čak i integralna pšenica brže diže nivo šećera u krvi od saharoze!

Resice tankog creva koje prosleđuju hranu u krv su kod većine ljudi tako zapušene da mnoge važne materije, kojih i tako malo ima u ishrani, po pravilu veoma malo iskoristimo. Vlakna treba unositi u dovoljnim količinama, jer su ona, između ostalog i čistači tankog i debelog creva. Usput i uništavaju loše bakterije.

Kokoške koje kljucaju su prave. Goveda koja pasu. Mangulice, sem specijalne genetike, po pravilu se puštaju među drveće i tamo što nađu da jedu, mnogo je korisnije od onog iz obora: pomija, hibridnog kukuruza, koncentrata!

Varenje pojedinih kombinacija hrane je problematično. Naročito: proteini – ugljeni hidrati. Trebalo bi probati da se promene neke navike. Naravno, sarma je, ipak – gurmansko savršenstvo!

Pošto i tako nemamo potrebe da voće kombinujemo sa belančevinama, poželjno ga je jesti ili dovoljno vremena pre proteina ili četiri sata posle, nakon što je otišlo u tanko crevo. Jer ono, uglavnom, prolazi kroz želudac za dvadeset do trideset minuta. Banane, urme i suvo voće – četrdeset pet.

Kad smo kod pića, preporuka je jedan, do dva decija dnevno dobrog crnog ili kako se zvanično zove – crvenog vina. Zbog kardiovaskularnog sistema. Još bolje, uz crnu čokoladu.

Mnogi vole ledeno piće. Ali, hladna tečnost skuplja krvne sudove u želucu i blokira enzime za varenje hrane. Ona mora prvo da se zagreje u našem telu, da bi mogla da hidrira ćelije.

Skorašnja istraživanja na Medicinskom fakultetu u Bostonu su pokazala da slatka gazirana pića čak više i od alkohola doprinose da jetra postane masna! Poguban je i jedan takav napitak dnevno! Usput, ta praksa napravi i 7(sedam) kg masti godišnje!

Poznato je da tečnost koja se uzima neposredno pre i uz jelo otežava varenje, razblažujući želudačne sokove. A šta je sa tradicionalnom bistrom supom na početku obroka? A posle, stomak treba da obradi mesište… Razmislite o ovome. Predlog je: supa ili samostalno ili da ostala hrana dođe tek posle solidne pauze od bar pola sata, u kojoj je voda prošla kroz želudac.

„Rinflajž“ uz meso? Šta će te od njega korisnog dobiti? Skoro sve valjano je uništeno kuvanjem ili otišlo u supu. Ostao je skrob.