OD ISHRANE ZAVISI KVALITET KRVNIH SUDOVA
Decenijama smo plašeni holesterolom. Promovisana je nezdrava, ponekad i pogubna hrana samo zato što ne sadrži taj najveći prouzrokovač infarkta i šloga, kao se smatralo. Istina je dosta drukčija.
Glatka obloga unutar arterije najčešće se oštećuje zbog previše šećera u krvi, visokog pritiska ili zbog raznih upala i otrova – nikotina i homocisteina.
Telo se trudi da to zamalteriše holesterolom. Ako preovladava gusti, korisni, zvani HDL, on će lepo popuniti neravnine. Ukoliko, pak, imamo više lošeg LDL, male gustine, on to loše radi, pa nastane upala. Još je gore ako postoji i mnogo omega-6 masnih kiselina (iz brašna) koje je previše podstiču. Da bi rešili problem, umešaju se tu i bela krvna zrnca, pa se nakaleme i krvne pločice. Napravi se od svega toga delimično začepljenje. Ako bude kompletno, jasno Vam je šta to znači… A deo može da se otkači i ode dalje, pa se u uzanoj arteriji zaustavi. A šta ako ona napaja srčani mišić ili je u mozgu?
Kad saberemo, ne dva i dva, već mnogo toga, vidimo da je holesterol iz slanine samo jedan i to od manjih krivaca za infarkt i šlog koje izazivaju oštećenja krvnih sudova. Pogotovo zato što je ovaj, unet hranom, višestruko manji od proizvedenog od našeg sopstvenog tela. To ljudi uglavnom ne znaju, kao ni to da ishranom možemo regulisati maksimum 20% količine holesterola. On nam treba za mnogo toga drugog. Malterisanje rupa po zidovima krvnih sudova mu je samo jedan od mnogobrojnih zadataka.
Posna hrana, neki slatkiši i testa su bez holesterola. Ali, oni kroz povišeni šećer i pritisak oštećuju naš krvotok. Tek onda se pojavi holesterol koji kao neki moler popravlja zidove koje smo oštetili nemarom.
Saša Popović dipl.el.ing.