Veoma je važno napomenuti da himalajskoj soli nije dodat mineralni jod kao što je to urađeno kod drugih kuhinjskih soli. Većina ljudi unosi dovoljno joda u ishranu, ali neke grupe rizikuju od nedostatka joda, uključujući: trudnice, vegane, ljude koji konzumiraju malo mlečnih proizvoda ili jaja.
Šta je Himalajska so i zašto je popularna u svetu. Odakle potiče roze so sa Himalaja i kako je nastao mit o njoj
Himalajsku so je popularisala new age ezoterija. Neki je još nazivaju “so iz Lahora”, no ovde se radi o čistom zavaravanju potrošača.
Pozivanje na Himalaje (dok je solana u Pundžabu) – najvišeg kraja na svetu (Karakorum masiv) je marketinški uspešno, a ezoterički značajno.
Ali, kao što je nemački sud u svojoj presudi za Himalajsku so naglasio:
“Prosečni potrošač povezuje Himalaje sa idejom planine sa najvećom nadmorskom visinom na svetu. On zamišlja snegom pokriveni masiv ne znajući da je solana koja pravi Himalajsku so u Punjabu, udaljena 200 km dalje i u nizini. Potrošač to ne može znati, tim više što se u engleskom tekstu spominje Aleksandar Veliki, Karakorum i Kašmir, konkretno Hindukuš. Jedan deo soli koja se prodaje pod etiketom Himalajska sol dolazi iz Poljske.”
Iako se Himalajska so ponekad plasira na tržište kao “so mora iz doba Jure”, ova deponija soli dolazi iz morskog dna permijskog i krednog doba od 100 do 200 miliona godina a ne iz iz doba Jure. Ovo more je postalo neokrnjeno i upareno, ostavljajući gustu deponiju soli, obojenog roze mikroorganizmom koji je živio u njoj. Prvi zapisi o rudarenju soli dolaze iz 1200 godine nove ere.
Himalajska so se uglavnom vadi u rudniku soli Khevra u Khevri, oblast Jhelum, koji se nalazi u pokrajini Punjab u Pakistanu Indo-Gangeske ravnice.
Popularnosti Himalajske soli je doprineo Peter Ferreiras (pseudonim Peter Druf) u oktobru 2001.-e godine svojom knjigom “Voda i so – Izvori života” u kojoj se ta Himalajska so predstavlja kao svemogući lek za civilizacijske bolesti. On to pravda informacijom da ova sol sadrži 84 hemijska elementa koliko ih ima u ljudskoj krvi i da sadrži iste “energetske vibracije” kao čovekov organizam.
Sve to u toj knjizi potvrđuje „Institute of Biophysical Research“ sa sedištem u Las Vegasu. To je Institut koji nikada nije postojao.
Istina je da je Peter Ferreiras vlasnik firme “Lichtkraft”, firme koja je najveći distributor Himalajske soli.
Zato je knjigu napisao pod drugim imenom.
Bavarski Državni zavod za zdravstvo i sigurnost hrane je istražilo 15 vrsta Himalajske soli i u njima našao samo 10 hemijskih elemenata.
2006.-e godine je Tehnički univerzitet Clausthal u Nemačkoj takođe istražilo Himalajsku so.
I oni su našli da Himalajska so ima samo 10 hemijskih elemenata.
Njihov rezime je: “Ova se sol u svom hemijskom sastavu ne razlikuje nimalo od svih drugih prirodnih kamenih soli. Jedina razlika naspram poznatih kuhinjski soli je da sadrži više nečistoće.”
Udruženje nezavisnih zdravstvenih savetnika upozorava: “Himalajsku so prodavati kao “bogatu mineralima” je naprosto pogrešno usmeravanje potrošača.”
Uprkos svojoj nutitivnoj prosečnosti Himalajska so se prodaje po 20 x višoj ceni od konvencionalne kuhinjske soli.
Eko-Test i nemački Zavod za analizu robe na tržištu to definiše kao najuspešniju obmanu potrošača.
Toliko! A vi i dalje kupujte Himalajsku so verujući da je posebno zdrava.
Prvo, nije sa Himalaja nego iz Pakistana, rudnik soli. Jedan od najvećih na svetu. 95 odsto je natrijum hlorid i skoro je identična kao so iz Tuzle ili iz Poljske, rudnik Wieliczka. Ostalih pet posto su nečistoće, cink, bakar, gvožđe, aluminijum. Od nečistoća zavisi jestivost i boja koje se kreće od pink do narandžaste. I…ništa više. Obična nedovoljno čista so. Ništa čudesno. Da bi se koristila za ishranu mora da se pročisti.
Pa…nema ga. Kao i svaki grumen soli kada se zagreje produkuje negativne jone i privlači vlagu iz vazduha. Količina negativnih jona nije ni izbliza dovoljna da ima bilo kakav efekat. Nekome prija pogled na ružičasto narandžasto svetlo i to je u redu ali da leči bolesti? Leči rak? Leči depresiju? Leči od svih bolesti? Dajte ljudi budite ozbiljni. Stavite bilo koji grumen soli i zagrejte ga, isto je.
Ne budite naivni, ne verujete prevarantima. Njih zanima samo vaš džep. Ne očekujete valjda da će neko da se penje na vrh Himalaja samo da bi vama doneo kristale za lampu? Zar mislite da postoji nešto tako što će da izleči svaku bolest? Baš svaku? Prevare se dešavaju svuda a najčešće su tu gde postoji neka muka i bolest. Svedoci smo vremena gde lažni stručnjaci prosipaju laži samo sa ciljem stvaranja ljudskih muka jer tada se najbolje zaradi. Postoje ljudi u zdravstvu koji su loši ali medicina nije. Ne sudite o nauci na osnovu pojedinaca.
Autor teksta je Aleksandar Ivkovic, radiolog iz Niša
Da li je himalajska so prevara? Potrudićemo se da pojasnimo u produžetku teksta.
Himalajska so upotreba ne sadrži dovoljne količine kalcijuma, kalijuma i magnezijuma da bi bilo kako uticala na vaše zdravlje.
U stvari, većina etiketa za različite marke himalajske soli navodi na svojim nutritivnim činjenicama da porcija soli sadrži nula procenata dnevne vrednosti za te hranljive sastojke.
Ovo malo zavarava jer so sadrži malo od sva tri (kalcijuma, kalijuma i magnezijuma). Ali zato što jedna porcija soli (1/4 kašičice) sadrži manje od jedan procenat bilo kog od ovih minerala, na etiketi mora biti navedeno da je sadržaj nula.
Oko 4,6 kašičice himalajske soli sadrži oko šest odsto preporučenog dnevnog unosa gvožđa. Međutim, to je nezdrava količina soli za jesti samo da biste dobili malo gvožđa. Neki proizvođači tvrde da himalajska so sadrži na desetine minerala u tragovima, ali malo je nezavisnih istraživanja koja to potkrepljuju.