Bio sam kao i ostala deca u Valjevu. Sećam se samo jednog bucmastog.
Problemi su počeli tako što sam u trećem osnovne morao dodatno da pojedem još pola kile džigerice i prepunu činiju zelene salate. Posle uobičajenog obroka.
Dobio sam upalu pluća. A gajila me je moja baba Daca. Izgubila je muža zbog tuberkoloze pre drugog rata. I smatrala da se bolest njenog unuka može rešiti jakom i obilnom hranom: „Mora se sve pojesti. Kol'ko si ostavio – toliko vrediš!“
Nažalost, samo povremeno sam viđao majku. Falila mi je toplina, samim tim i sigurnost.
Sve ovo je stvorilo opasnu naviku prekomernog uživanja za stolom. Ujak, uz koga sam takođe rastao, jednom mi je čak rekao: „Ljudi jedu da bi živeli. Ti izgleda živiš da bi jeo!“
Pubertet me je što se kaže – „izvukao“.
U Beogradu na studijama, sad su mi roditelji stalno nutkali raznu, ukusnu klopu. Lako sam popunio par godina ispražnjene, a od pre desetak formirane mnogobrojne masne ćelije. Krenuo sam sa ogromnim porcijama uz mnogo manju fizičku aktivnost. Između ostalog i zbog obaveza na zahtevnom fakultetu. A i nisam neki sportista...
Molim Vas da razmislite. Možda nekim svojim postupcima doprinosite stvaranju loših navika dece?! Stručni ljudi kažu da usađene instrukcije iz mladosti, nama upravljaju celog života. Kroz podsvest. Predlažem da bar malo izanalizirate tekstove: Uticaj na decu (ISHRANA I ZDRAVLJE) i Podsvest, Navike i volja, Vizuelizacije (DIJETA).
Mnogo mi je smetalo što sam debeo. Bio sam opsednut raznim dijetama. Rezultat: 5 – 10 kg dole, gore, dole.
Uža, pa opet šira i još šira garderoba. Od 85, stigao sam u 40-tim godinama do 135, možda i više! (Nisam imao odgovarajuću vagu...) Pritisak, masnoće, pred-dijabetes faza!
Prijatelji lekari su me naterali da nešto preduzmem. HERBALIFE je pomogao da za nekoliko meseci bude - 28 kg! Okolina je primetila. Odma’ sam se poslovno aktivirao i rezultati su mi čak omogućili na samitu u Londonu prijem kod osnivača HERBALIFE.
Ali, ali, onda sam počeo sve više i više da zabušavam i nastavio tako što šejk popijem otprilike jednom dnevno. Verovatno, samo zato što je ukusan. Uz veoma česte specijalitete, u količinama! Gde sam sve tražio najbolji burek u gradu. Il' gurmansku, sote Stroganov, torte, vanilice...
Vratile se skoro sve kile.
Kad sam „vid'o zlo očima“, išao sam kod raznih nutricionista, opet gutao tekstove o ubrzanim prečicama, takozvanim „zdravim“ (?) preparatima i spasonosnim dijetama. Fala bogu, postoje desetine knjiga!
Probao svašta: keto, poene, akupunkturu...
Posle mnogo godina potrage po knjigama, mozganja i povremenog korišćenja što prirodnije hrane, izmiks'o sam odgovarajući zdravi obrok. Odlično stvara sitost, korisnog je sastava, sa malo ugljenih hidrata. I naravno – ukusan. Uvek može biti bar malo drugačiji, što je valjda svima važno? Dosta sam se otanjio uz njegovu pomoć.
Ali, postoje li svemoguće stvari? On je pomoćna, uspešna alatka za trajnu regulaciju kila, SAMO ako se koristi kako treba, odnosno – uopšte koristi. A to sam sve češće „zaboravljao“ na putu do raznih gurmanluka.
Saznao sam i da podvezivanje želuca daje samo privremene rezultate.
Godinama stvarana, salčina mi je stvorila opasni dijabetes tip 2. On je uz pomoć u startu mojih, a kasnije i doktorskih brljotina u saniranju infekcije, doveo do amputacije palca na nozi!
Postao sam svestan: nastavim li ovako – otfikariće mi još nešto! Šta mislite o jačini moje volje za promenom, za dijetom?! Sad ili nikad!
I kol'ko je to trajalo? Koju nedelju! I opet po starom...
Otvorilo mi je ovo oči. I lično sam posle mnogobrojnih pokušaja opovrgao mit o „bušnoj kašiki“. Racionalna odluka nije upalila ni u ovim okolnostima, kad su mi seckali telo zbog krkanja!!!
Znači, tako se ne može! Šta sad?
Napokon mi doprlo do mozga, tek krajem 2020-te: JA SAM ZAVISNIK! Isti, k'o PIJANDURE i NARKOMANI!
Shvatio sam da moram uporno menjati u podsvesti usađene loše porive za jelom. Počeo sam da tragam za načinima koji će mi otkloniti grešne navike, katastrofalne automatizme trpanja u trbuh. Duboko usađene u moj mozak.
Nadao se spasonosnoj formuli za pobeđivanje ovakve moje opsednute glave. Raspitivao se i o hipnozi...
Opet sam analizirao mnogo, mnogo knjiga o zdravlju, ishrani, namirnicama, podsvesti, zavisnostima, hormonima, insulinu... Konsultovao se sa doktorima, istraživačima u institutu, profesorima na univerzitetu.
Verovatno sam potrošio veću količinu vremena nego na studije elektrotehnike. Mnogo više me je interesovalo - od toga mi je zavisio život kakav sam želeo. A doveo sam ga do toga da tokom dana čak i desetak puta razmišljam o „krkanju“. I kad nisam gladan!
Shvatio sam presudnost regulacije nivoa insulina!
Proučeno sam sublimirao i pretočio u tekstove na ovom sajtu. Nešto i preuzeo uz sitne korekcije. Koristeći tuđu i pomalo svoju pamet, sklopio sam mozaik raznih, poznatih, al' ovde prilagođenih procedura koje treba da sprovodim da bih preusmerio godinama utabavane staze u podsvesti.
U tome mi izuzetno pomaže u ovom prostoru predstavljen zdrav obrok. Trenutna odbrana od napasti koja se zove „trpanje u usta bez razmišljanja“. Veoma je važno da ga u trenutku krize imam već spremljenog. Uz izuzetno važnu zastanku pre drugog jela - dvadesetak minuta potrebnih da prorade hormoni sitosti!
Promena zahteva istrajnost. Uporno održavam vatru fokusa: vizuelizacije, što zdravija ukusna hrana, poštovanje procedure tokom jela, vežbe sa opterećenjem, brzo hodanje, „Pet Tibetanaca“, ples.
Sve ovo ne troši previše vremena. Međutim, potrebna je upornost, doslednost. Stvaranje nove rutine. Kaže narod: „Teža je odvika od navike!“
Al' – može se! I ja sam se topio, topio i istopio! Raspoložen sam i zadovoljan. Izuzetno jaki porivi za testom i slatkišima su iza mene.
Ova pisanija na sajtu žele da pomognu onima što 'oće da se poprave. U zdravlju, izgledu, energiji, raspoloženju. Mogli bi i da stvore popunjeniji novčanik koji omogućava realizaciju želja za lepši život.
Iako je patetično, ovo ću ga ipak napisati:
I dosad mi se događalo da opazim zahvalnost u nekim očima. Zbog svega što preduzimam, nadam se, nadam - ubuduće će toga biti mnogo više.
Saša Popović dipl.el.ing.