Ja sam Saša Popović. Više decenija sam kabast. Poslednjih meseci sve manje i manje.

Počelo je tako što sam u trećem osnovne morao dodatno da pojedem još pola kile džigerice i prepunu činiju zelene salate. Posle uobičajenog obroka.

Dobio sam upalu pluća. A gajila me je moja baba Daca. Izgubila je muža zbog tuberkoloze pre drugog rata. Smatrala je da se bolest njenog unuka može rešiti jakom i obilnom hranom: „Mora se sve pojesti. Kol’ko si ostavio – toliko vrediš!“

Nažalost, samo povremeno sam viđao majku. Falila mi je toplina, samim tim i sigurnost.

Sve ovo je stvorilo opasnu naviku prekomernog uživanja za stolom. Ujak, uz koga sam takođe rastao, jednom mi je čak rekao: „Ljudi jedu da bi živeli. Ti izgleda živiš da bi jeo!“

Pubertet me je, kako se to kaže – izvukao. Al’ u Beogradu na studijama, sad su mi roditelji nutkali raznu, ukusnu klopu! Lako sam popunio par godina ispražnjene, a od pre desetak formirane mnogobrojne masne ćelije. Krenuo sam sa ogromnim porcijama uz mnogo manju fizičku aktivnost. Između ostalog i zbog obaveza na zahtevnom fakultetu.

Molim Vas da razmislite. Možda nekim svojim postupcima doprinosite stvaranju loših navika dece?! Oni koji to znaju, kažu da usađene instrukcije iz mladosti svegda žele da upravljaju našom podsvesti. Predlažem da razmislite posle pročitana dva teksta: na osnovnoj strani – Uticaj na decu, a u odeljku REGULACIJA VIŠKA MASNIH NASLAGA – Podsvest, navike, vizuelizacije i afirmacije.

Meni je debeo izgled mnogo smetao. Bio sam opsednut raznim dijetama. Rezultat: 5 – 10 kg dole, pa gore. Uža, pa opet šira i šira garderoba. Od 85, stigao sam u 40-tim godinama do 135, možda i više! (Nisam imao odgovarajuću vagu…) Pritisak, masnoće, pred-dijabetes faza!

Prijatelji lekari su me naterali da nešto preduzmem. Herbalajf mi je pomogao da za nekoliko meseci bude – 28 kg!

Ali, ali, onda sam počeo sve više i više da zabušavam i nastavio tako što šejk popijem otprilike jednom dnevno. Verovatno, samo zato što je ukusan. Uz veoma česte specijalitete, u količinama! Gde sam sve tražio najbolji burek u gradu. Il’ gurmansku, sote Stroganov. Torte, vanilice…

Vratile se skoro sve kile.

Kad sam „vid’o zlo očima“, opet sam gutao tekstove o raznim ubrzanim prečicama, takozvanim „zdravim“ (?) preparatima i spasonosnim dijetama. Fala bogu, postoje desetine knjiga!

Probao svašta: keto, poene, akupunkturu…

Pročitao sam da su statistike o izuzetno velikom povećanju gojaznosti i kardiovaskularnih problema po celom svetu napokon dovele do:

• Nastalo je otrežnjenje od dugo važećeg mita: Masnoće su opasne!?? Osnovna hrana treba da budu žitarice!??

• Vaskularni hirurzi su obrazložili da su opasne neravnine na zidovima krvnih sudova najčešće nastale upalama od duvana i dijabetisa. Telo se trudi da ih zakrpi holesterolom i onda dođe do taloženja. Oko 80% ga stvara sam organizam. Što znači da na njegovu količinu u krvi hrana ima malo uticaja. Naravno, najviše treba jesti onu, u kojoj preovlađuje dobar.

• I znači, čuvajmo se upala koje su razlog oštećenja i potom začepljenja, a ne dugo godina anatemisane prirodne masne namirnice i jaja.

• Nipošto ne koristiti mnogo štetne trans-masti iz Danskih peciva i sličnih đakonija. Tačno je da ne sadrže holesterol, ali zato što su napravljene od veštačkih, izuzetno pogubnih surogata.

• Odlično je što se često ističe pozitivan značaj ulja iz riba i semenki. Pa i svinjske masti, butera – jer moramo se zasititi od nečeg.

• Veštački šećeri, margarin i rafinisano suncokretovo ulje su, dokazano je – štetočine! Vlakna su blago! Proteini su neophodni za građu organa.

Našao sam iznenađujući podatak: Od svih onih koji su želeli da eliminišu višak masnoća u telu, nezavisno od toga da li su privremeno uspeli, il’ ne – par godina kasnije je samo 10 % je ostajalo vitko!

Posle mnogo godina potrage po knjigama, mozganja i povremenog korišćenja zdravije hrane, osmislio sam odgovarajuću zdravu hranu. Odlično stvara sitost, korisnog je sastava, sa malo ugljenih hidrata. I naravno – ukusna. Uvek može biti bar malo drugačija, što je valjda svima važno? Dosta sam se otanjio uz njenu pomoć.

Ali, postoje li svemoguće stvari? Ona je pomoćna, uspešna alatka za trajnu regulaciju kila, SAMO ako se koristi kako treba, odnosno – uopšte koristi. A, to sam sve češće „zaboravljao“ na putu do raznih gurmanluka.

Saznao sam i da podvezivanje želuca daje samo privremene rezultate.

Godinama stvarana, salčina mi je stvorila opasni dijabetes tip 2. On je uz pomoć u startu mojih, a kasnije i doktorskih brljotina u saniranju infekcije, doveo do amputacije palca na nozi!

Postao sam svestan: nastavim li ovako – otfikariće mi još nešto! Šta mislite o jačini moje volje za promenom, za dijetom?! Sad ili nikad!

I kol’ko je to trajalo? Koju nedelju! I opet po starom…

Otvorilo mi je ovo oči. Lično sam, uz mnogobrojne pokušaje i drugih, opovrgao mit o „bušnoj kašiki“. Racionalna odluka nije upalila ni u ovim okolnostima, kad su mi seckali telo zbog krkanja!!!

Znači, tako se ne može! Šta sad?

Napokon mi doprlo do mozga, tek krajem 2020-te: JA SAM ZAVISNIK! Isti, k’o PIJANDURE i NARKOMANI!

Napokon sam pročitao i razumeo da mi valja smanjiti permanentno visok nivo insulina u krvi. On uz opšte poznatu korist, radi još nešto, pogubno po nas debele – sprečava otapanje masnih ćelija! Zbog ovoga, treba se zasititi namirnicama koje najmanje podstiču njegovo stvaranje – čvarci i slanina! Od mlečnih proizvoda – može samo beli sir. Bez ‘leba, naravno. Sve ovo uz na ovom sajtu predstavljenu zdravu hranu – jer „zdravlje na usta ulazi“.

Shvatio sam da moram uporno menjati u podsvesti usađene loše porive za jelom. Počeo sam da tragam za načinima koji će mi otkloniti grešne navike, katastrofalne automatizme trpanja u trbuh. Duboko usađene u moj mozak.

Nadao se spasonosnoj formuli za pobeđivanje ovakve moje opsednute glave. Raspitivao se i o hipnozi…

Opet sam analizirao mnogo, mnogo knjiga o zdravlju, ishrani, namirnicama, podsvesti, zavisnostima, hormonima, insulinu… Konsultovao se sa doktorima, istraživačima u institutu, profesorima na univerzitetu.Verovatno sam potrošio veću količinu vremena nego na studije elektrotehnike. Mnogo više me je interesovalo – od toga mi je zavisio život kakav sam želeo.

Proučeno sam sublimirao i pretočio u tekstove na ovom sajtu. Nešto i preuzeo uz sitne korekcije. Koristeći tuđu i pomalo svoju pamet, sklopio sam mozaik raznih, poznatih, al’ ovde prilagođenih procedura koje treba da sprovodim da bih preusmerio godinama utabavane staze u podsvesti. One su me dovele do toga da sam tokom dana i desetak puta razmišljao o „krkanju“! I kad nisam gladan!

U tome mi izuzetno pomaže u ovom prostoru predstavljena, veoma važna izmišljotina – zdrava hrana. Trenutna odbrana od napasti koja se zove „trpanje u usta“. Veoma je važno da je u trenutku krize imamo već spremljenu. Uz izuzetno važnu zastanku od drugog jela – dvadesetak minuta potrebnih da prorade hormoni sitosti!

Promena zahteva vreme. Sad čistim telo veoma važnom autofagijom. Stalno i uspešno pobeđujem krize volje i tokom posta i u periodima zdrave ishrane. Uporno, više puta dnevno održavam vatru fokusa: vizuelizacije, afirmacije, poštovanje procedure tokom obroka, ali radim i istezanja, vežbe sa opterećenjem zbog povećanja mišićne mase koja je glavni potrošač kalorija, „Pet Tibetanaca“, „Vežbe za zdravlje dr Neumivakina i „Vežbe za starije i punije“ date u odeljku VEŽBE I REKREACIJA . Nedeljno šaljem fotke i mere fokus grupi.

Sve ovo ne troši previše vremena. Međutim, potrebna je upornost, doslednost. Stvaranje nove rutine. Kaže narod: „Teža je odvika od navike!“

Al’ – može se! Krenulo je! Topim se! Raspoložen sam i zadovoljan. Čak i čio! Izuzetno jaki porivi za testom i slatkišima su iza mene.

Plan je da sa zimom eliminišem čak i salo u trbušnoj maramici! O njemu ćete, jer je mnogo važno, naći video i na osnovnoj strani i u okviru teksta Uvodna objašnjenja u odeljku REGULACIJA VIŠKA MASNIH NASLAGA.

Ova pisanija na sajtu žele da pomognu onima što ‘oće da se poprave. U zdravlju, izgledu, energiji, raspoloženju. Mogli bi i da stvore popunjeniji novčanik koji omogućava realizaciju želja za lepši život.

I dosad mi se događalo da opazim zahvalnost u nečijim očima. Zbog svega što preduzimam, nadam se, nadam, ubuduće će toga biti mnogo više.

Saša Popović dipl.el.ing.