Šta su probiotici, a šta enzimi za varenje? Njihove glavne karakteristike i potrebe vašeg organizma, olakšaće vam izbor.
Probavni problemi mogu da budu veoma neprijatni. Ako ste u potrazi za rešenjem za stomačne tegobe, verovatno ste u dilemi da li enzimi za varenje i probiotici mogu da budu od pomoći, iako su oba od vitalnog značaja za zdravlje creva. Šta je po vas bolje, zavisi od toga šta je vašem telu potrebno. Postoje razlike između digestivnih enzima i probiotika, pa je potrebno da znate o njima kao biste ustanovili šta je za vas najbolje.
Sličnosti i razlike
Jednostavno rečeno, probavni enzimi i probiotici pomažu i zdravlju digestivnog trakta i varenju. I enzime i probiotike moguće je uneti putem ishrane ili kao suplemente. Međutim, ovo bi bile sve njihove sličnosti. Da bi se moglo razumeti kako se razlikuju enzimi za varenje i probiotici, korisno je definisati svaki od njih.
Probiotici su žive bakterije i kvasci koji pomažu u ravnoteži vašeg mikrobioma u crevima. Zamišljajte probiotike kao male pomagače koji uspostavljaju red i pomažu u održavanju harmonije u ekosistemu creva.
Probavni, digestivni enzimi su neživi proteini koji ubrzavaju hemijske reakcije u digestivnom traktu. Igraju ključnu ulogu u pravilnom razlaganju hrane, tako da telo može adekvatno da apsorbuje hranljive sastojke iz nje. Drugim rečima, probiotici su živi organizmi koji pomažu u održavanju ravnoteže u digestivnom traktu, dok su probavni enzimi neživi proteini i pomažu telu da pravilno apsorbuje što više hranljivih sastojaka.
Koja je korist od enzima za varenje i probiotika
Najočiglednija korist probiotika je bolje zdravlje creva, ali, s obzirom na to da su ona u osnovi epicentar celog vašeg tela, povoljno utiču i na kompletan organizam. Važno je napomenuti da su područja zdravlja koja probiotici podržavaju specifični za vrste sojeva i njihove kliničke nalaze.
Probiotici obnavljaju ravnotežu creva pomažući da se ona nasele zdravim bakterijama, promovišući probavni komfor, a utiču čak na šira područja, poput zdravlja kože. Mogu da pomognu i održavanju optimalne telesne težine. Kada se probiotici hrane prebioticima, ključnim vlaknima proizvode masne kiseline, za koje je dokazano da podržavaju zdravlje crevne sluzokože, pomažu u upravljanju telesnom težinom i dobarodgovor na pojavu upala. Probiotici podržavaju imunološki sistem, jer su crev najveći imunološki organ, a mogu da pomognu i u regulisanju raspoloženja.
Digestivni enzimi
Kada probavni sistem funkcioniše kako treba, on prirodno proizvodi odgovarajuće količine digestivnih enzima. Postoje tri glavne kategorije enzima:
– amilaza – sadrži je pljuvačka i služi za razgradnju ugljenih hidrata u jednostavne šećere;
– proteaza – nalazi se u želucu i razlaže proteine na aminokiseline;
– lipaza – proizvodi se u pankreasu i izlučuje se u tanko crevo. Pomaže razgradnji masti na masne kiseline.
Ponekad telo ne stvara dovoljno ovih proteina i, kao rezultat, probava pati. Srećom, digestivni enzimi mogu se naći u formi suplemenata. Najveća korist od digestivnih enzima je što pomažu telu da bolje razgrađuje hranu, što znači i bolje varenje. Možda ćete imati manje gasova, nadimanja i podrigivanja. Takođe, primetićete da se stomak oseća lakšim i praznijim, kao da se hrana lakše kreće kroz njega.
Ublažavaju intoleranciju na hranu
Probavni enzimi takođe mogu da pomognu u poboljšanju intolerancije na hranu, što se ne odnosi i na alergije na hranu. Studije sugerišu da suplementacija digestivnim enzimima može da bude posebno korisna za one koji imaju intoleranciju na laktozu ili one koji imaju potrebe za enzimima pankreasa. Prema preliminarnim istraživanjima, probavni enzim, nazvan AN-PEP, može da pomogne u poboljšanju simptoma osetljivosti na gluten.
Kako da znate šta vam je potrebno
Odgovor na pitanje „kako da znate šta vam je potrebno“ i „da li uzimati i enzime i probiotike“, leži u vašim simptomima ili signalima koje vam telo šalje. Neki od uobičajenih signala koji ukazuju da su vam potrebni probiotici jesu nadimanje, gasovi, problemi sa kožom, promene raspoloženja poput anksioznosti i razdražljivosti, slab imuni sistem.
Kad su u pitanju enzimi za varenje, oni su posebno korisni za ljude koji sami ne proizvode odgovarajuće količine enzima ili imaju nizak nivo stomačne kiseline. Osobe sklone nadimanju stomaka i gasovima, posebno stariji od 50 godina, verovatno su izloženi riziku zbog niske proizvodnje enzima i niskog nivoa želučane kiseline.
Znaci koji mogu da ukažu na to da su vam potrebni digestivni enzimi jesu nadimanje, gasovi, loša probava, slaba pokretljivost creva, često podrigivanje, „cigla u stomaku“.
Moguće je i koristite oboje. Budući da probiotici i probavni enzimi imaju različite funkcije, svakako je dobro da ih uzimate zajedno, posebno iz razloga što je ustanovljeno da tako jedan drugome mogu da pospeše dejstvo. Naravno, uvek treba najpre da se posavetujete sa svojim lekarom.
Odaberite na osnovu potreba
Iako i probiotici i probavni enzimi potpomažu varenje, imaju znatno različite funkcije. Probiotici pomažu u ponovnom naseljavanju creva dobrim bakterijama, uravnotežujući delikatni ekosistem koji igra glavnu ulogu u ukupnom zdravlju. Enzimi za varenje razgrađuju hranu koju jedete, tako da vaše telo može da apsorbuje što više hranljivih sastojaka. U zavisnosti od vaših specifičnih zdravstvenih potreba, možda će vam trebati jedan ili oba ova ciljana dodatka. Budući da deluju sinergijski, možete da ih uzimate zajedno, ali se prethodno obavezno posavetujte sa lekarom.
Digestivni enzimi osnova su dobrog varenja, kako da prepoznamo da nam nedostaju
Fizički, emocionalni ili psihološki stres, smanjuje lučenje digestivnog enzima pankreasa i utiče na varenje hrane i zdravlje
Digestivni enzimi su važni za probavu i dobru apsorpciju hranljivih materija. Bez njih ne bismo bili u stanju da varimo hranu
Digestivni enzimi su važni za probavu i dobru apsorpciju hranljivih materija. Bez njih ne bismo bili u stanju da varimo hranu, pomoću enzima hrana se razgrađuje u ustima i crevima. Stručnjaci naglašavaju da su sve učestalije bolesti koje su uzrokovane lošom apsorpcijom hranljivih materija zbog nedostatka digestivnih enzima.
Digestivni enzimi umanjuju simptome gorušice
Digestivi enzimi, kako se naglašava mogu da pomognu u lečenju sindroma povećane crevne propustljivosti. Svojim delovanjem razbijanju proteine i šećere teške za varenje kazein, gluten, laktozu. Smatra se da umanjuju simptome gorušice. Digestivni enzimi se proizvode u pljuvački. Sredina u kojoj funkcionišu digestivni enzimi i dostupnost energije, ključni su za njihovu sintezu i aktivnost. Sve ovo znači da zdravlje digestivnog trakta, uključujući strukturu i funkciju sluzokože želuca i creva, pH i sastav crevne mikrobiote, igraju važnu ulogu u procesu varenja.
Uzroci nedostatka digestivnog enzima
Postoji mnogo razloga usled kojih organizam nije u mogućnosti da proizvede dovoljne količine enzima za varenje, zbog čega može doći do nedostatka hranjivih materija i niza zdravstvenih problema. Jedan od glavnih razloga nedovoljne količine digestivnih enzima je loša egzokrina funkcija pankreasa. Egzokrina pankreasna insuficijencija posledica je brojnih bolesti pankreasa, kao što su hronični pankreatitis ili cistična fibroza, može biti i uzrokovana celijakijom i upalnim bolestima creva. Stanje može biti i posledica problema sa endokrinim delom pankreasa. Može se javiti i usled poremećaja insulinske regulacije, zbog ishrane bogate rafinisanim ugljenim hidratima. Loša egzokrina funkcija pankreasa nekada je i posledica kamena u žučnom kanalu, zloupotrebe alkohola, viška kalorija, premalo ili previše fizičke aktivnosti.
Način ishrane
Loša funkcija digestivnih enzima nekada je isprovocirana određenim načinom ishrane, upotrebom alkohola, kafe, šećera, procesuiranih namirnica. Stanje se uočava i kod osoba koje su osetljive na gluten, mleko i mlečne proizvode, kukuruz, soju. Nekontrolisana i česta primena antibiotika može loše uticati na mikrobiotu creva, probavu i jetru. Fizički, emocionalni ili psihološki stres, smanjuje lučenje digestivnog enzima pankreasa i utiče na varenje hrane i zdravlje.
Simptomi insuficijencije digestivnih enzima
Mnogobrojni simptomi mogu ukazati na insuficijenciju digestivnih enzima. Loša apsorpcija i nedostatak hranjivih materija mogu nekada veoma lako uticati na zdravlje. Simptomi nedostatka digestivnih enzima prvo se uočavaju u crevima, mogu se pojaviti u brzo u roku od nekoliko dana ili nekada tek posle nekoliko sedmica. Nadimanje, bol I nelagodnost u stomaku, dijareja, zatvor, najčešći su simptomi. Simptomi uključuju i pojavu masne stolice (steatoreju), osećaj sitosti posle samo nekoliko zalogaja, alergiju i netoleranciju na određene namirnice.
Nedostatak enzima nekada može postati i hronični problem i usloviti gojaznost, slabljenje imuniteta i pojavu alergija, predmenstrualni sindrom. Moguće je i stanje umora, pojava autoimunih bolesti kao što su to celijakija, ulcerozni kolitis i Kronova bolest.
Bleda stolica koja pluta na površini wc školjke, usled prisustva masnoća ukazuje da pankreasni enzimi ne funkcionišu ispravno. Još jedna indikacija može biti masna naslaga koja ostane u toaletnoj vodi. Zbog nedostatka digestivnih enzima kod nekih osoba se jedan sat posle jela javlja dijareja.
Hrana bogata digestivnim enzimima
Postoje tri vrst digestivnih enzima: proteaze koji razgrađuju proteine na peptide i aminokiseline, lipaze razgrađuju masti na tri masne kiseline i molekul glicerola i amilaze koje razgrađuju ugljene hidrate, kao na primer skrob na jednostavne šećere
Neki enzimi se stvaraju u tankom crevu kao što su laktaza, maltaza i saharoza. Postoje i namirnice bogate prirodnim enzimima koji mogu da poboljšaju probavu.
Ananas sadrži dikestivne enzyme bromelane, koji pomažu razgradnju proteina u aminokiseline i olakšavaju varenje. Med je namirnica u kojoj ima mnoštva enzima (diastaza, amilaza, invertaza i proteaza). U slučaju da nas muči probava savet je da pojedemo i jednu bananu jer ovo voće sadrži amilaze i glukozidaze, enzime koji razgrađuju složene skrobove u lako apsorbovane šećere.
Kefir je bogat enzimima, kao i kiseli kupus koji pored enzima, sadrži i bakterije koje olakšavaju varenje i jačaju imunološki sistem. Smatra se i da đumbir može da podstakne telo da proizvodi digestivne enzime. Sadrži probavni enzim zingipain koji ubrzava kretanje hrane kroz digestivni trakt.
Prebiotici čuvaju zdravlje organa za varenje, probiotici jačaju imunitet. A čemu služe SINBIOTICI
Iako je objedinjavanje probiotika i prebiotika u jedan proizvod započeto još pre 25 godina, čak i među naučnicima postoje velike nesuglasice i oko naziva i oko njihovog dejstva
Da zdrava i snažna zajednica crevnih bakterija pomaže u zaštiti od mikroorganizama koji uzrokuju bolesti, a samim tim doprinosi i jačanju imuniteta, poznato je već dugo. Iz tog razloga lekari savetuju da se zdravlju gastrointestinalnog trakta poklanja posebna pažnja i da se crevna flora zaštiti od štetnog dejstva antibiotika, promena u ishrani i infekcija.
Zdrava creva, jak imunitet, jak organizam
Kada pod dejstvom ovih faktora dođe do narušavanja zdravlja creva, raste rizik od razvoja brojnih stanja i oboljenja. Među njima su i trenutne tegobe, poput dijajere, ali i teška oboljenja creva i metabolički sindrom koji je predvorje srčanih bolesti i dijabetesa.
Jedan od načina da se uspostavi zdrava ravnoteža mikroorganizama u crevima je uzimanje probiotika i prebiotika. Probiotici su žive, korisne bakterije, a prebiotici su neprobavljiva podloga, poput vlakana, kojima se hrane dobre bakterije. Kada se iskombinuju probiotici i prebiotici, dobija se proizvod koji je još pre 25 godina nazvan sinbiotik.
Benefit pruža samo kombinacija probiotika i prebiotika
– Puko definisanje sinbiotika kao mešavine probiotika i prebiotika nije tačno i potencijalno je veoma štetno – kaže prof. dr Kelli Svanson, profesor na Univerzitetu u Ilinoisu.
On objašnjava da, kada se daju odvojeno, dve komponente ne ispunjavaju standardnu definiciju probiotika ili prebiotika i pružaju zdravstvenu korist samo kada se kombinuju.
Dobre bakterije u crevima moraju da budu zaštićene
U skladu s tim, sinbiotik je definisan kao smeša koja sadrži veću količinu sojeva probiotskih bakterija i prebiotik. Sinbiotske kapsule imaju dupli protektivni sloj koji štiti dobre, korisne bakterije. One su, zahvaljujući inovativnoj tehnologiji koja se primenjuje, zaštićene od destruktivne aktivnosti želudačnog soka i digestivnih enzima.
Probiotik i prebiotik u proizvodu mogu da pruže odvojene, nepovezane zdravstvene benefite, a mikroorganizmi u sinbiotičkom proizvodu ne moraju nužno da konzumiraju supstrat u tom proizvodu. Umesto toga, supstrat bi mogao da pospeši rast drugih vrsta dobrih bakterija koje već žive u crevima domaćina.
– Na primer, prebiotik može da čuva zdravlje organa za varenje, dok probiotik jača imunitet. Međutim, istraživači bi i dalje morali da testiraju dve komponente u kombinaciji kako bi osigurali njihovu sigurnost i efikasnost – kaže prof. dr Svanson i naglašava da nas od konačnih zaključaka dele još mnoge studije i eksperimenti koje treba obaviti.