Biljke su jedno od najvećih bogatstava prirode, a svaka predstavlja strogo individualnu vrstu sa sopstvenom nijansom, oblikom, aromom. U njihov hemijski sastav ulaze mnogobrojna jedinjenja, koja su važna ne samo za njihove životne funkcije već i za okolni svet.
Treba da priznamo da je sve u prirodi tako izmišljeno da postoji savršena harmonija i komplementarnost između različitih vrsta. Jedan od ciljeva ove harmonije je najveća moguća raznolikost. Priroda je stvorila mnogo mehanizama da svaki organizam može da preživi u sredini koja ga okružuje.
Fitoncidi su visoko aktivne biljne materije, koje imaju sposobnost da suzbiju rast gljivica, bakterija i nekih virusa. Oni su otrkiveni 1928. godine od strane ruskog biologa Borisa Tokina, koji je otkrio antibakterijske materije u nekim organima viših biljki. Tokin je svoje otkriće nazvao fironcidi, što u prevodu znači biljka-ubica (phyton-biljka, caedo-ubica).
Danas je otkriveno više od 3000 vrsta biljaka sa fitoncidima. Oni su vrlo nepostojani, a u čistom stanju predstavljaju kristale ili tečnost. Smatra se da fitoncidna svojstva različitih biljaka zavise od grupe hemijskih materija ili samo jedne materije – eteričnih ulja, balzama, smola, organskih kiselina, alkaloida, tanina, glikozida i niza drugih.
Fitoncidi su bili poznati još u davna drevna vremena, a u Egiptu suih koristila za mumifikaciju. Njihov hemijski sastav nije potpuno odgonetnut, ali su zato njihove funkcije dobro proučene. Odvojeni delovi biljke sadrže različitu količinu fitoncida. Njihova izražena antibakterijska aktivnost je toliko jača što je jači kontakt biljke s bakterijama.
Izvori fitoncida
Cvetanje je period najintenzivnijeg odvajanja fitoncida, ali neke biljke ih odvajaju postepeno. To su mahunarke, breza, lavanda, menta, beli luk, kleka i dr.
Beli luk – Jedan tipičan primer za biljke koje odvajaju fitoncide neprekidno, ali najjače odvjanje je tokom zrenja lukovica. Upravo to je najpogodniji period da se koriste kao lekovito sredstvo. Beli luk je jedan od najpopularnijih narodnih sredstava za lečenje ozbiljnih oboljenja hipertenzije i ateroskleroze. Dokazano je, da beli luk smanjuje nivo triglicerida i holesterola, snižava arterijski krvni pritisak i deluje kao protiv otrov kod trovanja olovom. Poslednja istraživanja navoda da utiče pozitivno i na štitnu žlezdu Imajte u vidu da se stepen odvajanja fitoncida od belog luka umanjuje njegovim sušenjem.
Žuti kantarion – fitoncidi koji ulaze u njegov sastav imaju širok antibakterijski spektar. Koriste se za lečenje čireva dvanaestoplačnog creva, jer stimuliše regenerativne procese u sluznici.
Ruzmarin – sadrži fitoncide koji stimulišu opšte jačanje i zaštitne sile organizma. Posebno je koristan nakon dugog bolovanja. Poboljšava apetit, stimuliše stomačnu i žučnu sekreciju. Ima veoma širok spektar antimikrobne delatnosti na stafilokoke, salmonelu i streptokoke.
Ren- klasičan pirmer za prisustvo visoko aktivnih fitoncida. Isparljive supstance koje se odvajaju od njega imaju još širi spektar delovanja u poređenju s belim lukom. On ima izuzetno moćna antimikrobna svojstva.
Žalfija – pokazuje antiseptičko dejstvo na niz patogenih bakterija. Istovremeno s tim ima sekretorno i antibakterijsko dejstvo, a deluje i na odvajanje žučnih sokova. Nalazi široku primenu kod bolesti pluća i gastro-intestalnog trakta.
Bor – borove iglice (posebno u vreme cvetanja) su izuzetno bogate fitoncidima koji imaju izražena antimikrobna svojstva. Sirupi sa ekstraktom od meda i borovih iglica su izuzetno cenjeni kod plućnih bolesti, najviše kod plućne tuberkuloze.
Druge vrste koje su izuzetno bogate fitoncidima su praziluk, luk, krompir, kopriva, paradajz, šargarepa, aleva paprika, jabuke, jagode, repa, grožđe, citrusno voće. Fitoncide izkučuju i listovi oraha, lavanda, lipe, borovi i drveće kedra, pelin, jorgovan, trnjina, kiseljak, eukaliptus i niz drugih.
Koristi od fitoncida
Udisanje fitoncida koji su biljke izlučile pokazuje pozitivno dejstvo na pluća, osim toga imaju jak antialergijski i antiupalni karakter. Fitoncidi imaju sposobnost da zaustave razmnožavanje i razvitak mikroorganizama sličnu, ne tako neškodljivim sintetičnim antibioticima.
Neki fitoncidi deluju blagotvorno na kožu i zbog toga postaju nezamenljiv sastojak niza kozmetičkih proizvoda. Utiču blagotvorno na sistem za varenje. Poslednjih godina ustanovljeno je da maslac od cimeta ima fitoncide, koji uništavaju toksine nastale od plesni na hlebu, salami i mesnim prerađevinama koje su kancerogene.