(Angelica archangelica)
Godina 1665. London. Narod živi u krajnje nehigijenskim uslovima dok pacovi krstare ulicama. Iako je Srednji vek završen, njegovo mračnjaštvo i dalje istrajava u obliku velike pošasti: crne smrti, kuge. Kuga je Kinom harala 1330-ih godina, a u Evropu je stigla oktobra 1347. kada je 12 đenovljanskih brodova prispelo u Mesinu na Siciliji. Stanovništvo je pohitalo u luku da dočeka moreplovce, i tu ih je zatekla scena od koje se ledila krv u žilama: većina mornara bila je mrtva, a oni malobrojni preživeli bili su na putu da im se pridruže. Tresla ih je groznica, telo su im probadali užasni bolovi, a šta god bi pojeli ili popili nije dugo ostajalo u stomaku. Kožu su im prekrivali crni čirevi iz kojih su cureli krv i gnoj. I baš po tim crnim čirevima bolest je dobila ime: crna smrt.
ANĐELIKA PRISKAČE U POMOĆ
Iako su gradske vlasti odmah naredile da brodovi isplove i udalje se od luke, već je bilo kasno. Tokom narednih pet godina od ove bolesti stradalo je preko 20 miliona Evropljana i populacija se smanjila za čak trećinu. Kuga je kosila ljude neverovatnom brzinom, pa je Bokačo pisao kako su njene žrtve „ručale s prijateljima i večerale sa svojim precima u raju“.
Tokom velike epidemije u Engleskoj 1665. i populacija Londona je doživela istu sudbinu. Naredne godine pojavila se još jedna pošast – veliki požar, koji je imao i svoju dobru stranu: pobio je veliki broj pacova i buva, za koje se kasnije saznalo da su glavni prenosioci virusa.
Ali i pre požara pojavio se tračak nade: jednom monahu u snu se javlja Arhangel Mihajlo i upire prstom na biljku koja ima moć da izleči ovu surovu bolest. Biljka se pokazuje kao delotvorna, i postaje deo kraljevske recepture Čarlsa II. Receptura je dobila ime „Izuzetan recept njegovog Veličanstva protiv kuge“. Na hiljade očajnih stanovnika Londona prilježno je primenjuje dva puta dnevno. Možda bi ova receptura i iskorenila kugu da se sam izvor zaraze nije konstantno vraćao – pacovi i buve.
A koja je to biljka na koju je arhanđeo ukazao monahu? Po njemu je i dobila ime – Angelica archangelica, kod nas poznata kao anđelika, kravojac, zubača, šiviz, anđeoski koren, divlja pirevina, koren svetog Duha… U engleskom je poznata i kao divlji celer, zbog vrlo sličnog mirisa.
ANĐELIKA, BILJKA NADAHNUĆA
Anđelika je u potpunosti zaslužila svoje sveto ime. Cela je jestiva i koristi se kako u kulinarstvu, tako i u narodnoj medicini i fitoterapiji. A koje dejstvo na zdravlje ima ova biljka koje je, eventualno, moglo uticati na lečenje kuge? Anđelika je antiseptik, spazmolitik, ima protivupalno i diuretičko dejstvo: dakle deluje na viruse, grčeve, upale i čisti organizam od toksina. Pa vrlo je moguće da je „Izuzetan recept njegovog Veličanstva protiv kuge“ zaista radio posao.
Ova biljka nije bila obožavana samo u srednjovekovnoj Engleskoj. Još od 10. veka gajila se kao jestiva i lekovita biljka, a od 12. veka nalazi posebno mesto u životu naroda Sami koji i danas živi u Laponiji, gde su nekada pesnike krunisali vencima od anđelike, jer „ima moć da nadahne“. Laponci su je žvakali sirovu, verujući da će im doneti dugovečnost. Ta tradicija je postojala i van Laponije. Poslednje što je u vezi sa njom u istoriji zapisano je da je 1974. u Marseju umrla Anibal Kamu u 121. godini života, i da se baš svakodnevnom žvakanju korena anđelike pripisuje razlog njene dugovečnosti.
Austrijanci čaj od anđelike tradicionalno koriste kao lek za stomačne probleme, a rasprostranjena je i njena vekovna upotreba kod prehlada, infekcija, bolesti disajnih puteva i poremećaja nervnog sistema. U izuzetnu moć ove biljke verovali su i sibirski Eskimi, koji su koren anđelike uvek nosili sa sobom kao zaštitu od polarnih medveda. Deo je i vudu rituala i sastojak flanelske modžo torbice ispunjene amajlijama za koju se veruje da štiti kuću od zlih čini. U našim krajevima anđelika je veoma zastupljena i oduvek cenjena, a njena svojstva dokazala su I domaća istraživanja.
ANĐEOSKI ANTIBAKTERIJSKA
Ispostavilo se da narodna verovanja i sujeverja nisu bez osnove: kada je rađen eksperiment sa 50 biljaka i 25 vrsta bakterija, kako bi se utvrdilo koja ima najveća antibakterijska svojstva, pokazalo se da je anđelika najefikasnija i da suzbija svih testiranih 25 vrsta. Brojne studije dokazale su antimikrobno dejstvo ove lekovite biljke, između ostalog i kod P. aeruginosa,E.coli , B. subtilis, Staph. aureus, S. cerevisiae, a treba imati u vidu da je neke od njih, na primer Pseudomonas aeruginosu skoro nemoguće kontrolisati antibioticima.
Anđelika sadrži kiseline, smole, fitosterole i angelicin, kiselinu koja je nazvana baš po njoj. Njena eterična ulja i ekstrakti imaju izuzetno visoke količine kumarina. Kumarin je inače na zlom glasu jer je otrovan i koristi se kao mišomor, ali vrsta kumarina iz anđelike nije otrovna, naprotiv, veoma je lekovita i ima izuzetna blagotvorna dejstva: deluje umirujuće, smiruje grčeve, pokreće dobro varenje i lučenje želudačnih sokova, deluje povoljno na pankreas i protiv nadimanja. Kumarini imaju i blago sedativno i antidepresivno dejstvo, pa je osušeno lišće anđelike dobro staviti u jastuk za dobar san Ajurvedska medicina prepoznaje pozitivan uticaj ove biljke na centralni nervni sistem i koristi za lečenje epilepsije,a studijski je dokazano da ona zaista pomaže kod konvluzija..
Anđelika je sjajna za oporavak bolesnih, starih i anoreksičnih, daje snagu, jača mišiće, čisti krv i eliminiše toksine iz organizma. Ona je sjajan stimulans, mnogo bolji od kafe i energetskih napitaka jer daje energiju bez negativnih efekata, nesanice i razdražljivosti. Kod starijih ljudi je naročito efikasna, jača memoriju i izoštrava sluh i vid. Njene tinkture pomažu iskašljavanje leče laringitis, bronhitis i upalu pluća, a koristi se i u lečenju kožnih bolesti. Međutim, njeno dejstvo je mnogo jače od svega toga: brojna istraživanja dokazala su i njeno snažno antitumorno dejstvo.
ČISTI PLUĆA I VIŠAK MASTI
Ova dvogodišnja biljka voli šumske proplanke, vlažne čestare, iskrčene livade… Najdelotvornija je u drugoj godini života, kada cveta pa rađa plod jedini put u životu i potom uvene. Veoma je dekorativna, njeni grozdovi sitnih, belih cvetića podsećaju na anđeosku krunu ili oreol. Od biljke se može praviti čaj, ulje ili tinktura, a cenjena je i u parfemskoj industriji zbog prelepog mirisa. Ipak, zbog postojanja veoma sličnih a otrovnih biljaka, ne preporučuje se da anđeliku beremo sami, već to prepustimo znalcima.
Srećom, kuga je odavno iskorenjena, ali danas imamo moderne pošasti koje su nastale kao rezultat savremenog načina života: gojaznost, poremećaje varenja usled raznih alergija i netolerancija na hranu, bolesti disajnih puteva zbog velikog zagađenja, nervozu zbog brzog tempa življenja, kao i poremećaje u ishrani poput bulimije i anoreksije. I kod tih pošasti anđelika može mnogo da nam pomogne, pa je i dalje naš anđeo čuvar.