(Argania spinosa)
Iako nama argan deluje potpuno egzotično, u Maroku je njegovo drvo sasvim normalan deo flore kog posebno obožavaju koze. Kada u junu sazri arganov plod koji izgledom podseća na sasušenu maslinu, koze su spremne da se uzveru na sam vrh drveta ne bi li dosegle do njega. U to doba godine one jedu malo šta drugo osim arganovog gorkog ploda. Gutaju ga celog, sa sve debelom korom, mesnatim delom i košticom. A kada prođe kroz njihov digestivni sistem, iza koza ostaju upravo te koštice, odnosno orašasti plod. Tada na scenu stupaju Berberi (Imazigeni), starosedeoci severa Afrike koji hiljadama godina ponavljaju isti proces: skupljaju plodove, lome koštice i vade dragoceno jezgro koje se krije u njima. Moglo bi se reći da je ovo jezgro dragoceno kao zlato, jer oko 100 mililitara ulja koje se iscedi iz njega košta oko 100 dolara. Nije ni čudo, jer da bi se dobio jedan litar ovog ulja, potrebno je iscediti stotinak kilograma ploda dugim i mukotrpnim procesom.
Arganovo ulje se masovno pravi u Maroku, za njega su uglavnom zadužene žene, a male kooperative i koze koje brste drveće su odavno postale turistička atrakcija. Osim što je arganovo ulje sjajno za negu kože, u Maroku se koristi i kao lek, ali i hrana, u salatama i žitaricama. Od arganovog ulja pravi se amlu (amlou, amalou), puter s bademom i medom. Berberi su argan vekovima koristili kao drvnu građu, stočnu hranu ili za potpalu.
ARGAN KAO LEK
Argan se tradicionalno od davnina koristio za lečenje reumatizma, srčanih tegoba i bolesti kože, ali i kao zaštita od sunca. Danas znamo da su stari Berberi bili potpuno u pravu, jer arganovo ulje obiluje antioksidantima koji štite kožu od dejstva štetnih radikala, sprečavaju opekotine, pojavu sunčevih fleka, čak i melanoma. Argania spinosa, kako je naučno ime ove vrste drveta, daje plod bogat tokoferolom (vitaminom E), karotenom, fenolima (kafeinskom kiselinom, oleuropeinom, vanilinskom kiselinom, tirozolom, kateholom, katehinom…), skvalenom, masnim kiselinama od kojih je 80% nezasićenih…
Visok sadržaj tokoferola u arganovom ulju objašnjava njegovu tradicionalnu upotrebu u prevenciji kardiovaskularnih oboljenja, posebno ateroskleroze, karcinoma i upala. Studije su dokazale da redovna konzumacija ovog ulja snižava LDL holesterol i sprečava kardiovaskularni rizik. Nezasićene masne kiseline i tokoferol u sinergiji dokazano imaju izuzetno snažno hemoprotektivno dejstvo, sposobnost da spreče hiperglikemiju i insulinsku rezistenciju, deluju protivupalno i smanjuju bol kod reumatskih oboljenja, pomažu kod neurodegenerativnih oboljenja, uključujući i Alchajmerovo, kao i oboljenja oka, katarakte i makularne degeneracije. I na kraju, njegovo dejstvo je tako snažno da uništava i ćelije karcinoma, ne samo kože već i dojke I debelog creva.
IDEALAN ZA KOŽU
Ali najblagotvornije dejstvo argan ipak ispoljava na koži. Arganovo ulje poboljšava funkciju barijere kože i sposobnost zadržavanja vode čime omogućava pravilnu hidrataciju. Studijski je dokazana sposobnost arganovog ulja da poboljša elastičnost kože kod žena u postmenopauzi. Ono omekšava kožu i opušta je, a pomaže i da se bolje iskoriste lekovita svojstva drugih sastojaka poput alantoina. Dokazan je i njegov efekat kod opekotina drugog stepena. Njegovo antiflamatrono dejstvo, sposobnost hidratacije, isceljivanja i jačanja zaštitne barijere kože čine ga odličnim izborom kod atopijskog dermatitisa, rozacee, ekcema i psorijaze.
Čista i glatka koža Berberki nije slučajna: arganovo ulje dokazano ispoljava i antimikrobno dejstvo, uključujući i Cutibacterium acnes i tako sprečava pojavu akni i pomaže u njihovom lečenju. Tome doprinosi i njegova sposobnost da reguliše lučenje sebuma i sprečava upale.
Kada se sve sabere, argan ima moć da štiti kožu od patogena, sprečava njene poremećaje uključujući i akne, reguliše lučenje sebuma, daje koži elastičnost, vlagu, doprinosi zaceljenju rana, ublažava ožiljke, strije, crvenilo i upale, štiti je od štetnih UV zraka, sprečava hiperpigmentaciju, pege i fleke, rečju: čuva mladost i zdravlje kože. Zato je ovo tečno zlato čest i dragoceni sastojak kvalitetne antiage kozmetike.
ARGAN MOŽEMO NAMAZATI NA LICE I HLEB?
Arganovo ulje doprinosi revitalizaciji, hidrataciji i imunitetu kože, sprečava njeno starenje i pojavu bora i fleka. Sinergetsko dejstvo sastojaka podstiče sintezu kolagena, što kao rezultat ima gipku, elastičnu i mladalačku kožu.
I, za kraj, dok na lice nanosimo kreme koje sadrže arganovo ulje, možemo napraviti i zdrav marokanski amlu puter. Za njega nam je potrebno oko 200 grama badema, 180 ml arganovog ulja, 4-5 kašika meda, blago zagrejanog i prstohvat soli. Bademe prvo treba ispeći u rerni, pa dobro samleti u procesoru dok se ne pretvore u glatku masu. Potom postepeno dodavati arganovo ulje, i dalje miksajući smesu na najmanjoj brzini. Sledi med i malo soli. Amlu se tradicionalno servira u plitkoj činiji, može se koristiti kao umak ili namaz. Ako argan unosimo u sebe i na sebe, zdravlje nam je zagarantovano!