Vitalni & VITKI

vitki-logo-animacija

JAJA

Šta je nastalo prvo – jaje ili kontroverza o njegovim benefitima za zdravlje? Malo je namirnica za koje se jedan dan govorilo da su zdrave, a već sutra da nisu kao što je to slučaj sa jajima. 

Kontroverze se uglavnom svode na holesterol u jajima, o čemu su istraživanja pomešana. Američko udruženje za srce preporučuje zdravim odraslim osobama da ne konzumiraju više od 300 miligrama holesterola dnevno. Jedno veliko jaje ima 186 mg holesterola, a malo 141 mg, prema USDA. Ali poslednjih godina, naučnici su počeli da se pitaju da li je holesterol u jajima tako loš za vas kao što se ranije mislilo. Na primer, meta-analiza iz 2013. objavljena u časopisu BMJ otkrila je da konzumiranje jednog jajeta dnevno nije povezano sa povećanim rizikom od srčanog ili moždanog udara kod zdravih ljudi.

Osim pitanja holesterola, jaja su izuzetno zdrava hrana. Jaja su odličan izvor holina i visokokvalitetnih proteina, vitamina B12, fosfora i riboflavina. U ovom članku saznajte o kalorijama, nutritivnim vrednostima i uticaju jaja na vaše zdravlje. 

Tabela nutritivnih vrednosti jaja na 100g

Nutritivna vrednost jajaPo malom jajetu (48 grama)Po srednjem jajetu (58 grama)Po velikom jajetu (78 grama)Na 100 grama
Kalorije546690131
Masti3.7g4.6g6.2g9g
Proteini5.2g6.4g8.7g12.6g
Ugljeni hidrati0gr0gr0gr0gr
Šećer0gr0gr0gr0gr

Prikaz 1 do 5 od ukupno 5 elemenata

PrethodnaSledeća

Koliko jaja imaju kalorija?

Imajte na umu da su navedene nutritivne kalorije za celo, obično jaje bez dodatnih sastojaka. Kada dodate ulje ili puter u tiganj da isprižite jaje ili ga poslužite uz slaninu, kobasicu ili sir, broj kalorija se povećava. Žumanca takođe imaju drugačiji broj kalorija od belanaca. Žumance jajeta od 17 grama sadrži 56 kalorija, dok belance jajeta od 34 grama sadrži 18 kalorija.

Međutim, samo zato što belanca imaju manje kalorije, ne znači nužno da su zdravija od žumanca. Vašem telu su potrebne adekvatne kalorije svakog dana da bi funkcionisalo optimalno i pomoglo vam da se osećate bolje.

Koliko jaja imaju ugljenih hidrata?

Jaja gotovo da ne sadrže ugljene hidrate uopšte, već je njihova najveća nutritivna vrednost u količini proteina i zdravih masti. Jaja imaju veoma dobre rezultate na skali koja se zove indeks sitosti, koji je mera koliko neka namirnica može da zasiti. Iz tog razloga, nije iznenađujuće videti studije koje pokazuju da konzumacija jaja za doručak može dovesti da gubitka kilograma. 

Koliko jaja imaju masti?

Sva mast u jajetu se nalazi u žumancetu. Ne samo da žumance sadrži zdrave masti, već sadrži i pregršt važnih hranljivih materija rastvorljivih u mastima kao što su vitamini A, D i E, kao i antioksidansi lutein i zeaksantin. 

Koliko jaja imaju belančevina?

Ljudi često misle da se protein nalazi samo u belancima, jer se belanca sastoje samo od proteina. Međutim, žumance sadrži i do oko polovine proteina u jajetu. Na primer, u velikom jajetu koje sadrži oko 7 grama proteina, 3 grama će biti iz žumanca, a 4 grama iz belančevina.

Prema tome, jedenje celog jajeta – ne samo belanaca – je način da dobijete najviše proteina i hranljivih materija iz ove namirnice.

Koliko jaja imaju vlakana?

Jaja su prepuna proteina, ali nisu dobar izvor vlakana. To možete promeniti tako što ćete dodat malo seckanog povrća kao što su spanać, brokoli, artičoku ili avokado.  

Jaja i zdravlje

Kada je u pitanju ispunjavanje dnevnih nutritivnih potreba, jaja su namirnica koju je prilično teško pobediti. Jaja predstavljaju vredan izvor kvalitetnih proteina – istovremeno sadrže 13 esencijalnih vitamina i minerala, pored neophodnih omega-3 masnih kiselina i antioksidansa.

Jaja poboljšavaju nivo „dobrog“ holesterola

Jaja pomažu u povećanju nivoa lipoproteina visoke gustine (HDL) – ili „dobrog“ holesterola kao što je opšte poznato – i ovo je jedan od razloga zašto je utvrđeno da jaja imaju mali ili nikakav uticaj na rizik od srčanih bolesti.

To je lipoprotein niske gustine (LDL) – ili „loš“ holesterol – koji može ugroziti zdravlje srca. Obroci sa visokim sadržajem zasićenih masti i trans-masti, kao što su duboko pržena brza hrana, ključni su krivci kada je u pitanju povećan nivo rizika od LDL holesterola.

Jaja su odličan izvor vitamina D

Žumanca su jedna od nekoliko namirnica koje prirodno sadrže vitamin D. S obzirom da je većina nas u deficitu sa vitaminom D, pogotovo u zimskom periodu kada nema previše sunca, jaja nam mogu prirodno pomoći da nakodnadimo ovaj nutrijent kroz ishranu. Porcija od dva jajeta obezbeđuje 82% preporučenog dnevnog unosa vitamina D – što ih čini jednim od najvažnijih izvora ovog esencijalnog vitamina.

Ponekad se naziva „vitamin sunca“, vitamin D igra važnu ulogu u apsorpciji kalcijuma i fosfora – što ga čini neophodnim za održavanje zdravih kostiju i zuba. Vitamin D takođe pomaže u promovisanju zdrave funkcije mišića i održavanju imunog sistema.

Jaja su među najboljim izvorima holina u ishrani

Holin je važan nutrijent koji se stvara u jetri, međutim, pošto većina ljudi ne proizvodi dovoljno holina da zadovolji dnevne potrebe, takođe ga treba unositi hranom koju jedete.

Slično funkciji vitamina B, holin je neophodan za normalno funkcionisanje ćelija, igrajući ključnu ulogu u razvoju mozga i kičmene moždine tokom trudnoće, kognitivnom razvoju kod novorođenčadi i takođe pomaže u smanjenju kognitivnog pada kod starijih osoba. Do nedavno, uloga holina kao dela uravnotežene ishrane bila je uglavnom zanemarena.

Jaja su bogat izvor holina što čini jaja veoma efikasnim i jednostavnim sredstvom za ispunjavanje vašeg dnevnog nutritivnog unosa.

Jaja su dobar izvor Omega-3

Omega-3 su posebne vrste polinezasićenih masnih kiselina, i predstavljaju porodicu „esencijalnih masti“ koje igraju važnu ulogu u načinu na koji funkcionišu vaše ćelijske membrane – od zdravlja srca i mozga do zaštite očiju. Kako vaše telo samo proizvodi ograničenu količinu Omega-3, korisno je aktivno ih konzumirati kroz različite izvore hrane.

Jaja su neverovatan izvor omega-3 masnih kiselina, dajući u proseku 180 mg po obroku od 2 jaja, što predstavlja između 71-127% preporučenog dnevnog unosa za odrasle.

Masna riba je jedan od najpoznatijih izvora omega-3, međutim, za ljude koji izbegavaju ili ne mogu da jedu ribu, jaja su posebno koristan izvor ovih zdravih vrsta masti.

Jaja sadrže antioksidante koji su korisni za oči

Jaja sadrže niz vitamina i minerala uključujući vitamin A, vitamin E i selen koji svi deluju kao važni antioksidansi u podršci zdravlju očiju, funkciji mrežnjače i pomažu u suzbijanju degenerativnog vida kako starite.

Jaja su bogata antioksidansima luteinom i zeaksantinom, od kojih oba imaju zaštitnu ulogu u smanjenju rizika od određenih očnih bolesti, uključujući kataraktu i degeneraciju makule povezane sa uzrastom. Istraživanja pokazuju da telo bolje apsorbuje ove antioksidante iz jaja nego iz alternativnih biljnih izvora.

Jaja i mršavljenje

Relativno malo kalorija i bogat izvor kvalitetnih proteina čine jaja jednom od najboljih opcija za ishranu koja pomaže u kontroli težine. Visok nivo sitosti jaja dovodi do manje gladi i manje želje za jelom kasnije tokom dana, što znači da ćete biti manje skloni da posegnete za popodnevnom užinom.

Da li su zdrava i u kojoj meri: Istina o jajima

AUTOR FOTOGRAFIJE,GETTY IMAGES

Holin je sastojak u jajetu koje može da nas zaštiti od Alchajmerove bolesti.

Ukoliko postoji savršena hrana, to su jaja. Uvek ih ima, lako se spremaju, nisu skupa i puna su proteina.

„Jaje u sebi ima sve potrebno da napravi jedan organizam, pa je očigledno da je jako hranljivo”, rekao je Kristofer Blaso, vanredni profesor nauke o ishrani na univerzitetu u Konektikatu.

Ukoliko jedete jaja uz ostalu hranu, uspećete da pomognete organizmu da upije više vitamina. Na primer, jedna studija pokazuje da ukoliko dodate u salatu jedno jaje, uspećete da unesete više vitamina E koji se nalazi u salati.

Decenijama se govorilo da se jaje ne preporučuje zbog visokog sadržaja holesterola, što neka istraživanja povezuju sa srčanim bolestima. Jedno žumance sadrži 185 miligrama holesterola, što je više od polovine 300 miligrama, dnevno preporučene količine.

Da li to znači da jaja nisu idealna hrana, već čine štetu?

Holesterol je žućkasta masnoća proizvedena u našoj jetri i crevima i može se naći u svakoj ćeliji našeg tela. Obično za holesterol mislimo da je „nešto loše”. Ipak holesterol je glavni blok u našim ćelijskim membranama. Takođe je potreban telu da napravi vitamin D, kao i hormone testosteron i estrogen.

Organizam sam proizvodi onoliko holesterola koliko mu treba, a ima ga i u životinjskim proizvodima koje jedemo, poput govedine, kozica, jaja i sireva.

AUTOR FOTOGRAFIJE,GETTY IMAGES

Holesterola ima životinjskim proizvodima, poput govedine i jaja

Holesterol se širi po telu zahvaljujući lipoproteinskim molekulima u krvi.

Svaki čovek ima drugačiju kombinaciju različiti vrsta lipoproteina, a naše individualne karakteristike određuju stepen rizika od srčanih oboljenja.

LDL holesterol, poznatiji kao loš, prenosi se iz jetre do arterija i telesnog tkiva.

Istraživači kažu to može da dovede do gomilanja holesterola u krvnim sudovima i povećanog rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Ipak, nisu uspeli još definitivno da povežu utrošak holesterola sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti.

Kao rezultat toga, u američkim savetima za pravilnu ishranu više nema stavke o ograničavanju holesterola. Umesto toga, naglasak je na ograničavanju količine zasićenih masti koje jedemo.

To može da poveća rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Hrana koja sadrži transmasti povećava nivo lošeg holesterola u telu. Iako neke transmasti prirodno postoje u proizvodima životinjskog porekla, većina je napravljena na veštački način.

Takvih transmasti ima dosta u margarinu, grickalicama, prženoj i pečenoj hrani, krofnama i tortama.

AUTOR FOTOGRAFIJE,GETTY IMAGES

Istovremeno, uz rakove, jaja su jedina namirnica koja sadrži dosta holesterola i malo zasićenih masti.

„Holesterola ima znatno više u jajima nego u mesu i drugim namirnicama životinjskog porekla. A zasićene masti povećavaju nivo holesterola u krvi. To smo utvrdili brojnim istraživanjima prethodnih godina”, kaže Marija Luz Fernandez, profesorka nutricionističkih nauka na Univerzitetu Konektikat u Americi.

Upravo su rezultati istraživanja na ovom univerzitetu pokazali da ne postoji veza između jedenja jaja i povećanog rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Rasprava o uticaju jaja na ljudsko zdravlje delimično je otišla u drugom smeru i zbog toga šta naša tela mogu prime holesterol koji unesemo.

„Postoji sistem i zato za većinu ljudi holesterol nije problem”, kaže Elizabet Džonson, profesorka sa Tafts univerziteta u Bostonu.

Ona je 2015. sa ekipom saradnika analizirala rezultate 40 studija i nisu pronašli konačan dokaz o vezi između srčanih bolesti i prehrambenog holesterola.

„Čovek ima dobru regulaciju u telu kada je u pitanju ta vrsta holesterola i sam organizam će stvarati manje količine”, navodi ona.

AUTOR FOTOGRAFIJE,GETTY IMAGES

Holesterol je štetan kada oksidira, ali antioksidansi iz jajeta sprečavaju da dođe to toga

Kada je reč o jajima, holesterol čak može da bude još manji zdravstveni rizik. Holesterol je štetniji kada oksidira u arterijama. Ali oksidacija se ne dešava u jajima, navodi Bleso.

Takođe, postoji i dobar holesterol – HDL (lipoproteini visoke gustine). On putuje do jetre koja ga razbija i uklanja iz organizma. Smatra se da dobri holesterol ima zaštitni efekat od kardiovaskularnih bolesti jer se ne gomila u krvi.

„Ljudi bi trebalo da budu zabrinuti zbog holesterola u krvi koji dovodi do srčanih bolesti”, tvrdi Fernandez.

Važan je odnos dobro i lošeg holesterola u organizmu. Dobri holesterol predstavlja protivtežu lošem.

Mnogi od nas imaju tu ravnotežu, ali kako Bleso kaže, kod trećine ljudi ipak se javi povišeni holesterol u krvi, 10 do 15 posto pošto smo ga konzumirali.

Istraživanja su pokazala da je verovatnije da kod mršavih i zdravih ljudi skoči loš holesterol nakon što pojedu jaja.

Kod onih sa većom kilažom i dijabetičara, dolazi do manje povećanja lošeg holesterola i značajnijeg skoka dobrog, tvrdi Bleso.

Ako ste zdraviji, jaja potencijalno mogu da imaju štetnije posledice nego ako imate višak kilograma. Istovremeno, ako ste zdraviji, veća je verovatnoća da imate potreban nivo dobrog holesterola, pa povećanje loše ne bi trebalo da bude tako opasno.

AUTOR FOTOGRAFIJE,GETTY IMAGES

Naučnici su došli do zaključka da je dodatna polovina jajeta dnevno koje su ljudi unosili povezana sa višim rizikom od srčane bolest i smrti…

Istraživanje objavljeno ranije ove godine, doduše, dovelo je u pitanje tvrdnju da jaja nisu opasna po zdravlje. Istraživači su analizirali podatke 30.000 odraslih osoba koje su pratili u proseku 17 godina.

Došli su do zaključka da je svake godine dodatna polovina jajeta dnevno koje su ljudi pojeli povezana sa višim rizikom od srčane bolest i smrti.

U ovom istraživanju kontrolisane su navike u ishrani kod ljudi, celokupno zdravstveno stanje i fizička aktivnost.

„Utvrdili smo, da čovek dnevno na svakih dodatnih 300 miligrama holesterola koje unese iz bilo koje namirnice, za 17 posto povećava rizik od kardiovaskularne bolesti, odnosno za 18 posto ukupnu smrtnost”, tvrdi Norina Alen, jedna od autorki studije i profesorka preventivne medicina na Nortvestern univerzitetu u američkoj državi Ilinois.

„Takođe smo utvrdili da svaka polovina jajeta koju dnevno pojedemo za šest odsto povećava rizik od bolesti srca, odnosno za osam posto od smrti”.

Uprkos tome što je studija jedna od najobimnijih te vrste, ona je bila opservaciona i nije ukazala na uzroke i posledice.

Takođe, podatke, i to samo jednu vrstu, prikupljali su sami ispitanici. Odgovarali su na pitanja šta su jeli prošlog meseca ili godine. To znači da su istraživači dobili samo delić slike ukupne ishrane, koja se menjala tokom godina.

AUTOR FOTOGRAFIJE,GETTY IMAGES

… ali druge studije pokazuju da je unos jaja povezan sa nižim rizikom od srčanih oboljenja.

Studija je u suprotnosti sa nekim rezultatima iz prošlosti. Brojna istraživanja pokazuju da su jaja zdrava za srce. Jedno od njih objavljeno prošle godine obuhvatilo je pola miliona ispitanika u Kini, a rezultati su bili potpuno drugačiji.

Oni koji su svaki dan jeli jaja imali su 18 posto nižu stopu rizika od bolesti srca, odnosno 28 posto manji rizik od moždanog udara u odnosu na ljude koji nisu konzumirali jaja svakodnevno.

Ali ovo je bilo istraživanje zasnovano na posmatranju.

Dobro jaje

Jedno je sigurno – ovakva istraživanja opet su pokrenula polemiku o uticaju holesterola na zdravlje.

Jaja svakako pozitivno utiču na pojedine aspekte ljudskog zdravlja.

Holin je sastojak u jajetu koje može da nas zaštiti od Alchajmerove bolesti. Takođe, štiti i jetru.

Ipak, može da ima i negativne posledice. Holin u metabolizmu crevna bakterija pretvara u molekul TMO koji završava u jetri. Tu se pretvara u TMAO, molekul koji se dovodi u vezu sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti.

Blaso se zapitao da li unošenje velike količine holina kroz jaja može da dovede do rasta nivoa TMAO.

Pronašao je istraživanja koja pokazuju da je kod ljudi koji su jeli jaja posle 12 sati taj nivo porastao.

AUTOR FOTOGRAFIJE,GETTY IMAGES

Doručak šampiona

Istraživanje koje meri konzumiranje jaja i nivo TMAO za sada, međutim, pokazuje da je rast ovog molekula kratkotrajan.

Sa druge strane, TMAO se meri kao marker za srčane bolesti samo na osnovnom nivou, što može da se uoči kada ljudi poste.

Blaso to poredi sa efektom kada u krvi kratkotrajno poraste nivo šećera čim unesemo ugljene hidrate. Istovremeno, povišen nivo šećera u krvi jedino se dovodi u vezu sa dijabetesom kada su rezultati takvi u kontinuitetu.

Tako, možda, kada jedemo jaja, osetimo samo pozitivne efekte holina.

„Problem nastaje kada, umesto što se apsorbuje u krv, holin nastavlja put ka debelom crevu gde može da se pretvori u TMA, a kasnije u TMAO”, navodi Fernandez.

„Ali holin je apsorbovan u jajima i ne ide u debelo crevo, tako da se ne povećava rizik od srčanih bolesti”.

U međuvremenu su naučnici počeli da uviđaju druge koristi od jaja.

Žumance je jedno od najboljih izvora luteina, pigmenta koji omogućuje bolji vid i smanjuje rizik od očnih oboljenja.

Ipak, jaja za doručak verovatno nisu najzdravija opcija, osim ako su deo raznovrsne ishrane.

Jaja su riznica proteina ali nije svaki način pripreme dobar za naš organizam

Dokazano je da samo jaje ne utiče na nivo holesterola. U ovom slučaju potrebno je regulisati celokupnu ishranu, a ne samo upotrebu žumanaca, kaže nutricionista dijetetičar specijalista javnog zdravlja Milijana Šarac Đorđević

Jaja su riznica proteina i jedna od najboljih i najzdravijih kompletnih namirnica. Ljudski organizam može najbolje da iskoristi gvožđe iz žumanca. Termički neobrađena, živa jaja jedna su od namirnica koje blagotvorno utiču na skoro svaki deo tela, ali ipak se ne preporučuju u ishrani.

Način pripreme jaja

Jaja su bogata vitaminima A, D i E, gvožđem, holinom, cinkom, folnom kiselinom. Jačaju kosti, zube, oči, kožu i dovode u savršen balans celokupni organizam. Zdravim osobama savetuje se konzumacija 2 do 6 jaja nedeljno. Jedno jaje sadrži oko 7 grama proteina.

– Jaja su jedna od najboljih namirnica s tim da je bitan i način njihove pripreme. Ne bih savetovala prženje jaja, na ulju ili svinjskoj masti, na masnoćama uopšte, jer onda i ne konzumiramo ništa masno, nego raspadne produkte tih masnoća. Samu namirnicu najmanje ćemo ošteti ako je barimo u vodi – kaže za portal eKlinika nutricionista dijetetičar specijalista javnog zdravlja Milijana Šarac Đorđević.

Kako pripremljeno jaje je najukusnije?

Stručnjaci generalno ne savetuju pripremu namirnica prženjem, pa je zato preporuka da se jaja kuvaju ili poširaju – poseban način pripreme kada se jaja bez ljuske kuvaju u vrućoj vodi.

– Većina osoba smatra da je ovako pripremljeno jaje najukusnije, na taj način se manje narušava sama struktura jajeta. U principu većina stručnjaka preporučuje tvrdo kuvano jaje, kako bi se zaštitili od bakterija. Nije problem u samim jajima, nisu to namirnice koje se lako kvare, nego prosto proizvodnja je masovna i samim tim ima farmi zaraženih samonelom. Najbezbednije je zato da se  jaje kuva oko 10 minuta, jer se na taj način štitimo od bakterija – naglašava Šarac Đorđević.

Šta se nikako ne preporučuje?

Sagovornica portala eKlinika kaže da se tvrdo kuvano jaje sporije vari, ali i dodaje da ne bi preporučila upotrebu živih jaja koja stižu u trgovinske lance iz velikih farmi.

– Teško je samu farmu zaštiti od bakterija. Termički neobrađeno jaje koje se popije jeste najzdravije, jer se na taj način ne uništavaju proteini belančevina i ne narušava se status masnih kiselina iz žumanceta, koje je generalno jedna prosta masna kiselina, jedino u njemu možete naći prost čist holesterol. Belance je namirnica koja sadrži najkvalitetniji protein koji možemo savršeno da iskoristimo, pri tom, kod termički neobrađene namirnice ne gube se vitamini i minerali – objašnjava Milijana Šarac Đorđević.

Minerali nisu toliko termolabilni i trpe visoke temperature, dok vitamini uglavnom stradaju pri termičkoj obradi, pa je zato živo jaje najzdravije.

– Ne bih ipak preporučila upotrebu živih jaja, osim ako makismalno niste sigurni da je to jaje koške koja je kljucala na nekoj livadi i od proizvođača u kojeg imate maksimalno poverenje – ističe Milijana Šarac Đorđević.

Žumance i holesterol

Stručnjaci ne savetuju upotrebu jaja alergičnim osobama. Žumance i pržena jaja ne preporučuju pacijentima koji pate od kamenja u žučnoj kesii.

– Žuč vari masnoće, a slobodan holesterol može da izazove napad žuči. Kod ovih osoba potpuno je isključeno žumance iz ishrane, ali dozvoljena je upotreba belanceta. Kada su u pitanju osobe sa poremećajem lipidnog statusa, generalno je dokazano da samo jaje ne utiče na nivo holesterola. U ovom slučaju potrebno je regulisati celokupnu ishranu, a ne samo upotrebu žumanaca. Bolje je redukovati unos pa ako ste koristili 6, sada konzumirajte najviše 3 jajeta nedeljno – objašnjava Šarac Đorđević i dodaje da je ograničenje potrebno i kod dijabetesa koji nije samo poremećaj metabolizma ugljenih hidrata nego i metabolizma masti.

Šarac Đorđević napominje da jaja nisu isključivi „krivac“ za povišen nivo holesterola i triglicerida, objašnjava da na poremećaj lipidnog statusa utiče i sam način života i celokupna ishrana. Stručnjaci naglašavaju da jaja sadrže 180 -186 mg holesterola, dok jetra proizvodi oko 1000 do 2000 mg holesterola dnevno.

Gvožđe koje organizam može najbolje da iskoristi

Milijana Šarac Đorđević zdravim osobama preporučuje 2 do 6 jaja nedeljno i ne više od 3 žumanceta u jednom obroku, dodaje da je jaje bogato i biotinom, koenzimom koji utiče na sam metabolizam masti u organizmu.

– Žumance je i izuzetan izvor gvožđa i zbog toga se uvodi u ishranu još od najmanjeg doba. Kod dece posle šest meseci života jer organizam to gvožđe iz žumanca najbolje može da iskoristi – precizira Šarac Đorđević.

Kolači, torte, majonezi i jaja

Stručnjaci ipak naglašavaju da kada je u pitanju konzumacija jaja obratimo pažnju i na činjenicu da su razne namirnice kolači, paste, majonezi, torte, bogate jajima, kojih ima u tragovima u konditorskim i pekarskim proizvodima.

Milijana Šarac Đorđević objašnjava da se stručnjaci kada nešto preporučuju rukovode onim što je najbolje, a upotreba kolača, majoneza, pekarskih proizvoda generalno se ne savetuje.

Prijalo bi mi da podelite prijateljima: