Jedinstvena aroma lavande se ne može porediti sa aromom nijedne druge biljke. Još od davnina je lavanda poznata kao aromatična biljka. Lavanda vodi poreklo iz oblati Mediterana. Kao divlja biljka se može naći u Južnoj Francuskoj, primorskom delu Alpa, Istočnoj Španiji, Italiji i Severnoj Africi. Kako se razvijala kozmetička industrija, gajenje lavande se širi, pa ona počinje da se gaji i na balkanskom poluostrvu, zemljama na Crnom moru, SAD, Velikoj Britaniji, Australiji i drugim.
Ima veliku primenu i u narodnoj medicni, ali se najviše koristi kao ukrasna biljka. Cvet lavande se koristi kao sredstvo protiv insekata, a najviše protiv moljaca u odeći, a takođe je lavanda zamenila upotrebu naftalina za svakodnevne potrebe. Lavanda je veoma cenjena medonosna biljka. Od 1 hektara lavande pčele mogu sakupiti 10-18 kg meda. lavanda se koristi i kao začin. Deo je poznate smese začina erb de provans i to je samo jedan mali deo široke primene ovog aromatičnog cveta.
Lavanda je biljka iz porodice usnatica. Raste u obliku polužbuna ili žbuna koji ima plave aromatične cvetove, a najčešće se gaji u baštama. Lavanda je višegodišnja biljka koja može dostići visinu od 40-80 cm.
Stabiljke cvetova koji rastu u cvasti lavande su jednogodišnje i mogu dostići dužinu 20-40 cm. Kod širokolisne lavande, oni su dugački i razgranati, a broj listova na jednoj biljci može dostići i 1000. Lavanda ima zbijene cvasti. Plod lavande je jednosemen, suv i glatak okrugli orah sjajne crvene boje.
Listovi lavande su uspravni, uspravno – oštri, vretenasti, sa savijenim krajevima nadole. Raspoređeni su jedan naspram drugog i prekriveni su dlačicama. Karakteristično je i da su listovi uskolisne lavande sivo – zelene boje, dok kod prve vrste su više prekriveni dlačicama i imaju beličastu boju. Lavanda je zimzelena biljka i listove stalno menja.
Cvetovi lavande su sitni, dvopolni, prstenasto raspoređeni u cvasti. Latica je dvousna levak – sastoji se iz dva duža dela koji pripadaju gornjoj usni, i 3 manja dela koji pripadaju donjoj usni. Mogu biti bele, svetloroze, ljubičaste ili plave boje. Ima 4 prašnika. Cvetovi hibridne lavande su krupni i sterilni, što je razlikuje širokolistne lavande.
Lavanda se gaji zbog cvasti, od kojih se dobija eterično ulje. Koriste se u proizvodnji kozmetike, sapuna, farbi i keramike. Ulje lavande ima žuto – zelenu boju. Ako se dobro čuva, ima jaku, zasićenu aromu, koja se razlikuje od arome cveća. Fina aroma lavandinog ulja se još više oseća ako se doda malo alkohola. Eterično ulje lavande sadrži: linalilacetat, linalol, geraniol, borneol, cineol, pinin, kamfor, kmarin i drugi. Najvažniji je linalilacetat, pa zavisi od uslova gajenja varira od 30-60%.
Smatra se da je francusko ulje od lavande najkvalitetnije sa alpskih pašnjaka lavande. Za bugarsko ulje od lavande je karakteristična trajna i fina aroma, iako ima nizak sadržaj linalilacetata. Ulje od lavande iz Bugarske po sastavu i aromi je u korak sa svetskim standardima.
Sastav lavande
Lavanda sadrži oko 3% eteričnog ulja, čiji su osnovni sastojci esteri alkohola kao što je linalol i najviše ninalilacetat /od 30 do 60%). Oni daju karakterističnu prijatnu aromu biljke. Drugi sastojci lavande su cineol, borneol, geraniol i druge terpene. Pored eteričnog ulja ima do 12% šećera, tanina, organskih kiselina, mineralnih soli, antociana i drugih.
Čuvanje lavande
Lavanda je biljka koja voli svetlost, a istovremeno dobro podnosi sušu i hladnoću. Zemljište u kome hoćete da zasadite lavandu obogatite mineralnim solima. Lavandi prija umerena vlaga, jer previše vlage u zemljištu može smanjiti kvalitet njenog ulja.
Koristi od lavande
Pokazalo se da lavanda ima pozitivna dejstva na organizam čoveka. Smiruje nerve, ublažava bolove, ima dezinfekciono i diuretičko dejstvo. Lavanda je dobar diuretik zbog terpinola, a ostala dejstva su zahvlajujući eteričnom ulju. Lavanda se koristi kod neurastenija, srčane nervoze, migrene. U narodnoj medicini se lavanda koristi kod šizofrenije, paralize, gasova, gastritisa, nesanice, vrtoglavice, reumatizma, a takođe i kod ubrzanog pulsa, glavobolje, bolova u želucu.
Spolja se lavanda koristi za bolove u želucu, kod paralize, reumatizma, uboda i ujeda insekata, kod uganuća, za ispiranje usta kod zubobolje i grlobolje. Cvetovi biljke se stavljaju u odeću, kako bi se oterali moljci. Ulje lavande razblaženo sa alkoholom se koristi kod prehlade, neuralgije i reumatizma. Za unutrašnju upotrebu se koristi 1 kašika lavande koja se preliva sa 400 ml ključale vode. Stoji sat vremena, pa se pije po 100 ml 15 minuta pre obroka. Procedura se ponavlja 4 puta dnevno.
Lavanda u kozmetici
Ulje od lavande je jedno od najcenjenjijih ulja u kozmetici. Koristi se kod opadanja kose, akni i peruti, pomaže u regeneraciji ispucale kože, jer regeneriše same ćelije. Nešto slabije, ali nikako zanemarljivo dejstvo ima i vodica od lavande. Ona se može koristiti za svakodnevno toniranje kože, kao i za maske za lice – na primer u kombinaciji sa glinom.