Mleko kao životna namirnica ima veliki nutritivno – fiziološki značaj. Posebno je vredno u ishrani dece, starih i bolesnih osoba
Mleko i mlečni proizvodi u ishrani ljudi osim punovrednih belančevina obezbeđuju i lako svarljivu mast, šećer, mineralne materije, lipide, vitamine A i D. Dakle, veliku količinu hranjivih materija. Od vitamina, mleko sadrži B2, B6, B12, A, D i K, a kada su minerali u pitanju tu su kalcijum, fosfor, kalijum i magnezijum.
Značaj mleka u dečjem uzrastu
– Mleko je neizostavna namirnica kod odojčadi, dece, sportista, trudnica, dojilja, starih ljudi. Međutim, postoje neka stanja organizma koja iziskuju privremeno ili potpuno isključenje mleka iz ishrane. Takva su na primer gastritis i alergija na mleko. U poslednje vreme sve češće se javlja netolerancija na kravlje mleko – poremećaj u varenju laktoze (mlečni šećer). Manifestuje se grčevima, nadutošću i bolovima u stomaku – kaže za portal eKlinika, Ana Todorović, strukovni specijalista nutricionista-dijetetičar.
Prema njenim rečima, u dobi između 9 i 18 godina ljudima je neophodno 1.300 mg kalcijuma za optimalan rast kostiju. To je otprilike količina od 4 šoljice mleka ili jogurta. Unos dovoljnih količina kalcijuma u ovom dobu je značajan za pravilan razvoj skeleta, a prilike za popravku, navodi naša sagovornica, nema.
– Hronični nedostatak kalcijuma tokom adolescencije može ometati razvoj koštane mase, što može pridoneti pojavi osteoporoze u kasnijem životnom dobu. Vitamin D i fosfor zajedno sa kalcijumom izgrađuju snažne kosti. Kalcijum takođe pomaže pri regulaciji krvnog pritiska i obezbeđuje normalan rad srca – objašnjava Ana Todorović.
Mleko ili mlečni proizvodi – sličnosti i razlike
Kiselo mlečni proizvodi su lakše svarljivi, a kao i mleko, dobri su izvori punovrednih belančevina, kalcijuma, vitamina B grupe. Količina ugljenih hidrata (laktoze) u njima je smanjena u odnosu na mleko. Posebno se preporučuju osobama sa razvijenom intolerancijom na laktozu.
– Smatra se da svakodnevno unošenje ovih proizvoda omogućava uspostavljanje i normalno funkcionisanje crevnog trakta – obnavljanje mikroflore creva. Ovi proizvodi se dobijaju mlečno-kiselinskom fermentacijom pod uticajem bakterija mlečne kiseline. To su: jogurt, kiselo mleko, kefir i voćni jogurt, kao i druge vrste fermentisanog mleka. Bakterije mlečne kiseline nazivaju se probiotske bakterije, pa se često ovi proizvodi nazivaju probiotici. Na tržištu se mogu naći i prebiotici – spomenuti kiselo mlečni proizvodi. Oni sadrže dodatke određenih materija, koje predstavljaju dobru podlogu za razvoj korisnih bakterija u našim crevima. S obzirom na to da se na tržištu nalaze i proizvodi sa različitim procentom mlečne masti, mogu se preporučiti i osobama sa povišenim vrednostima holesterola i triglicerida, a i dijabetičarima – objašnjava sagovornica portala eKlinika Ana Todorović.
Kombinacija mleka i drugih namirnica, šolja mleka za dobar san
– Kada su namirnice u pitanju, loša kombinacija je zeleno lisnato povrće sa mlečnim proizvodima, zato što u tom slučaju dolazi do vezivanja gvožđa i kalcijima pa izostaja pozitivan učinak hrane. Kada na primper postoji cilj kao što je poboljšanje krvne slike, obzirom da je mleko namirnica puna belančevina ne treba je kombinovati sa mesom, a najčešća kombinacija mleka i kafe je izuzetno loša za varenje pa bi je trebalo izbegavati ili birati biljna mleka koja su mnogo lakša za varenje – savet je Ane Todorović.
Sagovornica našeg portala kaže da se šolja mleka pred spavanje preporučuje za dobar san zato što mleko u sebi sadrži triptofan. Radi se o važnoj aminokiselini, zapravo preteči serotonina, koja pomaže u regulaciji sna, apetita i dobrog raspoloženja.
Intolerancija na laktozu – ko je ima češće, deca ili odrasli
Intolerancija na laktozu je sve češća, iako kod nas ne postoje zvanični statistički podaci u kom procentu pogađa dečju populaciju. Zastupljenost kod odraslih je takođe česta.
– Razlog tome je nedostatak laktaze, enzima koji je zadužen za varenje laktoze. Znakovi poput nadutosti, bola u stomaku ili dijareje, koji slede 30 minuta do 2 sata nakon upotrebe namirnica koje sadrže laktozu, ukazuju da nedostaje laktaza i da imate intoleranciju na laktozu – ističe Ana Todorović.
Da li je odraslim osobama potrebno mleko
– Mleko sadrži kalcijum, ali i vitamin D koji je bitan za apsorpciju ovog minerala. Osim toga, u mleku ima kalijuma, fosfora i vitamina K2, koji imaju važnu ulogu u održavanju zdravih i jakih kostiju i u prevenciji nastanka osteoporoze i raznih preloma, tako da korišćenje mleka ima važnu ulogu i kod odraslih osoba. Preporuka je da čovek odrasle dobi, a prema standardima Svetske zdravstvene organizacije u toku dana unese 400 ml mleka ili kiselomlečnih proizvoda, ili 200 ml + 200 g mladog sira.
Koje doba dana i koji mlečni proizvodi se preporučuju
Preporučuje se da se mlečni proizvodi konzumiraju u jutarnjim časovima, i mogu se kombinovati sa žitaricama, hlebovima od integralnog brašna, povrćem ili voćem. Trebalo bi koristiti mleka proverenih proizvođača, a ukoliko postoji mogućnost i neka koja su organskog porekla.
Alergija na kravlje mleko je reakcija na proteine iz njega i nije intolerancija na laktozu
Mlečni proizvodi se nekada, mogu naći tamo gde ih najmanje očekujemo u žvakaćoj gumi, prelivima za salatu, nekim vrstama hleba, raznim pecivima
Alergija na mlečne proizvode i intolerancija na laktozu dva su različita stanja, koja se često ispoljavaju sličnim simptomima Foto: Shutterstock
Alergija na kravlje mleko je reakcija na proteine iz mleka i oblik alergije koji se najčešće razvija tokom prvih meseci života. Deca, uglavnom, vremenom prerastu ovu alergiju, koja se može javiti i u starijem dobu. Za veliki broj odraslih alergija na kravlje mleko je hronično stanje, koje se leči izbegavanjem mlečnih proizvoda i hrane koja sadrži mlečne proteine. U najtežim slučajevima, reakcije na mleko mogu biti životno ugrožavajuće i zahtevaju hitnu lekarsku intervenciju.
Alergija na kravlje mleko je najčešća
Alergijska reakcija ispoljava se nizom simptoma koji se odgovor na konzumiranje mlečne hrane. Alergija na mlečne proizvode, koju lekari često nazivaju alergijom na kravlje mleko, javlja se kada telo nije u stanju da ponudi dobar imuni odgovor na jedan ili više proteina iz životinjskog mleka. Pošto se najviše koristi kraljve mleko u ishrani, najčešće su i reakcije na kravlje mleko, ali izvor alergena mogu biti i druge vrste životinjskog mleka, kao što su, ovčije ili kozje mleko.
Kada zatražiti hitnu medicinsku pomoć?
Alergija na kravlje mleko javlja, se prema nekim podacima, kod dva do tri odsto novorođenčadi i uglavnom spontano nestaje do 6 godine života. Alergije na kravlje mleko kod odraslih su najčešće hronične i ispoljavaju se različitim simptomima. Ti simptomi mogu varirati od sasvim blagih do životno ugrožavajuće anafilakse, koja zahteva hitnu medicinsku intervenciju.
Simptomi anafilakse razvijaju se iznenada i uključuju oticanje lica ili usta, brzo i plitko disanje, ubrzan rad srca. Osoba je u ovom stanju često i anksiozna i zbunjena, ima vrtoglavicu, povraća, usne su plave ili bele, javlja se i nesvestica.U slučaju da se ovo dogodi, odmah pozovite hitnu pomoć, savet je da pacijent legne, ukoliko je osoba povraćala trebalo bi da legne na bok.
Simptomi od blagih do životno ugrožavajućih
Simptomi se mogu pojaviti, neposredno posle upotrebe životinjskog mleka, ili nekoliko sati posle obroka. Neke osobe imaju sasvim blage reakcije, dok se kod nekih pacijenta alergija ispoljava nizom ozbiljnijih simptoma, kao što su otok i crvenilo, šuštanje u grudima, svrab oko usana, kašalj i nedostatak daha, povraćanje i u najtežim slučajevima anafilaksa. Moguća je i dijareja, pojava krvi u stolici, pacijenti imaju i grčeve u stomaku.
Alergija na kravlje mleko ili intolerancija
Alergija na mlečne proizvode i intolerancija na laktozu dva su različita stanja, koja se često ispoljavaju sličnim simptomima. Osobe koje su intolerantne na laktozu posle jela često imaju gasove, dijareju, osećaju nadutost u stomaku. Netolerancija na laktozu posledica je nedostatka laktaze u tankom crevu, enzima zaduženog za varenje mlečnog šećera (laktoze) i nije alergija na mleko.
Alergijska reakciju na mlečne proizvode, je rezultat reakcije na određene proteine prisutne u mlečnom proizvodu. Dva glavna proteina u mleku, surutka i kazein, mogu izazvati alergijsku reakciju kod nekih osoba. Alergija na mlečne proizvode je reakcija na specifičan mlečni protein. Kada organizam dođe u kontakt sa proteinom, imuni odgovor ga prepoznaje, telo reaguje na mlečni protein. Imunološki sistem preterano reaguje na alergen stvaranjem antitela koja se nazivaju imunoglobulin E (IgE). Ova antitela dospevaju do ćelija koje oslobađaju hemikalije, izazivajući alergijsku reakciju. Oslabađaju se histamini i dolazi do alergijske reakcije u vidu osipa ili problema sa disanjem.
Mleka ima i u žvakaćoj gumi
Alergični na mlečne proizvode treba da izbegavaju mlečne proizvode i hranu koja sadrži mlečne proizvode. Savet je da se redovno proveravaju sastojci namirnica. Mlečni proizvodi se nekada, mogu naći tamo gde ih najmanje očekujemo u žvakaćoj gumi, prelivima za salatu, nekim vrstama hleba, raznim pecivima. Ukoliko se osoba hrani u restoranu, bitno je da naglasi da je alergična na mleko i mlečne proizvode. Blaži simptomi se mogu umiriti primenom antihistaminika.
Dojenje dobra zaštita
Istraživanja procenjuju, da oko 7 odsto dece mlađe od godinu dana, ima alergiju na životinjske mlečne proizvode. Genetska sklonost je faktor rizika, pokazalo se i da su alergije na mleko ređe kod one dece koja su rasla uz kućne ljubimce. Faktor rizika je i kratak period dojenja. Istraživanje iz 2017. tvrdi da su deca koja su duže dojena majčinim mlekom, bila u manjem riziku od alergija na životinjsko mleko.
Mališani koji su imali ekcem, astmu ili neke druge alergije, su skloniji i alergiji na kravlje mleko. Smatra se, takođe, da su u većem riziku od alergije, deca koja su dohranjivana do četvrtog meseca, u odnosu na novorođenčad koja su hranjena samo majčinim mlekom do šestog meseca života.
Alternative mleku
Osobe alergične na kravlje mlečne proizvode mogu imati alergiju i na druge proizvode životinjskog porekla, kao što je kozje mleko. Alternative životinjskom mleku mogu biti sojino mleko, bademovo, pirinčano, ovseno, kokosovo mleko. Stručnjaci upozoravaju,da treba biti obazriv i pri primeni ovih vrsta mleka, jer su alergijske reakcije i u ovom slučaju moguće.
Alergija na kravlje mleko je reakcija na proteine iz njega
Mlečni proizvodi se nekada, mogu naći tamo gde ih najmanje očekujemo u žvakaćoj gumi, prelivima za salatu, nekim vrstama hleba, raznim pecivima
Alergija na kravlje mleko je reakcija na proteine iz mleka i oblik alergije koji se najčešće razvija tokom prvih meseci života. Deca, uglavnom, vremenom prerastu ovu alergiju, koja se može javiti i u starijem dobu. Za veliki broj odraslih alergija na kravlje mleko je hronično stanje, koje se leči izbegavanjem mlečnih proizvoda i hrane koja sadrži mlečne proteine. U najtežim slučajevima, reakcije na mleko mogu biti životno ugrožavajuće i zahtevaju hitnu lekarsku intervenciju.
Alergija na kravlje mleko je najčešća
Alergijska reakcija ispoljava se nizom simptoma koji se odgovor na konzumiranje mlečne hrane. Alergija na mlečne proizvode, koju lekari često nazivaju alergijom na kravlje mleko, javlja se kada telo nije u stanju da ponudi dobar imuni odgovor na jedan ili više proteina iz životinjskog mleka. Pošto se najviše koristi kraljve mleko u ishrani, najčešće su i reakcije na kravlje mleko, ali izvor alergena mogu biti i druge vrste životinjskog mleka, kao što su, ovčije ili kozje mleko.
Kada zatražiti hitnu medicinsku pomoć?
Alergija na kravlje mleko javlja, se prema nekim podacima, kod dva do tri odsto novorođenčadi i uglavnom spontano nestaje do 6 godine života. Alergije na kravlje mleko kod odraslih su najčešće hronične i ispoljavaju se različitim simptomima. Ti simptomi mogu varirati od sasvim blagih do životno ugrožavajuće anafilakse, koja zahteva hitnu medicinsku intervenciju.
Simptomi anafilakse razvijaju se iznenada i uključuju oticanje lica ili usta, brzo i plitko disanje, ubrzan rad srca. Osoba je u ovom stanju često i anksiozna i zbunjena, ima vrtoglavicu, povraća, usne su plave ili bele, javlja se i nesvestica.U slučaju da se ovo dogodi, odmah pozovite hitnu pomoć, savet je da pacijent legne, ukoliko je osoba povraćala trebalo bi da legne na bok.
Simptomi od blagih do životno ugrožavajućih
Simptomi se mogu pojaviti, neposredno posle upotrebe životinjskog mleka, ili nekoliko sati posle obroka. Neke osobe imaju sasvim blage reakcije, dok se kod nekih pacijenta alergija ispoljava nizom ozbiljnijih simptoma, kao što su otok i crvenilo, šuštanje u grudima, svrab oko usana, kašalj i nedostatak daha, povraćanje i u najtežim slučajevima anafilaksa. Moguća je i dijareja, pojava krvi u stolici, pacijenti imaju i grčeve u stomaku.
Alergija na kravlje mleko ili intolerancija
Alergija na mlečne proizvode i intolerancija na laktozu dva su različita stanja, koja se često ispoljavaju sličnim simptomima. Osobe koje su intolerantne na laktozu posle jela često imaju gasove, dijareju, osećaju nadutost u stomaku. Netolerancuja na laktoru posledica je nedostatka laktaze u tankom crevu, enzima zaduženog za varenje mlečnog šećera (laktoze) i nije alergija na mleko.
Alergijska reakciju na mlečne proizvode, je rezultat reakcije na određene proteine prisutne u mlečnom proizvodu. Dva glavna proteina u mleku, surutka i kazein, mogu izazvati alergijsku reakciju kod nekih osoba. Alergija na mlečne proizvode je reakcija na specifičan mlečni protein. Kada organizam dođe u kontakt sa proteinom, imuni odgovor ga prepoznaje, telo reaguje na mlečni protein. Imunološki sistem preterano reaguje na alergen stvaranjem antitela koja se nazivaju imunoglobulin E (IgE). Ova antitela dospevaju do ćelija koje oslobađaju hemikalije, izazivajući alergijsku reakciju. Oslabađaju se histamini i dolazi do alergijske reakcije u vidu osipa ili problema sa disanjem.
Mleka ima i u žvakaćoj gumi
Alergični na mlečne proizvode treba da izbegavaju mlečne proizvode i hranu koja sadrži mlečne proizvode. Savet je da se redovno proveravaju sastojci namirnica. Mlečni proizvodi se nekada, mogu naći tamo gde ih najmanje očekujemo u žvakaćoj gumi, prelivima za salatu, nekim vrstama hleba, raznim pecivima. Ukoliko se osoba hrani u restoranu, bitno je da naglasi da je alergična na mleko i mlečne proizvode. Blaži simptomi se mogu umiriti primenom antihistaminika.
Dojenje dobra zaštita
Istraživanja procenjuju, da oko 7 odsto dece mlađe od godinu dana, ima alergiju na životinjske mlečne proizvode. Genetska sklonost je faktor rizika, pokazalo se i da su alergije na mleko ređe kod one dece koja su rasla uz kućne ljubimce. Faktor rizika je i kratak period dojenja. Istraživanje iz 2017. tvrdi da su deca koja su duže dojena majčinim mlekom, bila u manjem riziku od alergija na životinjsko mleko.
Mališani koji su imali ekcem, astmu ili neke druge alergije, su skloniji i alergiji na kravlje mleko. Smatra se, takođe, da su u većem riziku od alergije, deca koja su dohranjivana do četvrtog meseca, u odnosu na novorođenčad koja su hranjena samo majčinim mlekom do šestog meseca života.
Alternative mleku
Osobe alergične na kravlje mlečne proizvode mogu imati alergiju i na druge proizvode životinjskog porekla, kao što je kozje mleko. Alternative životinjskom mleku mogu biti sojino mleko, bademovo, pirinčano, ovseno, kokosovo mleko. Stručnjaci upozoravaju,da treba biti obazriv i pri primeni ovih vrsta mleka, jer su alergijske reakcije i u ovom slučaju moguće.
Kada dete treba da prestane da pije mleko: Može li ono da izazove više štete nego koristiti najmlađima
Nekada je zlatno pravilo u ishrani dece bila jedna čaša vrućeg kravljeg mleka ujutro i još jedna uveče pre spavanja. Šta raditi kada dete ne može ni da pomiriše mleko, ili je kojim slučajem alergično
Zdravlje na usta ulazi, a dete koje miriše na mleko je zdravo, smatrale su naše bake. Vremena su se ipak promenila, pa mleko više ne mora obavezno biti glavni izvor kalcijuma. Prednost se daje fermentisanim proizvodima, naglašava se da je za pravilan rast i razvoj deteta dnevno dovoljno do 500 ml mleka i mlečnih proizvoda za dete starije od godinu dana.
Veće količine mogu u nekim slučajevima izazvati anemiju, jer kalcijum iz mlečnih proizvoda, naročito ako se unosi u kombinaciju s mesom, može lako da blokira apsorpciju gvožđa. Mleko životinjskog pokrekla koje nije pasterizovano, nikako ne bi trebalo da piju ni deca, ni odrasli, jer može da izazove broje stomačne probleme.
Svetska zdravstvena organizacija podvlači da je dojenje do navršenog šestog meseca najbolji način ishrane dece. Majčino mleko je savršena hrana za dete,do šestog
meseca starosti, pa mnogi stručnjaci savetuju žene da doje dete I do prve godine, a čak I do druge godine starosti deteta. Ukoliko majka prekine sa dojenjem, unutar prve godine starosti deteta, imaju odgovarajuće AMF(adaptirana mlečna formula) koje zamenjuju majčino mleko. Optimalno vreme da dete počne da pije kravlje mleko je tek sa godinu dana.
Zašto nije dobro previše mleka i mlečnih proizvoda?
Dugo se smatralo da je pored majčinog, najbolji izvor kalcijuma, kravlje mleko. Stručnjaci tvrde da mleko jeste bitno, ali da ne bi trebalo na njemu insistirati, jer kalcijum koji je nepohodan za pravilan razvoj kostiju, zuba, srca, nerava i mišića dete može da unosi i putem nemlečnih proizvoda.
– Posle četvrtog meseca može da se krene u postepeno uvođenje nemlečne ishrane koja ima svoje prednosti kao i mlečna. Dete tako dobija odgovarajuće vitamine i mikroelemente putem hrane. Detetu od godinu dana starosti se preporučuje do 500 ml mleka i mlečnih proizvoda u toku dana, sve preko toga nema potrebe. Kalcijum jedobar za rast kostiju i nervnog sistema , ali ako se unosi više mleka i mlečnih proizvoda, kalcijum može da blokira apsorbciju gvožđa iz mesa– kaže za eKlininku pedijatar Doma zdravlja Savski venac u Beogradu dr Marija Golubović.
Gde sve ima kalcijuma i kojem mleku dati prednost?
Period uvođenja nemlečne hrane je vreme intenzivnog rasta i razvoja odojčeta. Beba za pet do šest meseci udvostruči težinu koju je imala na rođenju. Dete prosečno poraste od 20 do 25 cm u prvoj godini. Posebno je brz rast glave, zbog sazrevanja mozga.
– Samo mleko i mlečni proizvodi su bitni do godinu dana. Kasnije se količina mleka smanjuje, jer se povećava unos nemlečnih obroka. Kalcijuma nema samo u mleku, ima ga i u kuvanom zelju, smokvama, u 100 gr sardina ima čak oko 350 mg kalcijuma, u oko 100 gr tofu sira ima 434 mg kalcijuma. Dragocen izvor je i beli pasulj, badem, kelj, brokoli – kaže dr Golubović.
Optimalne količine kalcijuma za decu do šest meseci su 210 mg na dan, od sedmog meseca do godinu dana taj iznos je 270 mg dnevno. Od prve do treće godine 500 mg, od četvrte do osme godine 800 mg dnevno.
Dr Golubović ističe da prednost daje fermentisanim proizvoidma kao što su jogurt, kiselo mleko, kefir.
-Čak im dajem prednost u odnosu na kravlje mleko, govorim o periodu od navršenih godinu dana. Fermentisani proizvodi će obezbediti dovoljno kalcijuma, dobri su za varanje, creva, probavu. Ali, podvlačim da ih ne treba forsirati , jer oni nisu glavna namirnica koju dete treba da konzumira – navodi doktorka.
Mleko samo skuvano
Fermentisani mlečni proizvodi su odlični, ako dete ne podnosi ili ne voli klasično kuvano mleko.
– Ja čak preferiram kiselo mleko, jer gustinu jogurta nekada određuje gustin, a pravo kiselo mleko je dobijeno vrenjem i čak je možda bolje za probavni sistem. Kozje i ovčije mleko mogu da se uvedu posle godinu dana, ali ona su sama po sebi dosta jakog ukusa i mirisa. Kod nas se u narodu misli da je posebno dobro kozje mleko, s tim da ono ne bi trebalo, zbog niskog sadržaja folne kiseline, da bude jedina vrsta mleka koju koristimo. Potrebno je biti posebno obazriv kada je u pitanju primena kozjeg i ovčijeg mleka kod dece. Nama je najbliskije, posle majčinog mleka i adaptivnih formula, kravlje mleko i proizvodi od njega – ističe dr Golubović.
Ona nam objašnjava da su deca, posebno u seoskim sredinama, možda i navikla na ove vrste mleka, pa čak i na primenu u sirovom stanju.
– Mleko, ipak, mora da se prokuva, da prođe proces sterilizacije, jer su veoma moguće gastrointestinalne tegobe, u vidu nadimanja ili bolova u stomaku. U neprokuvanom mleku može da se nađe i Escherichia coli. Jeste bilo je dece koja su posebno ranije na selu pila direktno mleko posle muže, i bez bilo kakvih negativnih posledica. Ali, ima dece koja su osetljivija, pa se mora biti na oprezu – kaže dr Golubović.
Vitamin D ključ za apsorbciju kalcijuma
Pored kalcijuma igra važnu ulogu u zaštiti kostiju i jačanju imuniteta. Dr Golubović zato savetuje povećan unos vitamina D posebno u zimskom periodu, kada nema dovoljnih količina sunčeve svetlosti.
Potrebno je da dnevno budemo 10 minuta na suncu, kako bi se aktivirao vitamin D, koji je bitan za pravilnu apsorbciju kalcijuma. Kada tokom zimskih meseci uđemo u deficit vitamina D, moramo ga kasnije nadoknaditi, kako bi se uspostavila doza održanja.
– Mi nismo podneblje koje ima deficit kalcijuma vezan za ishranu. Mi smo još uvek navikli da uzimamo mleko i mlečne proizvode, čak i u nekom starijem uzrastu, iako to nije toliko neophodno. Nekad je bilo obavezna ujutro čaša mleka. Bitan je balans, a vitamin D je u sprezi s kalcijumom. Negativan bilans kalcijuma u organizmu uvek je povezan s deficitom vitamina D. Pre ćemo nastojati da vidimo da li dete ima dovoljno vitamina D, pa onda, mada je kod nas to retko, da utvrdimo da li ima deficita kalcijuma – kaže dr Golubović.
Savet je generalno da se izbegavaju meso i mlečni proizvodi u jednom obroku. Doktorka objašnjava da je bolje zbog pravilne apsorbcije gvožđa pojesti odvojeno meso za ručak, a čašu jogurta ili kiselog mleka za doručak ili večeru.
Na tržištu postoje razne vrste mleka sa određenim procentom masti, stručnjaci ipak, savetuju za decu mleka sa većim sadržajem masti.
– Masti su bitne za rast I razvoj, glavni su izvor energije. Ono što je najbitnije za dete u prve tri godine jeste da 40 do 50 odsto od ukupnih kalorijskih vrednosti čine masti, a posle tog perioda nekih 30 odsto. Ne preporučujem mleka sa niskim sadržajem masti, dete raste i razvija se i mora da unosi i masti. Poluobrano mleko se ne savetuje, pre druge godine, jer ima manji kalorijsku vrednost i manje esencijalnih amino kiselina, a obrano mleko se na savetuje pre pete godine – kaže dr Golubović.
Alergija na mleko i laktozu
Neka deca, ali i starije osobe su nekada hipersenzitivne na materije sadržane u mleku. U javnosti se često meša alergija na mleko i intolerancija na laktozu. Reč je o dva različita pojma, laktoza je šećer koji se nalazi u mleku i koji se resorbuje zahvaljujući laktazi, objašnjava doktorka. Osobe intolerantne na laktozu nemaju dovoljno enzima laktaze, koji je potreban za varenje laktoze. Ovog mlečnog šećera ima u svim mlečnim proizvodima. Prema nekim statistikama čak 75 odsto ljudske populacije, ima smanjeno lučenje laktaze u tankom crevu.
– Osobe koje imaju problem intolerancije na laktozu, mogu da koriste obično mleko, ali samo ono bez laktoze. Jogurt, kiselo mleko, sir, mogu normalno da koriste jer su to fermentisani proizvodi. S druge strane alergija na mleko najčešće je prolaznog karaktera i to je u stvari netolerancija proteina kravljeg mleka. U 50 odsto slučajeva, završi se do prve godine, u 70 odsto do druge, a u 90 odsto slučajeva do treće godine života deteta. Ukoliko se do tada ne stvori tolerancija, onda ostaje trajna alergija na mleko – navodi dr Golubović
Ona objašnjava da alergije na mleko mogu da budu rane, one se najčešće pojavljuju u prva dva sata i kasne koje se javljaju od 36 do 48 sati od konzumiranja mlečnih
proizvoda i mleka.
– Alergijski proktokolitis se javlja unutar prva tri meseca, i manifestuje se hroničnim i sluzavokrvavim stolicama, ali ta deca dobro napreduju. Može se javiti i krvarenje bez tečnih stolica, a mogući su i končići krvi u stolici. U takvim slučajevima majka nastavlja da doji, uz eliminacijonu djetu bez mleka I mlečnih proizvoda, a ako je dete na formuli uključuju se specijalizovane mlečne formule – objašnjava dr Golubović.
Česta je i alergija na mleko u vidu protein senzitivne enteropatije, javlja se između trećeg i šestog meseca, praćena je hroničnim dijarejama, bez krvi u stolici.