Rodno mesto mušmule je Jugozapadna Azija. Više od tri hiljade godina ona se uzgajala u regionu oko Kaspijskog mora i Severnog Irana, a u drevnu Grčku je doneta otprilike 700. godine pre nove ere.
U početku njeni plodovi su korišćeni zbog njihovih lekovitih svojstava, ali ne i kao ukusna hrana. Od drveta mušmule se koriste listovi, kora, cvet i semenke. Posebnu popularnost mušmula dobija za vreme Rimske imperije i u Srednjem veku kada počinju da se jedu njeni sazreli plodovi. Po našim zemljama se smatra da raste još od vremena Traka. Lepo kod ove biljke je što može da preživi čak na temperaturi do -36 stepeni.
U botanici je poznato više od 40 vrsta mušmule koje se razlikuju po veličini i obliku. Po ukusu plodovi su slatki i blago kiseli, podsećaju na pire od jabuke. Sazrevaju u kasnu jesen – posle sredine oktobra do kraja decembra. Osim što se jedu sveži, od njih može da se pravi sok, slatka i džemovi.
Zaista, neki ljudi ih izbegavaju zbog njihovog neprivlačnog izgleda, koji su Francuzi čak uporedili sa “izmetom biljaka“. I dok verovatno neće pobediti na takmićenju lepote, mušmule i njihova korisna svojstva zaista vrede toga.
Koje su prednosti mušmule?
Nutritivne vrednosti ovih sitnih plodova su iste kao kod jabuka i krušaka. One su odličan prirodni diuretik i laksativno sredstvo zahvaljujući svom bogatom sadržaju vlakana. Jačaju debelo crevo i pomažu u varenju.
Još uvek nesazreli plodovi mušmule su puni tanina koji dezinfikuje crevnu floru. Ipak, mušmula postaje najukusnija kada njeni plodovi omeknu i postanu smeđe boje. Tada se njihova unutrašnjost pretvara u meki pire koji lako izlazi iz kožice.
Mušmule su takođe bogate pektinom koji dovodi do normalizovanja nivoa holesterola. Zbog toga su odgovarajuća hrana za dijabetičare. Plodovi jačaju zidove krvnih sudova i poboljšavaju vid.
Takođe, u mušmuli su sadržane cele četiri vrste organskih kiselina – jabučna, limunska i vinska. A kada u prezrelom voću počne fermentacija, pojavljuje se i sirćetna kiselina.
Zašto ih nazivaju plodovima rasta?
Mušmula je bogata mineralima kao što su gvožđe fosfor, natrijum, kalcijum i kalijum. Takođe, sadrži solidnu količinu vitamin A, B i C. Zahvaljujući svemu ovome, stabilizovaćete nivoe gvožđa u svom organizmu, što je neophodno za proizvodnju proteina i hemoglobina.
Smatra se da mušmula stimuliše rast ćelija, a zbog kalcijuma jača ljudski skelet i zube. Zbog toga su posebno odgovarajuće za decu. Takođe i za ljude koji se oporavljaju od preloma kostiju i povreda udova.
Poslednje, ali ne najmanje bitno, ovi jesenji plodovi će pomoći reproduktivnom sistemu kako muškaraca, tako i žena. Smatra se da konzumacija mušmule reguliše menstrualni ciklus i pomaže protiv bolova kod njega. Kao dodatak na sve ostalo, one povećavaju fertilitet muškaraca i smanjuju rizik od razvoja raka prostate.
U narodnoj medicini kora mušmule je odavno korišćena da se leči malarija, kao i astme i bronhitisi.
Ako imate krvave desni lako možete da ih izlečite tako što pripremite napitak od listova mušmule: poparite 20 listova mušmule sa pola litre vrele vode. Stavite nazad na ringlu na 12 minuta, nakon čega procedite napitak kroz gazu.
Za probleme sa desnima grgljajte tri puta na dan po 1 minutu. Tako pripremljen čaj može da se pije – po 1 gutljaj tri puta na dan.
Ako imate probleme sa kožom, namočite pamučni tampon ili gazu napitkom i mažite se svaki dan.