Ako redovno jedete pirinač, to će vas sačuvati od mnogih hroničnih bolesti, a i značajno ćete poboljšati spoljašnji izgled. Pirinač sadrži vitamine iz grupe B, koji su mnogo važni za nervni sistem, za lepu kosu i zdrave nokte.
Ovaj vitamin je važan i potreban element u procesu metabolizma. Pirinač sadrži važne aminokiseline, koji pomažu stvaranju novih ćelija.
Pirinač sadrži belančevine, a osim toga – kalijum, cink, gvožđe, jod i kalcijum. Pirinač je veoma koristan za ljube koji žele da smršaju. Ipak, ne treba preterivati sa pirinčem, sato što sadrži natrijum.
Pirinač je mnogo hranljiv zbog sadržaja skroba. U pirinču ima mnogo vitamin, a takođe i selena.
Pirinač je koristan za pluća, odvarak od pirinča se koristi za lečenje bronhitisa i bronhhijalne astme.
Pirinač dobro utiče na stomak i creva. Odvarak od pirinča prekida dijareju, a kuvan u svežem mleku čisti creva. Pirinač, kuvan sa kravljim maslacem je veoma koristan za želudac.
Pirinač se koristi kao antitoksično dejstvo i dejstvo koje smanjuje temepraturu kod angine, gripa, pneumonije. U te svrhe se u napitak dodaje menta.
Pirinač deluje smirujuće na nervni sistem. Osim toga, on oporavlja biohemijski balan organizma. Pirinač je koristan kod bolesti bubrega i bešike. Konzumiranje pirinča je dobro sredstvo za čišćenje želuca, creva, polnog sistema, zglobova i tkiva.
Nakon bolesti, pirinač oporavlja apetit. Potpuno čišćenje organizma sa pirinčem radi se u trajanju od dve nedelje ili mesec dana. Za kurs lečenja je potrebno onoliko kašika pirinča koliko godina imate.
Sipajte pirinač u veliku teglu, prelijte hladnom, prekuvanom vodom i ostavite u frižderu. Svakog jutra odlivajte malo vode i uzimajte jednu prepunu kašiku piirnča, na prazan stomak, nakon što se skuva samo sa vodom. Nakon konzumiranja kuvanog pirinča, 1 sat se ništa ne jede i ne pije.
Dodajte malo prekuvane hladne vode u teglu i ponovo vratite u frižider. Procedura se ponavlja svakog dana dok ne pojedete ceo pirinač.
Pirinač – različite vrste, različita priprema
Beli ili braon, integralni, blanširan, kratkog ili dugog zena… Basmati, sa glutenom, himalajski, desertni… I još, i još – iz Azije, Afrike, Evrope. Pirinač toliko dugo postoji i ima toliko varijanti i razlčitosti, da nema dovoljno vremena da čovek sve navede, pročita i zapamti.
Zato, evo kratke selekcije nekih vrsta pirinča koje morate porobati:
Pirinač Baldo
Pirinač Baldo, iako je malo poznat, brzo postaje poznat zbog svoje raznovrste primene u kuhinji. On je izuzetno ukusan i izgleda neverovatno nakon svakog načina pripreme. Ova vrsta italijanskog pirinča se ne preporučuje samo za rižote, nego i za druge razne vrste predjela i hrane, koja se priprema u rerni. Kao i druge vrste kristalnog pirinča i ovaj se može koristiti u salatama.
Njegova zrna su velika i poluprovidna, bogata su skrobom i imaju veliki kapacitet da apsorbuju tečnost, što je savršen kvaliet pirinča.
Pirinač Baldo je najbolje da se kuva u odnosu sa vodom 1:3, 5. Nakon što se skuva treba da stoji 5-10 minuta da upije miris drugih sastojaka.
Možete ga čuvati pod vakumom ili u staklenoj ili plastičnoj posudi, zato što je podložan vlazi.
I imajte u vidu da osim tečnosti, pirinač apsorbuje i mirise, kao i mirise svih namirnica u frižideru.
Pirinač Arborio
Pirinač Arborio je pirinač manjeg zrna koji nosi ime po gradu Arborio u Italiji odakle potiče. On ima neverovatnu kremastu teksturu, koja ga čini izuzetno odgovarajućim za rižoto i paelju. Ali ukus mu je izazovan i apetitan, pa se može servirati i samostalno. Naravno, on je deo i mnogih drugih jela kao što je sutlijaš na primer.
Za optimalan ukus ima specijalni odnos pirinča i vode što je srednje oko 1:2, 5. Na dve porcije na primer je dovoljno pola polje pirinča i jedna polja vode, začinjeni sa jednom kašičicom maslaca i pola kašičice soli. Za četiri porcije odnos je čaša pirinča na dve čaše vode, 2 kašičice maslaca i jedna soli.
Za 6 porcija će vam biri potrebna čaša i po pirinča i tri čaše vode, supena kašika maslaca i pola kašike soli.
Da biste dostigli idealna ukus, pirinač Arborio treba da ostavite oko 15-20 minuta na vatri dok ne upije vodu.
Pirinač Karolina
Pirinač Karolina ima poluokrugla i duguljasta zrna. On ima žut sjaj, ali postaje beo prilikom kuvanja i ima izuzetno svojstvo da upija masnoću. To gač ini odgovarajućimza pripremu jela iz rerne, a takođe i sarmica. Ovu vrstu pirinča vole mnogi majatori kuvanja i zbog neverovatnog kvaliteta da se ne slepljuje. Zbog toga je idealan za toping i salate.
Pirinač Karolina nema potrebe da se potapa, samo je pranje dovoljno. Kuva se ne više od 10 minuta, a odnos vode treba da bude jedna šolja pirinča na dve šolje vode. Od je odgovarajuć kao prilog uz jela.
Da biste pripremili četiri porcije, treba da koristite 400 g pirinča, 1 litar vode ili bujon, zajedno sa malo soli. Stavite vodu ili bujon, dodajte pirinač sa solju. Ostavite da vri na tihoj vatri dok se tečnost ne upije.
Razlika između pirinča kratkog, dugog i srednjeg zrna
Pirinač je jedan od najkorisnijih žitarica. On je bogat složnim ugljenim hidratima (75%-85 %) i proteina (5%-10%), koji su osnovni izvor energije za organizam. Zato ima toliko široku upotrebu.
Međutim, ispostavilo se da je njegova priprema teška mnogim ljudima. Razlog je što postoji mnogo vrsta pirinča. U zavisnosti od zrna se deli na pirinač dugog, kratkog i srednjeg zrna, koji su odgovarajući za pripremu raznih vrsta jela. Zato, ako želite da pripremite ukusno jelo sa piirnčem, potrebno je da znate kakva je razlika između određenih vrsta pirinča i koji se koristi za koje jelo.
Pirinač dugog zrna
Dužina pirinča dugog zrna nije manja od 6 mm. Od tri vrste pirinča on je najjednostavniji za pripremu, zato je odgovarajuć za početnike u kuvanju. Prilikom pripreme, zrna se ne zalepe jedno za drugo, nego ostaju odvojeni, osim ako ga ne prekuvate. Takođe, on nije previše mekan za razliku od drugih vrsta.
Pirinač dugog zrna je sa visokim sadržajem glutena. On se koristi mnogo u Azijskoj kuhinji. Najpoznatije sprte ove vrste su jasminov pirinač i basmati pirinač.
Pirinač kratkog zrna
Pirinač kratkog zrna je dužine 4-5 mm i šiirne 2-3 mm. On se često meša sa pirinčem kratkog zrna. On ima viši sadržaj skroba i niži sadržaj glutena. Karakteristično za njega je što mu se zrna lepe jedno za drugo, a kad se skuva postaje kašast.
Odgovarajući je za pripremom sušija, pudinga
Pirinač srednjeg zrna
Pirinač srednjeg zrna je dužine 5-6 mm. On je sasvim malo zaobljen, od pirinča dugog zrna. Površina mu je hrapava Karakteristično je za njega da za vreme kuvanja ostaje odvojen, ali se lepi kad se ohladi, a da se ne raskuva.
Pirinač srednjeg zrna je odgovarajući za pripremu jela kao što je rižoto, paelja i druga jela, za koje je potrebno da pirinač ima mekšu teksturu.
Pirinač srednjeg zrna je bogat skrobom, što ga čini najrasporestranjenijim kod nas. Od njega se pripremaju mnoga jela – sarme, punjene paprika, pirinač sa povrćem, vinski kebab i mnoga druga jela.