(Equiseti herba)
Smatra se da je tokom paleozoika, najstarijeg perioda planete Zemlje koji je trajao od 542. do 251. miliona godina pre naše ere, rastavić bio džinovska i najdominantnija biljka, kada je rastao petnaestak metara u visinu. Danas je ovo višegodišnja biljka koja dostiže do pola metra, i ima je na svim kontinentima osim u Australiji, na Novom Zelandu, Antarktiku i nekim pacifičkim ostrvima, što potvrđuje njegovu široku rasprostranjenost u vreme pre odvajanja većine kontinenata. Zbog toga mu je nadimak „živi fosil“. Osim što liči na konjski rep, po čemu je i dobio naučni naziv, Equisetum arvense, kao i engleski naziv, horsetail, za konje ga vezuje i činjenica da može biti fatalan po njih ako ga se prejedu. Ono što konjima i uopšte stoki smeta u rastaviću je silicijum-dioksid koji kod njih izaziva nervne smetnje i poremećaj u kretanju. Kod ljudi, videćemo, efekat je upravo suprotan.
Stari narodi koristili su rastavić u razne svrhe, a pošto je abrazivan, Indijanci su njime glancali strele, i tokom vekova koristio se za poliranje posuđa od kalaja. Danas znamo da je upravo silicijumova kiselina ta koja je doprinosila da posuda zasija. I baš je ona ta koja ima izuzetna lekovita svojstva. Silicijum je element u tragovima koji je neophodan našem organizmu i ima važnu ulogu u procesu izbacivanja teških metala iz organizma, kao i za pravilno funkcionisanje kostiju, hrskavice i vezivnog tkiva. Upravo zbog njega rastavić spada u veoma moćne biljke.
SILICIJUMOVA KISELINA PROTIV TOKSINA
Pored silicijumove kiseline, rastavić sadrži flavonoide, alkaloide, glikozide, vitamin C, karoten, mangan, kalijum, gvožđe … Da vidimo kakva sve tradicionalna lekovita svojstva ima biljka rastavić:
- Rastavić podstiče diurezu – izbacivanje nagomilane tečnostii putem urina iz organizma i prečišćava ga. Zato je sjajan kod celulita i naslaga na bokovima.
- Diuretsko dejstvo ove biljke pomaže kod oticanja nogu i edema nastalih usled povreda ili šećerne bolesti.
- Rastavić štiti mokraćne puteve i čitav urinarni trakt jer sprečava nastanak i zadržavanje peska I kamena u bubregu. Kod već postojećih kamenčića, u stanju je da ih smanji i pospeši njihovo izbacivanje. Koristi se kao lek kod upale i infekcije mokraćnih kanala i krvarenja, olakšava bolno i sprečava učestalo mokrenje, noćno mokrenje, kao i upale bubrega i prostate.
- On pomaže i kod čira na želucu, zatvora i lenjih creva.
- Silicijumova kiselina sadrži, pored silicijuma, i kalcijum koji je izuzetno bitan kod preloma kostiju i povreda ligamenata i hrskavica. Dakle, rastavić jača kosti, pomaže kod osteoporoze, protiv artritisa, bolova u kostima i zglobovima.
- Pošto zaceljuje tkivo, silicijumova kiselina je korisna i kod oštećenja pluća i krvnih sudova. Preporučuje se kod tuberkuloze, ateroskleroze i proširenih vena.
- Rastavić je, u kombinaciji sa drugim lekovitim biljkama, dobar i kod menstrualnih bolova, pojačanog krvarenja i sekreta.
- Kako pospešuje stvaranje crvenih krvnih zrnaca rastavić se koristi za lečenje anemije.
- Ova biljka jača kožu, kosu, nokte, daje elastičnost kolagenim vlaknima, pomaže kod alopecije i uklanja perut.
RASTAVIĆ, SMRT ZA BAKTERIJE
Evropska agencija za lekove potvrdila je upotrebu rastavića kod urinarnih problema za bolju diurezu, kao i za dopunsku terapiju uz lekove kod upala i infekcija bubrega i urinarnog trakta. Studija koja je istraživala više vrsta rastavića iz naših krajeva potvrdila je njegov značaj u fitoterapiji, farmaciji i ishrani, zahvaljujući sastojcima sa visokim antimikrobnim i antioksidantnim dejstvom. Testirani ekstrakti pokazali su visoku antibakterijsku aktivnost kod svih vrsta Bacillus.
ESCOP, Evropska naučna organizacija za fitoterapiju koja je potvrdila ove nalaze, posebno navodi antibakterijsku aktivnost rastavića u slučaju bakterije Escherichia coli i zaključuje da ova biljka ima sposobnost da smanji njenu stopu preživljavanja za 82%. Rastavić ima dokazano snažno dejstvo I kod sledećih sojeva: Klebsiella pneumoniae, Pseudomonas aeruginosa, Streptococcus enteritidis, Staphylococcus aureus, Aspergillus niger, Enterococcus faecalis i Candida albicans.
Ako bismo sabrali najbitnija dejstva rastavića koja je nauka prepoznala, ona bi bila:
- antimikrobno – sposobnost uništavanja velikog broja patogenih organizama, uključujući i Ešerihiju koli i enterokoke
- antioksidantno – kapacitet za uništavanje slobodnih radikala i sprečavanje oksidativnog stresa,
- antiinflamatorno – sprečavanje proinflamatornih citokina koji izazivaju najrazličitije vrste zapaljenja,
- diuretsko – sposobnost da pospešuje izlučivanje viška tečnosti iz organizma, čisti urinarne puteve i detoksifikuje, a pritom ne izaziva poremećaj ravnoteže elektrolita,
- antibakterijsko dejstvo na koštanu srž – uništava bakterije koje izazivaju infekcije koštane srži i pospešuje rast osteoblasta pa tako jača kosti i vezivna tkiva,
- antiproliferativno – sprečava množenje i širenje malignih ćelija,
- antidijabetsko – ima hipoglikemijski efekat, snižava nivo šećera u krvi,
- regenerativno – pospešuje zarastanje rana i povreda tkiva.
RASTAVIĆ I ZLATO
I to nije sve. Rastavić je pravi rudnik zlata, u bukvalnom smislu. Kako biljke preko korena izvlače korisne materije iz tla, to čine i s metalima, a ova biljka može da akumulira više zlata od bilo koje druge. Iz jedne tone svežeg rastavića može se izdvojiti oko kilo zlata. Početkom 20. veka nastala je nova grana rudarstva – fitorudarstvo, koje posebnim tehnikama koristi biljke za prikupljanje plemenitih metala.
Rastavić je jedinstven i izuzetan, ali ga treba koristiti oprezno. S njim se ne sme preterivati, i najbolje je koristiti ga u stručno pripremljenim preparatima. Postoje neke vrste rastavića koje su toksične, pa je branje biljke potrebno prepustiti znalcima. Rastavić čaj pravi se od nadzemnog dela biljke i treba ga piti strogo prema uputstvu. Trudnice i dojilje ne treba da ga koriste. Takođe, pošto je diuretik, uz rastavić uvek treba piti dovoljno vode.