(Helichrysum italicum)
Njegovi zlatni cvetovi u kojima se ogleda sunce inspirisali su naučni naziv Helichrysum, i krase kamenite vrleti širom Mediterana. Smilje raste u žbunju visine do 70 cm i opija ne samo lepotom nego i karakterističnim mirisom koji podseća na začin kari. Cveta tokom maja i juna i tako nam dokazuje da život i lepota mogu da opstaju i u najtežim uslovima. Ovaj tipični predstavnik kserofita, biljaka koje imaju sposobnost da skladište vodu i tako preživljavaju čak i u sušnom, vrelom kamenjaru, jednako je prilagodljiv životu na nadmorskoj visini kao i na visini od preko 2000 metara. Zato je i zaslužio nadimak immortelle – besmrtni.
Smilje nas tako uči istrajnosti, a njegova otpornost je odavno našim precima nagovestila da se u njemu krije više od lepote i mirisa. Još je Teofrast sa Eresa, Platonov i Aristotelov učenik, u svojoj Istoriji biljaka (Historia Plantarum) pominjao lekovita svojstva ove biljke kod opekotina i ujeda otrovnica, dok je Dioskorid u De materia medica par vekova kasnije naveo i njena diuretska svojstva, pomoć kod urinarnih poremećaja, hernija i išijasa. Ima više podvrsta smilja koje se razlikuju zavisno od predela u kojima uspevaju, ali sve su lekovite i vekovima prisutne u narodnoj medicini – od krajnjeg istoka do krajnjeg zapada Mediterana. Smilje je u Turskoj neizostavan sastojak terapija kod dijabetesa, povreda kože ili urinarnih tegoba, dok se u španskoj tradicionalnoj medicini koristi protiv upala kože, zubobolje i stomačih poremećaja. Smilje je tokom vekova i u našim krajevima lečilo brojne kožne probleme, otoke, ožiljke, upale, disajne tegobe, alergije, bolesti jetre, pankreasa…
LEKOVITOST BESMRTNE BILJKE
Prvi naučnik koji je u moderno doba započeo ispitivanja lekovitosti smilja bio je Leonardo Santini, italijanski doktor koji je sredinom prošlog veka uočio značajno poboljšanje nakon primene ekstrakta ove biljke kod svojih pacijenata koji su patili od psorijaze, ali i atroza i atritisa. Nažlost, njegova otkrića nisu ozbiljno shvaćena, pa je smilje, bar što se nauke tiče, palo u zaborav sve do početka našeg veka, kada je počelo da doživljava renesansu. Laboratorijska istraživanja su, po ko zna koji put do sad, potvrdila da je narodna medicina sve ovo vreme bila u pravu. Ekstrakt smilja sadržiizuzetno lekovite sastojke: visok procenat monoterpena: neril acetat, neril propanoat, alfa pinen, kao i geraniol, geranil acetat, seskviterpene, nerol, linalool, limonen, arkurkumen, gama kurkumen, rosifoliol i obilje flavonoida. Nivo dragocenih sastojaka varira u zavisnosti od sredine u kojoj biljka raste.
Tradicionalna upotreba smilja kod upala itekako ima smisla, upravo zahvaljujući flavonoidima, pre svega gnafalinu i pinocembrinu koji inhibiraju proizvodnju leukotriena b4, lipidnog medijatora odgovornog za upalne procese. Arzanol, pilon iz smilja poseduje snažna antioksidantna svojstva i sprečava upale, pa može biti koristan i u terapiji kancera. Ova biljka je pritom potpuno bezbedna za kako spoljašnju, tako i unutrašnju upotrebu.
Smilje ima i snažno antimikrobno dejstvo, pa je u brojnim istraživanjima dokazana njegova sposobnost da inhibira rast niza patogena: Staphylococcus aureus, Streptococcus mutans, Enterobacter aerogenes, Escherichia coli, Acinetobacter baumannii, Pseudomonas aeruginosa, Candida albicans, Herpes simplex virus, Propionibacterium acnes... Šta više, ova biljka poboljšava dejstvo penicilina i ampicilina, što je veoma važno u današnje vreme kada brojni mikrobi postaju sve rezistentniji na antibiotike. Postoje i naučni dokazii da arzanol iz smilja, pored protivupalnog dejstva, uspešno inhibira i HIV.
Baš kao što je Teofrast davno primetio, danas sa sigurnošću znamo da je smilje odličan repelent, a istraživanja su pokazala da je vrlo delotvoran kod komaraca. Komarci su prenosnici brojnih epidemija, od malarije do žute groznice, a ekstrakt smilja deluje već na same larve ovih insekata: u koncentraciji od 300 ppm, smrtnost larvi je čak 100%.
SMILJE I KOŽA
Ali najvažniji razlog što je smilje danas dobilo priznanje koje zaslužuje je njegovo čudesno dejstvo na kožu. Ulje smilja štiti kožu od zagađenja i oksidativnog stresa kog izaziva štetno dejstvo ultravioletnih zraka, pa je odlična prevencija od melanoma. Flavonoidi iz ove biljke predstavljaju prirodni zaštitni UV faktor, što ne čudi, imajući u vidu da smilje opstaje na jakom mediteranskom suncu. Baš kao što štiti od sunca, smilje ima sposobnost da smanji negativne efekte nakon izlaganja suncu, ublaži opekotine, upale i oštećenja. Neka istraživanja su pokazala da se protivupalno dejstvo ekstrakta smilja može uporediti sa onim kog ispoljavaju kortikosteroidi, a pritom nema štetnih efekata i može se koristiti neograničeno dugo. Zato je idealan kod hroničnih upala, što je shvatio i doktor Santini kada je primetio efekat smilja kod svojih pacijenata sa psorijazom. Smilje je zato idealno i za tretiranje postoperativnih rana, jer osim što smanjuje upalu i sprečava infekcije, otkloniće i podlive i doprineti boljem zarastanju i manjoj vidljivosti ožiljka. Od pomoći je i dijabetičarima kod dijabetskih rana.
Protivupalna i antibakterijska svojstva smilja dragocena su i osobama koje pate od akni. Ova biljka će pre svega delovati preventivno kod Propionibacterium acnes, bakterije koja ih izaziva, a u slučaju već postojećih smanjiće upalu, pospešiti zatvaranje pora i zaceljivanje, ali i sprečiti formiranje fleka.
Fleke – hiperpigmentacije su česte posledice izlaganja suncu, i veliki neprijatelji lepog tena. Biljka koja nosi sunce u svom nazivu ne dozvoljava mu da nam naruši ni zdravlje ni lepotu.