Divlji luk (Allium Ursinum), poznat i kao sremuš ili medveđi luk, je višegošnja zeljasta biljka iz porodice lukova. Naziva se medveđi luk, jer po narodnom verovanju su ga medvedi jeli tokom zimskog sna, da pročiste stomak, creva i krv.
Listovi su oštri na vrhu, a u osnovi se sužavaju i nadovezuju se na dršku veličine od 5 do 20 cm. Cvast mu je polukružna, a cvetovi sremuša su bele boje. Cveta od aprila do juna. Za razliku od drugih vrsta luka, divlji luk je lepog izgleda i više liči na cvet nego na luk
Sremuš raste u predelima gde ima dosta hladovine i plodnog zemljišta, a najviše u listopadnim šumama. Može se sresti na 1200 m nadmorske visine, a može se gajiti i u bašti sa ostalim cvećem.
Sastav sremuša
Cela biljka ovog luka sadrži eterično ulje, u čijem sadržaju preovladavaju divinilsulfati, vinisulfati, kao i nešo manje količine markaptana. Upravo taj sastojak doprinosi njegovom smecifičnom mirisu.
U listovima sremuša ima dosta vitamina C i jakih fitoncida, koji ima odlična fungicidna i antibakterijska svojstva.
Prema najnovijim istraživanjima, sremuš sadrži mnogo više mangana, magnezijuma, gvožđa i sumpornih jedinjenja nego što to ima beli luk. Ovaj divlji luk je ubedljivo biljka koja je najbogatija magnezujomom i sadrži 1500 mg magnezijuma u 1 kg listova.
Odabir i čuvanje sremuša
Sremuš se prodaje svež, a može se sresti i zamrznut ili sušen. naravno, trebalo bi kupovati sveže listove, budući da je njihova iskoristivost tada najveća.
Zimi se može čuvati u zamrzivaču. Ako gajite sremuš, možete da uberete mlade listove u aprilu – maju, a lukovicu u jesen. Lukovica mu se koristi na isti nači kao i kod ostalih vrsta luka.
Sremuš u kulinarstvu
Sremuš je veoma popularan u kineskoj i evropskoj kuhinji. Dobro se kombinuje sa svim vrstama aromatičnih biljaka i povrćem. Koristi se kao začin za soseve sa pavlakom, za hladne supe i jela sa krompirom.
Ako se doda u umerenim količinama, osvežava i pojavača ukus jela sa mlekom i jajima. Sremuš se sitno secka. Najčešće se koristi kao začin za omlete I salate, a takođe i za ukusne pečene krompire. U suštini, sremuš se može dodavati svim jelima kojima se dodaje i peršun.
Koristi od sremuša
Sremuš širi krvne sudove. Snižava arterijski pritisak, snižava nivo holesterola u krvi i njegovo lepljenje za zidove krvnih sudova.
Sremuš ojačava srčanu kontraktilnost i usporava ritam. Ima odlično fitoncidno dejstvo i zhvaljujući njemu sprečava i uspešno leči razne infekcije – stafilokoke, streptokoke, uzroke dizenterije, gripa, itd.
Sremuš pozitivno utiče i na želudačno – crevni trakt, kod konstipacije, jake i hronične dijareje. Uklanja gliste i nesanicu, uzroke visokog krvnog pritiska i ateroskleroze, kao što su to vrtoglavice i pritisak u glavi.
Sremuš je odlično sredstvo za lečenje otežanog disanja i pomaže kod iskašljavanja. Sveži listovi pročišćavaju bubreze i bešiku i podstiču izlučivanje urina. Teške rane lakše zarastaju ako se namažu svežim sokom od sremuša.
Činjenica da sremuš sadrži više sumpornih jedinjenja od običnog luka ga čini najboljim od svih vrsta belog luka.
Iako sadrži dosta sumpora, posle njegove konzumaicje ne ostaje neprijatan miris. Razlog tome je što je sumpor u sremušu povezan sa proteinima, dok se kod belog luka on nalazi samostalno.
Magnezijum koji se nalazi u sremušu je poznat kao antistres mineral koji čuva srce i kardiovaskularni sistem. Mangan ima jendu od najvažnijih uloga u metabolizmu ugljenih hidtrata i masti u organizmu.
Neophodan je za izgradnju kalcijuma u kostima. Dodavanje nekoliko struka sremuša u salatu je siguran put do boljeg zdravlja.
Sremuš – super hrana proleća
Fotografija: TheUjulala Pixabay
Sremuš je jedinstvena biljka sama po sebi koja ima mnoštvo korisnih svojstava. U prošlosti se koristio za lečenje niza različitih bolesti, kao i kao profilaktičko sredstvo. Takođe se naziva divlji beli luk i nalazi se uglavnom u planinskim predelima ili listopadnim šumama sa nadmorskom visinom većom od 1100 metara.
Sremuš raste uglavnom u prolećnim mesecima. Period njegovog cvetanja je maj i april. Veoma je važno dobro poznavati biljku ako se sami odlučite za branje divljeg belog luka, jer je njegovo lišće veoma slično otrovnom đurđevku. Vrlo jednostavan način razlikovanja je po mirisu, jer sremuš ima karakterističan miris belog luka. Druga karakteristična osobina su cvetovi ove dve biljke.
Sremuš je poznat i pod nazivom divlji luk i medveđi luk. Veruje se da se medvedi, nakon dugog zimskog sna, hrane divljim belim lukom. Na taj način se telo ovih životinja čisti od toksina i pune se energijom nakon dugog sna.
Svi delovi sremuša mogu se jesti i korisni su za organizam. Listovi divljeg belog luka vrlo su ukusni i mirisni, kako sveži, tako i kuvani i sušeni. Sve zavisi od vas kako volite da jedete divlji beli luk i kako vam je najukusniji.
S punim pravom se može nazvati superhranom, jer je izuzetno bogat raznim vitaminima (A, B, B1, B2, B3, B6), cinkom, jodom, kalcijumom, fosforom, gvožđem, kalijumom, bakrom.
Ne smemo zaboraviti da pomenemo i sadržaj različitih esencijalnih ulja u sremušu. Bogat je vrlo važnim mastima i aminokiselinama za naš organizam.
Divlji beli luk ima mnogo načina upotrebe i koristi za organizam. Na primer, sremuš pomaže u čišćenju crevne flore. Na taj način se organizam bori protiv različitih infekcija u gastrointestinalnom traktu. Sremuš igra ključnu ulogu u čišćenju od parazita i mikroba.
Izuzetno blagotvorno deluje na srce, a takođe pomaže u snižavanju holesterola. Odlično deluje na visok pritisak, a takođe smanjuje rizik od ateroskleroze ili srčanog udara.
Među ukupnim koristima sremuša je i činjenica da blagotvorno deluje na celo telo, okrepljući ga i dopunjuje ga novom snagom. Pomaže u oslobađanju od viška mansoća i sprečava nedostatak važnih vitamina.
I poslednje, ali ne najmanje važno, on igra ključnu ulogu u imunitetu dok ga povećava i jača. Ovo značajno smanjuje rizik od prehlade i raznih respiratornih bolesti.
Da biste u svoj meni uključili ovu korisnu prolećnu hranu, pogledajte i odaberite jednu od naših svežih salata sa sremušem ili bilo koju od ovih ukusnih specijaliteta sa sremušem.
Zdravstvene koristi od divljeg belog luka (sremuš)
Sremuš ili divlji beli luk može se pronaći u senovitim planinskim predelima – lako je prepoznatljiv, jer ima karakterističan miris belog luka.
Divlji luk cveta od maja do juna. Listovi i lukovice biljke sadrže eterično ulje, koje je po sastavu slično belom luku.
Zbog svog lepog izgleda, biljka se često definiše kao cveće – ima izdužene listove koji su veoma slični listovima đurđevka. Cvetovi biljke takođe podsećaju na đurđevak, ali se često porede sa dremovcem.
Biljka se često preporučuje kod stomačnih tegoba – pomaže kod dijareje, gubitka apetita, koristi se i kod katara želuca i creva. Sremuš je efikasan i protiv ateroskleroze i hipertenzije, pomaže kod simptoma koji dolaze sa ovim stanjima, kao što su vrtoglavica ili nesanica.
Redovno ispijanje kuvanih napitaka od biljke povećava amplitudu otkucaja srca i usporava rad srca. Zbog svog baktericidnog delovanja, sremuš je biljka pogodna za lečenje prehlade, gripa, bronhitisa.
Biljka se može piti i ako imate gliste. Pored sremuša i divljeg belog luka, biljka ima još nekoliko naziva – šumski beli luk, sibirski luk, medveđi luk i drugi.
U mnogim delovima zemlje, biljka je poznatija kao medveđi luk, a razlog tome je verovanje da je medvedi jedu posle zimskog sna, jer im čisti stomak, creva i krv.
Divlji beli luk se koristi ne samo za lečenje zdravstvenih problema. Poznat je i u kulinarstvu – često se dodaje u salate i supe sitno iseckan.
Posebno je pogodan za krompir salatu. Prema rečima kuvara, divlji beli luk može da se koristi u svim jelima, u koja se najčešće dodaje peršun.
Ne preporučuje se samo osobama koje pate od čira ili gastritisa.
U narodnoj medicini sok od listova biljke koristi se i za rane koje teško zarastaju – posebno je efikasan kod gnojnih rana.
Kako je sok divljeg belog luka izuzetno bogat vitaminima, često se preporučuje kao tonik. Ekstrakt biljke takođe dobro deluje protiv trovanja olovom.