(Arctostaphylos uva ursi)
Široko rasprostranjena po obroncima i vrletima Balkana, ova niska, zimzelena, žbunasta biljka crvenog bobičastog ploda odavno je u narodu prepoznata kao lekovita. Uva zato ima više narodnih imena: medveđe grožđe, medvedovo uho, medvjedica, medvjedka… I njen naučni naziv Arctostaphylos uva ursi kao i engleski common bearberry pominju medveda i bukvalno se prevode kao medveđe grožđe, upravo zato što je u divljini ona omiljena hrana ove snažne životinje. Uva raste u izobilju na severnoj hemisferi planete, dok je na južnoj retka i prisutna uglavnom na većim nadmorskim visinama. Američki Indijanci su je koristili umesto duvana ili u mešavini s njim, a kod plemena koja su nakon dominacije doseljenika saterana u rezervat u Montani, plodovi uve deo su svakodnevne ishrane. Ipak, s bobicama uve ne treba preterivati jer ako ih se prejedemo možemo osetiti mučninu i imati alergijsku reakciju. Uva je mnogo dragocenija kada se koristi kao lek, na ispravan način i u pravoj dozi.
KADA JE UVA LEKOVITA?
Kada pomislimo na uvu obično su nam prva asocijacija urinarne tegobe, ali ova biljka ima mnogo širu upotrebu i može nam obezbediti čak i lep, ujednačeni ten. Lekoviti deo uve su njeni sočni listići koji se skupljaju od maja do jula, dok biljka cveta, a najlekovitiji su u proleće. Šta je lekovito u uvi? Najvažniji sastojak uve je arbutin, glikozid sa brojnim blagotvornim svojstvima. Pored njega, biljka obiluje sitosterolom i triterpenoidima kao što su amirin, betulinska kiselina, lupeol, oleanolna kisenina, ursolna kiselina i uvaol.
URINARNE TEGOBE
Najpoznatije lekovito dejstvo uve je kod urinarnih infekcija, i ono je naučno I dokazano. Evropska agencija za lekove između ostalog, pominje antimikrobno dejstvo uve na širok raspon sojeva poput Staphylococcus aureus, Bacillus subtilis, Escherichia coli, Mycobacterium smegmatis, Enterococcus faecalis, Shigella sonnei i Shigella flexeneri, a kada se tome pridoda i njeno jako antiinflamatorno i antioksidativno dejstvo, jasno je zašto je poznati čistač mokraćnih kanala. Kako pritom obiluje sitosterolom, korisna je i muškarcima koji pate od poremećaja prostate.
Međutim, važno je znati da je antibakterijska aktivnost uve uslovna. Kako se arbutin u bubrezima metaboliše u fenol hidrokinon, njegovo antiseptičko dejstvo je ograničeno na alkalnu sredinu. Ako je urin kiseo, kao što je to slučaj u našoj civilizaciji koja konzumira dosta mesa a malo povrća, potrebno je promeniti njegov pH pomoću sode bikarbone. Iz tog razloga, prilikom upotrebe uve kod urinarnih infekcija dobro je modifikovati i ishranu, unositi što manje mesa i prerađevina a povećati unos zelenog lisnatog povrća, svežeg povrća i voća.
UVA ZA LEPU KOŽU
Međutim, lekovita svojstva uve kada je koža u pitanju često su u senci njenih antiseptičnih moći po urinarni trakt. Kako obiluje antioksidansima, uva pruža idealnu zaštitu kože od štetnog zračenja UV zraka. Pošto su upravo ovi zraci najveći krivci za nastanak bora, opuštenost kože usled gubitka kolagena, upale i fleke, uva predstavlja idealnu preventivu i zaštitu. Za eliminaciju fleka je zaslužan isti onaj već pomenuti arbutin. Ovaj glikozid ima moć da blokira enzim tirozin-kinaze kog proizvodi melanin, tamni pigment u koži. Melanin predstavlja prirodnu zaštitu kože od sunca, ali prekomerno izlaganje sunčevim zracima može dovesti do preterane proizvodnje melanina što se na koži manifestuje tamnim flekama. Arbutin zaustavlja taj proces i uz redovnu upotrebu nakon par nedelja pojavljuju se nove ćelije kože ujednačene boje. Prirodni arbutin iz ekstrakta uve, za razliku od sintetičkog hidrokinona, potpuno je bezbedan i bezopasan. Arbutin je zato čest sastojak u preparatima za negu lica u Japanu i Koreji, a stanovnice ovih zemalja poznate su po mladalačkom izgledu i lepom tenu. I upravo su japanski naučnici bili prvi koji su sintetizovali arbutin pre oko 50 godina.
Protivupalno i antioksidantno dejstvo uve vidljivo je i na problematičnoj koži, pa je tako ekstrakt biljke idealan sastojak u nezi osetljive kože sklone bubuljicama, vitiligu, dermatitisu, psorijazi, iritacijama, za pospešivanje zarastanja rana i regeneraciju kože. Kod upala se često koriste kortikosteroidi čija upotreba je vremenski ograničena i može imati neželjena dejstva. Zato se u modernoj medicini danas kombinuje upotreba ekstakta uve sa standardnom terapijom kako bi se smanjile upale. Uva dokazano povećava inhibitorni efekat deksametazona kod alergija i upala.
UPOTREBA UVE KOD UPALE HEMOROIDA
Protiupalna i regenerativna svojstva uve dragocena su i kod neprijatnih upaljenih hemoroida. Hemoroidi su normalni deo anatomije i igraju važnu ulogu u regulisanju zadržavanja i otpuštanja stolice. Ove vrećice od vezivnog tkiva i vena mogu se upaliti, uvećati, pucati i krvariti, najčešće kod učestalog zatvora, česte upotrebe laksativa, nedovoljnog kretanja, unutrašnjeg pritiska na rektum usled nekih poremećaja, u trudnoći i nakon većeg napora. Lekovite biljke pokazale su se vrlo delotvorne u lečenju hemoroida i eliminaciji neprijatnih simptoma, bola, svraba i iritacija. Zato je ekstrakt uve dragoceni sastojak koji pojačava ovo sinergetsko dejstvo smanjenjem upale i podsticanjem regeneracije sluzokože i tkiva.
Lekovita svojstva uve su mnogobrojna. Ova biljka spašavala je mnoge tokom vekova od niza bolesti, od katara bešike, preko gonoreje, reumatskih bolova, peska u bubrezima, inkontinencije, bronhitisa, anemije, menoragije, dijabetesa, dizenterije… Zato je svoje zasluženo mesto našla i u proizvodima Herba Sveta.