(Laminaria japonica, Macrocystis pyrifera)
Dok koračamo zemljom nismo ni svesni da smo, kao kopnena bića, ograničeni na tek 30% prostora naše planete. Ostatak zauzimaju mora i okeani koji su dom preko 90% organizama. Za mnoge još uvek ni ne znamo da postoje, pa što više čovek osvaja dubine, to se više susreće sa izuzetno neobičnim bićima koja žive u naizgled nemogućim uslovima – dubinama od preko više hiljada metara, u potpunom mraku i hladnoći, ali i oko geotermalnih otvora okruženih teškim metalima i ekstremno visokim temperaturama. Kako zavisi od sunca, hraneći se putem fotsinteze, biljni morski svet nastanjuje samo površinski deo. Alge nam dolaze u raznim oblicima i veličinama, od mikroskopskih do one najveće – kelp, od koje postoje čitave podvodne šume i važan deo ekosistema. Smatra se da danas ima oko 10.000 vrsta algi. Ne samo da su one prva karika u lancu ishrane u morima i okeanima, već proizvde oko 70% ukupnog kiseonika naše atmosfere.
Da je čovek oduvek koristio alge u ishrani svedoči i arheološko nalazište iz Čilea staro preko 14.000 godina. Jedna od najdugovečnijih nacija i dan-danas redovno ima alge na trpezi. Japanci ne mogu da zamisle život bez nori, kombu, vakame ili mozuku algi koje su sastavni deo supa (ramen), variva, salata ili priloga. Danas je nauka je potvrdila da su alge toliko zdrave da su dobile titulu „super hrane“.
KOJE NUTRIJENTE SADRŽE ALGE?
Alge su pre svega odličan izvor joda, elementa u tragovima koji je neophodan za normalno funkcionisanje štitaste žlezde, pa samim tim i kompletnog metabolizma. Iako bi, u normalnim uslovima, trebalo da unosimo dovoljno joda putem hrane, u oblastima gde hrane nema dovoljno, ili tokom perioda gladi tokom istorije, česti su poremećaji rada štitaste žlezde, hipertiroizam – njen povišeni rad ili hipotiroizam – smanjeni rad. U priobalnim oblastima gde su i najsiromašniji mogli da skupljaju alge i koriste ih u ishrani, ovih poremećaja nije bilo ni tokom najtežih perioda ljudske egzistencije. Najviše joda sadrže vrste Laminaria i Saccharina, pa se često koriste sušene i mlevene kao suplementi.
Pored joda, alge su odličan izvor gvožđa koje je vrlo iskoristljivo s obzirom da sadrže i dosta vitamina C. Tu je i veoma visok nivo karotenoida koji ne samo da nam čuvaju vid nego su i snažni antioksidanti čime nas štite od najtežih poremećaja. Alge obiluju flavonoidima i fenolnim kiselinama koje su takođe sjajni antioksidanti. Od vitamina i ostalih minerala su prisutni u velikoj meri vitamin K1, folna kiselina, magnezijum, kao i vitamin A, pantotenska kiselina (B5) i kalcijum. Tu je i još jedan interesantan sastojak: alginat. To je vlakno koje pomaže varenje, daje osećaj sitosti i u velikoj meri smanjuje apsorpciju lipida u digestivnom traktu: dakle, alge nam pomažu da se ne ugojimo. Sada je jasno zašto su Japanci vitki, dugovečni, imaju zdrave kosti, čist ten, dobar vid i retko oboljevaju od kardiovaskularnih poremećaja i karcinoma.
ČUVARI ZDRAVLJA I GIPKOSTI KOŽE
Ali alge ne moramo samo unositi putem hrane, možemo ih primenjivati i spolja, na kožu. Danas su sve popularnije algoterapija i talasoterapija, terapeutska upotreba morskih proizvoda za potrebe zdravlja i lepote. Moderna istraživanja dokazala su da ekstrakt algi ima hidrirajuće dejstvo, pospešuje mikrocirkulaciju pa je odličan borac protiv celulita, smanjuje upalne procese, deluje antimelanomski, a pritom utiče pozitivno na ekstracelularni matriks, pospešuje poliferaciju keratinocita i sintezu kolagena.
Mehanizam delovanja algi ne prestaje da fascinira. Istraživanja su otkrila da, kada su izložene radijaciji ultravioletnih zraka, alge proizvode posebna jedinjenja. MAA amino kiseline koje imaju snažno antioksidantno dejstvo. To njihovo svojstvo je dragoceno u zaštiti kože od štetnog UV zračenja, hiperpigmentacije i melanoma. I fukoksantin pigment poput karotenoida izolovan iz algi, ispoljava snažno antimelanomsko dejstvo pomoću antipigmentarne aktivnosti, baš kao i hlorofil i fikobilini (fikocijanin, fikoeritrin).
U kozmetologiji i dermatologiji su danas posebno prisutne dve vrste algi: japanska smeđa alga Laminaria japonica i Macrocystis pyrifera – kelp.
Osim što je izuzetno zdrav sastojak ishrane jer ima dokazana antiinflamatorna i antioksidantna svojstva, pozitivno deluje na nivo triglicerida, holesterola i pospešuje zdravu crevnu mikrobiotu, Laminaria japonica ima posebno blagotvorno dejstvo na kožu. Studije su utvrdile da ova alga pomoću humektanata i hidrokoloida ima veliku moć zadržavanja vlage unutar kože. Druga studija, koja se bavila njenim antiage efektom, utvrdila je da ekstrakt ove alge poboljšava debljinu kože i sadržaj kolagena, pospešuje ekspresiju antioksidantnih enzima u tkivu kože i sprečava oksidativni stres, štiteći tako kožu od starenja.
Kelp ili Macrocystis pyrifera koja najbolje uspeva u umerenom pojasu gde temperatura vode ne prelazi 21 stepen, pored brojnih zdravstvenih blagodeti deluje i kao snažan čistač organizma, štiti balans tiroidnih hormona, pospešuje moždane funkcije i podiže nivo energije. Novija istraživanja koja su se bavila efektom ove alge na kožu, potvrdila su da kelp ima izuzetno snažno protivupalno dejstvo: prilikom inflamatornog odgovora aktiviraju se enzimi koji dovode do povećanog nivoa lipoksina, rezolvina i protektina, a fermentisana alga je efikasna u sve tri faze upale, čime opet štiti kožu od ubrzanog starenja.