Vitalni & VITKI

vitki-logo-animacija

Biber

Prstohvat bibera se dodaje u skoro svaki recept. Nekada korišćen kao sredstvo za razmenu i odobren od bogova kao sveti dar, srećom ovaj najpoznatiji začin je danas dostupan u prodavnicama tokom cele godine.

Biber potiče od glatke, uvijene biljke, koja raste na vreloj i vlažnoj klimi. Nakon 3-4 godine počinje da rađa male bele grozdaste cvetove i pretvara ih u zrnca, poznata kao zrna bibera.

Crni biber potiče od ploda biljke nazvane Peper nigrum od koka potiču i zeleni i beli biber. Razlika u boji im je odraz različitih stadijuma korz koja prolazi tokom razvitka i metode obrade.

Crni biber se bere dok su mu zrna polu-sazrela, tačno pre nego što postanu crvena. Nakon toga se ostavljaju da se osuše, što im nabora kožu i pretvara ih u crnu boju. Zeleni biber se bere kad zrna još nisu sazrela i zelene su boje, a beli kad su puno sazreli. Bela boja se dobije natapanjem u slanom rastvoru, pri čemu tamni spoljašnji omotač spada i ostaje samo belo zrno bibera.

Ružičasti biber potiče od sasvim druge biljke – Schinus molle – i osim sličnosti po spoljašnjosti nema ništa zajedničko sa ostallim vrstama bibera.

Crni biber je najljući i najaromatičniji biber u poređenju sa ostalim vrstama i može da se kupi ceo, istucan ili samleven u prah.

Rodom iz Indije biber je igrao veoma važnu ulogu u našoj istoriji hiljadama godina. Još od vremena drevne Grčke on je bio veoma cenjen ne samo kao začin već i kao valuta i sveti dar za bogove, a tokom srednjeg veka bogatstvo ljudi se merilo njihovim zalihama crnog bibera.

Danas su osnovni komercijalni proizvođači bibera Indija i Indonezija.

Sastav bibera

Biber sadrži određenu količinu eteričnih ulja što mu određuje karakterističnu aromu. Biberast ukus je zahvaljujući alkaloidu terpentinu. U njemu ima još terpena, masti, ugljenih hidrata, aroma, boja, tanina, vitamina C, smole i dr.

Izbor i čuvanje bibera

– Najbolje je da kupujete biber u zrnu koji posle sami meljete jer se veoma često u mleveni dodaju razni dodaci.

– Ako imate mogućnost, birajte organski gajen biber, jer u njemu nema smanjenpg sadržaja vitamina C.

– Čuvajte biber u zatvorenoj staklenoj posudi na hladnom, tamnom i suvom mestu.

– Biber u zrnu može da bude čuvan duže vreme dok će mleveni sačuvati svežinu oko tri meseca.

– Biber može da bude i zamrzavan, ali ukus i aroma će biti dosta jasniji i oštri.

Kuvanje s biberom

Zajedno sa solju, biber je jedan od najuniverzalnijih začina. Koristi se u svim pikantnim jelima, upotrebljava se kako mleven tako i u zrnu. Koristi se za začinjavanje mesa, mleka, morske hrane, jaja, povrća, mahunarki, pića i čak i voća. Najbolje ga sameljite neposredno pre začinjavanja jela.

Biber koji ste sveže samleli dodajte pred kraj pripreme jela. Budući da pri dužoj toplotnoj obradi gubi aromu i osobine ukusa, stavite ga uvek na kraju kuvanja, čime ćete osigurati jedno zaista super jelo.

Biber je izuzetno važan u kuhinjama Kine, SAD-a, Engleske, Grčke, nekih delova Azije, Francuske i Italije. Prema mogučnostima kuvanja one je opet veoma univerzalan. Pogodan je za pečenje, prženje, disntanje, za pripremu jela na pari. Najpogoniji je ipak za pečenje.

Biber je veoma važan sastojak velikog dela kari smesa (masala) koje se konzumiraju u celom svetu, ali su karakteristične za južnoazijsku i indijsku kuhinju. Osim u kari smese, biber nalazi svoje mesto i u drugim jelima svetske kuhinje – u marinadama za živinu, u sosu za tikvanik, kao začin dimljene kobasice, u orijentalnoj smesi od pet začina i još mnogo drugih.

Koristi od bibera

Poboljšava procese varenja i procese u crevima.

Biber stimuliše centre za ukus na takav način da do stomaka stiže signal da se poveća sekrecija hlorovodonične kiseline, kojom se poboljšava varenje. Osim toga ovaj začin ima diaforetična (uvećava sekreciju znoja) i diuretična (povećava uriniranje) svojstva.

Biber je pokazao upečatljive antioksidansne i antibakterijske efekte – još jedna velika prednost za vaše zdravlje. Tako ovaj začin ne samo da vam pomaže da izvučete maksimalnu dobit iz hrane već i spoljašnji sloj zrna stimuliše rastvaranje masnih ćelija koja vas drže slabim, dok vam u isto vreme pruža energiju.

Razlog što je tako neprocenjiv se krije ne samo u aromi i pikantnom ukusu bibera već i u tome što može da prikrije ne toliko svežu hranu koja se servira (nešto izuzetno korisno pre pojave frižidere i zamrzivača).

Štetnost bibera

Kako je već jasno biber je veoma koristan i prijatan začin ali uprkos tome može da izazove neke neprijatnosti. Konzumacija je kontraindikativna kod ljudi koji pate od problema s jetrom i urinarnim traktom. Biber je posebno opasan za ljude s čirevima i gastritisom, jer može da izazove nadraživanje sluznice koja s druge strane može da izazove krvarenje.

Mršavljenje uz pomoć bibera

Istraživanja pokazuju da ako želite da smršate treba da konzumirate više bibera. On je veoma efikasan pri topljenju masnoća, osobina koju duguje ljutom sastojku piperinu. Piperin uništava masne ćelije i sprečava formiranje takvih novih. Neki istraživači smatraju da piperin ima direktno dejstvo na neke gene, sprečavanjem stvaranja novih masnih ćelija. Na taj način vremenom počinju da nestaju suvišne masne naslage.

Prijalo bi mi da podelite prijateljima: