Kako su se uopšte dosetili da naprave tako nešto izopačeno?
Biljni sir! Napravili su margarin, zašto ne bi i biljni sir? To je samo varijacija na temu – kako hraniti ljude da im se skrati životni vek… Naravno, takva hrana mora biti lako dostupna, jeftina za široke narodne mase, a iznad svega treba ubediti narod da jede nešto što ima malo masti – nešto što je zdravo.
Biljni sirevi su nastali kao zamena za pravi sir pre svega za vegane, ljude alergične na laktozu i za one koji se pridržavaju posta. Biljni sir nije posna namirnica jer skoro svaki sadrži protein kravljeg mleka – kazein koji daje gumastu strukturu i elastičnost siru i omogućava topljenje na višim temperaturama (kad se pravi pizza i sl.). Tako uverljivo da biste trebali da poverujete da jedete pravi sir. Da li je baš tako?
Svako ko je bar jednom u životu probao biljni sir zna da on ima malo veze sa pravim sirom. Pri samom otvaranju biljnog sira zapahne vas veštački miris, previše naglašena boja, a dok pokušavate da sažvaćete tu čudnu, gumenu stvar na nepce vam se lepi skrob ili sojini proteini koji ostvalja brašnjav ukus u ustima. Mmm, samo da poželiš tako nešto…umesto pravog, punomasnog, ukusnog domaćeg sira.
Biljni sirevi se mogu dobiti iz soje, pirinča, palminog ulja pri čemu ove biljne osnove sira prolaze kroz tešku indstrijsku manipulaciju
Emulgacijom i hidrogenizacijom ulje postaje čvrsto (tako nastaje i margarin) pri čemu ne samo da se nezasićene masti silom prevode u zasićene već nastaje i obilje trans masti koje podstiču aterosklerozne promene na krvnim sudovima, dovode do oksidativnog stresa (povećavaju nivo slobodnih radikala) , podstiču upalne procese u organizmu i dovode do poremećaja imunog sistema…
I onako, usput takve masti nemaju apsolutno nikakvu nutritivnu vrednost za naše telo već predstavljaju teret toksina i otrova koji se odlažu u masne naslage na periferiji tela daleko od vitalnih organa! I ono malo vitamina i nutritivnih materija u biljnim sirovinama uništava se pri takvoj obradi, pa se onda potpuno obogaljene tvorevine obogaćuju veštačkim vitaminima i mineralima koje naše telo ne preproznaje kao nešto što mu je potrebno.
Hidrogenizovana, biljna mast ima od prilike boju sivog blata, pa da bi kupcima bilo lakše da tako nešto stave u usta, proizvođači su se svojski potrudili da što vernije dočaraju ukus sira – veštačkim aromama, mirisima, bojama. Pa kad su već napravili to čudovište potrebno je i produžiti mu što više životni vek dodatkom bar tri-četiri konzervanasa i stabilizatora. Izvolite i prijatno… Kako ćete znati da u prodavnici zaobićete ovakvu vrstu sira?
Srećom po nas prodavci su počeli da izlažu takve sireve sa jasnom naznakom – bilji sir, pa su u tom smislu olakšali snalaženje tj. mimoilaženje ovakvih rafova. Te sireve ćete prepoznati i po nazivima – gaudino, fetino, edamino i sl. Treba obratiti pažnju da postoji i biljna slatka pavlaka, krem sirevi, razne vrste mekih sireva, tost sirevi sa raznim ukusima, pa i „dimljeni“(sa hemikalijama koje imitiraju miris dima).
Da iste bili sigurni šta jedete jednostavno morate se navići da čitate deklaraciju i sastav proizvoda. I učinite sebi uslugu, otiđite na lokalnu pijacu, pronađite pravi, domaći sir kod ljudi koji imaju dozvolu za prodaju mlečnih proizvoda na pijaci. Kada probate pravi, domaći sir više nikada nećete ni pomisliti da jedete neki drugi, sintetički plagijat.
Dozvolili smo da nam pomute mozak besomučnim kampanjama od strane stručnjaka koji nam stalno govore da treba da se bojimo zasićenih masti u ishrani, da ih zamenimo biljnim mastima pa pored ostalog možete da doživite da profesor medicinskog fakluteta govori o tome kako je bolje jesti margarin nego maslac i kako pravi, domaći sir treba zameniti biljnim sirom.
Hvala…ali ne, hvala!
Ja bih da poživim još koju deceniju na ovoj planeti, a u tome mi sigurno neće pomoći biljni sirevi – monstruozna tvorevina prehrambene industrije napravljena iz samo jednog razloga – profita, a sve pod okriljem straha od masnoće.