BOKVICA

(Plantago major)

Bokvica je korovska biljka kojom smo svuda okruženi, gazimo je, najčešće je ni ne primećujemo, a nismo ni svesni koliko može da nam pomogne. Po mitologiji, nastala je od devojke koja je stajala uz put i čekala… toliko dugo da je pustila koren i pretvorila se u biljku krajputašicu. Kasnije je u Hrišćanstvu postala simbol staze koja vodi do Hrista. Stari Rimljani su je privijali na rane, a američki Indijanci koristili kod ujeda zmija i insekata. Plinije je pominje kao lek za čireve, stari Sasi su je smatrali jednom od devet svetih biljaka, Asteci su je redovno jeli da bi poboljšali zdravlje, Galen je zapisao da list ove biljke hladi upaljeno tkivo i izvlači gnoj, kod Kineza se koristi za lečenje preko 2000 godina, a u našem narodu od pamtiveka.

BOKVICA ZA RANU

Sebastian Knajp, čuveni bavarski sveštenik i herbalista, opisao je krajem 19. veka kako se bokvica koristi u narodnoj medicini:

’Kada bi se seljaci u polju posekli tokom rada, potražili bi list bokvice i snažno ga stiskali sve dok iz tog tvrdoglavog lista ne krene nekoliko kapi. Ovaj sok bi stavili ili direktno na ranu, ili bi nakvasili njime komad platna i stavili ga preko rane. Ako list nije moguće iscediti,onda ga treba istrljati dok ne postane vlažan i mekan, pa ga previti preko rane.’ Na pitanje da li postoji opasnost od tetanusa, Knajp je odgovorio da bokvica sprečava komplikacije. ’Ova biljka sastavlja raširenu ranu kao zlatne niti, i kao što se rđa ne hvata na zlato, tako se ni nečistoće ni mušice neće hvatati na bokvicu.’

Knajp je bio veliki zagovornik primene bokvice spolja i iznutra. Propovedao je kako je najbolje biljku skupljati u proleće, gnječiti je i piti njen sok kao lek za brojne tegobe i izbacivanje otrova iz tela, ili piti čaj od sušenog lista protiv sluzi u plućima.

Verovatno je najpoznatija upotreba bokvice upravo ta, za previjanje i pripremu melema za rane, kako kod nas tako i širom planete. To njeno svojstvo čak je našlo svoje mesto i u vanvremenskoj literaturi, kod čuvenog engleskog Barda:

ROMEO: Bokvičin je list izvrstan za to.
BENVOLIO: Za šta, molim te?
ROMEO: Za slomljenu gnjat.

(Viljem Šekspir, Romeo i Julija, I čin, scena 2, prevod Živojina Simića i Sime Pandurovića)

Među herbalistima, bokvica je cenjena jer je jedna od retkih biljaka koja ima sposobnost da izvuče trn, prljavštinu, gnoj i infekciju iz rane. Ono što je veoma važno znati je da pre privijanja na ranu list obavezno treba dobro oprati.

ŠIROK SPEKTAR DEJSTAVA

U tradicionalnoj medicini Persije (danas Irana), bokvica je jedna od nezaobilaznih biljaka, i sastavni deo farmakopeja i rukopisa već od 10. veka naše ere. Jedna moderna studija naučnika Medicinskog fakulteta u Mašhadu u Iranu pozabavila se tradicionalnim primenama bokvice i dokazala izuzetna svojstva ove lekovite biljke kod niza poremećaja, od neuroloških problema, preko bolesti očiju, zubobolje, plućnih oboljenja, gastrointestinalnih poremećaja, bolesti jetre i slezine, urogenitalnog trakta, kože i sluzokože. Ono što su drevni lekari naslućivali, u modernim laboratorijama je sada potvrđeno – bokvica ima toliko korisnih efekata da je nemoguće nabrojati sve:

• imunostimulativni: ekstrakt iz lista bokvice stimuliše i poboljšava efikasnost limfocita i makrofaga, čime se sprečava razvoj infekcija i tumora;
• hepatoprotektivni: seme bokvice snižava nivo alanin aminotransferaze i aspartat aminotransferaze (ALT i AST), i normalizuje rad jetre;
• gastroprotektivni i antiulcerogeni: protivupalna svojstva ove biljke pomažu kod inflamatorne bolesti creva, štite sluznicu creva i želuca, ona ima laksativni efekat ali sprečava proliv, pokreće crevnu peristaltiku, pomaže kod čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, bolova u želucu i reguliše kiselost gastrične tečnosti.
• pulmonarni: bokvica inhibira degranulaciju mast ćelija pa je dragocena kod astme, bronhitisa i alergija;
• diuretski: pomaže izlučivanje viška tečnosti sprečava urolitiazu – nastanak kamenca I peska u urinarnom traktu;
• dermatološki: pomaže kod ekcema, osipa i iritacija kože;
• antiaterosklerotski: list bokvice inhibira razvoj ateroskleroze i hipoglikemije, štiteći tako krvne sudove i čitav kardiovaskularni sistem, ali i sprečavajući komplikacije kod dijabetičara
• antiinflamatorni: ova biljka sprečava upale i ima analgetsko dejstvo jer inhibira sintezu prostaglandina, baš kao nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID), ali bez njihovih negativnih efekata;
• antioksidantni: flavonoidi iz bokvice (luteolin, apigenin, hispidulin i bajkalein) sprečavaju nastanak slobodnih radikala i tako štite organizam od ćelija karcinoma;
• antibiotski, antifungalni, antivirusni: bokvica pomaže kako kod virusnih prehlada i infekcija, tako i kod herpesa, malarije, a dokazano je efikasna kod niza bakterija (Bacillus cereus, Bacillus subtilis, Staphylococcus aureus, Staphylococcus epidermidis, Echerichija coli, Klebsiella pneumonia, Pseudomonas aeruginosa, Proteus mirabilis, Salmonella enteritidis);
• antikancerogeni: istraživanja su pokazala efikasnost ekstrakta bokvice kod niza karcinoma: debelog creva, dojke, kože, jajnika, grlića materice, jednjaka. Bokvica stimuliše rast ćelija koštane srži i pomaže oporavak pacijenata nakon hemoterapije;
• efekat na zarastanje rana: najviše zahvaljujući polifenolima, bokvica pospešuje zarastanje tkiva, sprečava infekcije rana, posekotina, ujeda insekata i opekotina i pomaže i kod površinskih oštećenja, crvenila i otoka, umanjujući i osećaj bola.

SINERGIJA BOKVICE

Ovako blagorodnu biljku svakako vredi detaljnije proučiti: bokvica pripada porodici Plantaginaceae. Postoje dva lekovita varijeteta ove biljke, muška bokvica, Plantago lanceolata sa dugačkim listovima, i ženska bokvica, Plantago major, širokolista. Muška bokvica je delotvornija kod poremećaja disajnih organa, sluzokože usta i grla, kao i upala kože i rana, dok je ženska bokvica efikasnija kod urinarnih problema i pojačanog krvarenja. U nizu korisnih sastojaka u ovoj lekovitoj biljci posebno se izdvajaju aminokiseline, iridoidni glikozidi, flavonoidi, tanini, fenolne kiseline, silicijumova kiselina, kumarin, eskuletin, alantoin, sluzi…

Ali, iako je nauka dokazala njeno blagotvorno dejstvo, ne postoji jedan konkretan sastojak koji leči konkretnu bolest. Zapravo, lekovita svojstva bokvice dolaze iz sinergetskog delovanja svih njenih sastojaka. Ova biljka je kao jedna cela apoteka u malom, kao što potvrđuje detaljni naučni tekst o njoj Farmaceutskog fakulteta u Oslu.

BOKVICA KAO LEK ZA PLUĆA

Jedna od najčešćih upotreba bokvice je za lečenje disajnih organa. Bokvica i med su dobitna kombinacija kod poremećaja rada disajnih organa: kašlja, bronihtisa i astme, a jedna detaljna studija je utvrdila da ova biljka ima isto dejstvo kao teofilin, lek koji se koristi kod opstruktivne bolesti pluća i astme. Veoma je efikasna kod plućnih infekcija, upale pluća, sluzi u plućima, suvog, nadražajnog kašlja, laringitisa, faringitisa, alergijskog bronhitisa… Bokvica smiruje upale, umiruje sluzokožu i pomaže izbacivanje bronhijalne sluzi (ekspektorans).

Ono što je posebno korisno za disajne organe u listu bokvice su saponini i sluz koji, između ostalog, stvaraju zaštitni film i dezinfikuju sluzokožu, tanini koji pomažu da se toksini izbace iz tkiva, alantoin koji podstiče stvaranje novih ćelija, glikozidi i antibiotici koji sprečavaju infekciju i kalijumova so koja pomaže u obnavljanju tkiva. Osim što leči plućne tegobe, bokvica je odlična i za pušače koji žele da ostave duvan, jer smanjuje potrebu za cigaretama, a istovremeno leči pušački kašalj.

Sirup od bokvice može se kupiti u svim apotekama, a jednako su dostupni i čaj od lista bokvice ili tinktura. A kada se nađemo u netaknutoj prirodi možemo je nabrati i upotrebiti kao salatu, jer je ne samo jestiva već i ukusna.

Baš kao što je sam list bokvice prepun sastojaka koji deluju u sinergiji, tako je odličan i u kombinaciji s drugim biljkama. Kada su u pitanju tegobe vezane za disajne puteve i pad imuniteta, to dejstvo dopunjuju čestoslavica, ehinacea, maslačak I anđelika, a ako svemu dodamo i matičnjak, doprinećemo smirivanju iritacija sluzokože i bolu u grlu i jednjaku.