Vežbanje je dobro za svakog od nas. Pokazalo se da znojenje poboljšava skoro svaki organ u telu, bori se sa skoro svakom bolešću koju lekari dijagnostikuju i poboljšava skoro svako zdravstveno stanje sa kojim bi čovek mogao da živi na dnevnom nivou.
Nova studija otkriva da vežbanje povećava nivoe proteina za koje je poznato da jačaju komunikaciju između moždanih ćelija putem sinapsi, što može da bude ključni faktor u održavanju demencije.
Zaštitni efekat je čak pronađen i kod aktivnih starijih ljudi čiji su mozgovi pokazivali znakove plaka i drugih obeležja Alchajmerove i drugih kognitivnih bolesti.
“Sinapse su važne komunikacijske veze između nervnih ćelija i zaista su tamo gde se “magija dešava””, rekla je autorka studije Ketlin Kazaleto, docent neurologije u Centru za pamćenje i starenje na Univerzitetu Kalifornija u San Francisku.
Ona je dodala da “svo naše razmišljanje i pamćenje nastaju kao rezultat ovih sinaptičkih komunikacija”.
Prethodne studije su pokazale da fizička aktivnost može da smanjiti rizik od demencije za 30 do 80 odsto”, a ipak ne razumemo kako se to dešava na biološkom nivou kod ljudi”, objasnila je Kazaleto.
„Opisali smo, po prvi put kod ljudi, da sinaptičko funkcionisanje može da bude put kroz koji fizička aktivnost podstiče zdravlje mozga”, rekla je ona, dodajući da studija može da pokaže samo povezanost, a ne nužno uzrok i posledicu.
Ipak, Kazaleto je dodala: “Mislim da ovi nalazi počinju da podržavaju dinamičku prirodu mozga kao odgovor na naše aktivnosti i sposobnost mozga starijih osoba da uspostavi zdrave odgovore na aktivnost čak i u najstarijim godinama.
Regulacija proteina je ključna
Mozak koji dobro funkcioniše održava električne signale koji se nesmetano kreću kroz sinapse od neurona do neurona i do drugih ćelija u telu. Da bi to uradio, mozak treba da konstantno zamenjuje istrošene proteine u tim sinapsama, istovremeno se pobrinuvši da su pravilno izbalansirani i regulisani.
“Postoji mnogo proteina prisutnih u sinapsi koji pomažu u olakšavanju različitih aspekata komunikacije između ćelije. Ti proteini moraju da budu u ravnoteži jedan sa drugim da bi sinapsa funkcionisala optimalno”, napisala je Kazaleto.
Sve je to deo načina na koji mozak remodelira svoja nervna kola, održavajući ih zdravim.
Studije na miševima su dugo pokazale zaštitni efekat vežbanja na mozak nakon autopsije, ali je uspostavljanje te veze kod ljudi bilo teško,
U ovoj novoj studiji istraživači su mogli da proučavaju ljudski mozak.
Oni su analizirali nivoe proteina kod ljudi koji su donirali svoj mozak nauci u okviru projekta pamćenja i starenja na Univerzitetu Raš u Čikagu. U proseku, ispitanici su imali između 70 i 80 godina, rekla je Kazaleto.
U okviru tog projekta praćena je i fizička aktivnost starijih učesnika u kasnoj životnoj dobi. Nalazi su pokazali da ljudi koji su se više kretali imaju više zaštitnih proteina.
“Što je više fizičke aktivnosti, to je veći nivo sinaptičkih proteina u moždanom tkivu. Ovo ukazuje na to da je svaki pokret bitan kada je u pitanju zdravlje mozga”, rekla je Kazaleto.
Ona preporučujemo da cilj bude 150 minuta nedeljno fizičke aktivnosti. Prethodne studije su pokazale da čak i hodanje utiče na smanjeni rizik od kognitivnog pada.
I čini se da funkcioniše nezavisno od toga da li osoba već ima markere za Alchajmerovu bolest i druge oblike demencije, dodala je ona.
“Nekoliko prethodnih studija dosledno pokazuje da su viši nivoi ovih istih sinaptičkih proteina u moždanom tkivu povezani sa boljim kognitivnim performansama, nezavisno od plakova i drugih obeležja Alchajmerove bolesti”, napisala je Kazaleto.
Heder Snajder, potpredsednica za medicinske i naučne odnose Udruženja za Alchajmerovu bolest, koje je delimično finansiralo studiju rekla je da “ovi podaci potvrđuju važnost uključivanja redovne fizičke aktivnosti u naš svakodnevni život, bez obzira koliko smo mladi ili stari”.
Snajder, koja nije bila uključena u studiju, takođe je rekla da je “važno pronaći vežbu u kojoj uživate kako bi bila održiva u vašoj rutini.
“Za starije odrasle osobe, preporuka je da razgovaraju o svakoj novoj fizičkoj aktivnosti sa svojim lekarom kako bi bili sigurni da je bezbedna”, dodala je ona.
Prvi znakovi Alchajmerove bolesti na koje bi trebalo obratiti pažnju
Zanemarivanje pojave prvih pokazatelja podmukle Alchajmerove bolesti dovodi do konstantnog propadanja pojedinca.
Alchajmerova bolest može doći vrlo sporo, razvijati se godinama, a blage i rane simptome mnogi i ne prepoznaju kao problem, a i ako prepoznaju ćesto to ignorišu.
Najčešće se misli da je u pitanju stresan period koji crpi energiju, pojačava umor i ometa ih u svakodnevnim aktivnostima.
Ipak, te znakove ne bi trebalo zanemarivati i ako pronađete sebe ili neku blisku osobu u većini navedenih, potražite savet lekara.
Problemi sa spavanjem
Dok loše spavanje ima veze sa stresom, dugotrajni problemi sa spavanjem mogu da budu znak Alchajmerove bolesti.
Anksioznost i depresija
Anksioznost i depresija su usko povezani s ovom bolešću. Ovakvi problemi kod starijih osoba često ukazuju upravo na Alchajmerovu bolest.
Problem sa pisanjem ili izgovaranjem reči
Ljudima sa Alchajmerovom bolešću teško je da pronađu pravu reč u razgovoru, pa se muče sa vokabularom i ponavljaju rečenice.
Gubitak interesa za hobije
Alchajmer napada deo mozga koji je zadužen za motivaciju, tako da oni više nemaju volje za hobijima.
Dezorijentisanost u vožnji
Osobe se osećaju izgubljeno i dezorijentisano dok voze, čak i po poznatim ulicama dok idu do njima poznatih mesta, takođe može da bude znak Alchajmerove bolesti
Izbegavanje druženja
Kao što smo već napomenuli, teško im je da vode razgovor, pogotovo kada su u grupi ljudi. Često se izgube u razgovoru.
Briga o pamćenju
Gubitak pamćenja najveća je posledica Alchajmerove bolesti, ali ranije se ukaže kod ljudi koji misle da gube svoje pamćenje i ne mogu da se sete šta je trebalo da urade, prenosi Večernji.hr
Problem sa vođenjem finansija
Nisu sposobni da vode računa o svom novcu, računima i troškovima.
Loše pamćenje važnih stvari
Kada osoba ne može da se seti velikih događaja koji su se dogodili taj dan ili te nedelje, to je ozbiljan pokazatelj da je u pitanju Alchajmerova bolest.
Kako pokazuju svetska istraživanja Alchajmerova bolest pogađa, u proseku, od šest do 10 odsto stanovništva starijeg od 65 godina i više od jedan odsto mlađih.
Samo u Beogradu ima oko 25.000 osoba sa demencijom. Oni najčešće funkcionišu van zdravstvenog, ali i socijalnog sistema. Briga o njima se uglavnom svodi na porodice, što dodatno otežava život svih članova.