Prinosi meda preko 500 kg/ha. Bajka ili stvarnost?
Tetradium je rod 9 vrsta iz porodice Rutaceae . Još postoje razna neslaganja među botaničarima, ali naziv evodija ( Euodiaa) danas se najčešće koristi za vrstu Tetradium daniellii (Benn.) T.G.Hartley (sinonim T. hupehensis). Vrsta je nazvana u čast britanskog vojnog hirurga i botaničara koji se zvao Viliam Frimen Daniel (1818-1865).
Evodija je listopadno drvo (ili žbun ako se tako obrezuje) poreklom iz Južne Koreje i Kine. Može narasti i do 20m visine, ali najčešće naraste do 8,5 m u visinu i oko 8,5 m u širinu. Kora ovog listopadnog drveta je glatka i siva, a listovi su tamno-zeleni i sjajni. Cvetanje počinje tek nakon četvrte godine rasta, u julu i avgustu. Cveta sitnim belim dvopolnim cvetovima skupljenim u cvatove slične zovi. Cvatovi su prečnika oko 15cm. Odlična je letnja medonosna biljka koja pčelama daje nektar i polen u izobilju. Evodija medi tako snažno da pčele nektar skupljaju čak i iz onih cvetova koji padnu na tlo. Plodovi su crveno-ljubičasti tobolci i sadrže crne semenke. Semenke su jako sitne (hiljadu semenki teži samo šest grama). Plodovi često ostaju na drvetu kroz zimu i na taj način snabdevaju ptice stanarice preko potrebnom hranom.
Evodija nije zahtevna vrsta. Dobro se prilagođava na različite tipove tla. Najbolje uspeva na peskovitoj ili glinastoj ilovači . Tolerantna je na različiti stepen kiselosti tla pa tako raste na zemljištima sa pH u rasponu 5,5-6,5. Odgovara joj delimična senka ili potpuno sunčani položaj, a najbolje će napredovati na lokacijama gde je izložena 6 i više sati dnevnom suncu. Ne zahteva puno vlage u zemljištu. Otporna je na uslove koji vladaju u gradu, poput zagađenog vazduha. Najniža temperatura koju evodija može podneti je -18 º C. No, ponekad preko zime pojedina mlada stabla promrznu. Najkritičnije su prve tri godine i zato je u prvim godinama rasta treba zaštititi od mraza. Najjednostavnije je odmah nabaviti trogodišnju sadnicu. Ako i promrzne sadnica, ne treba je odmah uništiti jer u proleće će izbiti novi izdanak iz korena ili nesmrznutog dela stabla. Ovakva pojava joj usporava rast, ali stablo će rast nadoknaditi i sa godinama ojačati.
Sadi se na razmak od 5m i na 1ha dolazi otprilike 400 sadnica. Sadnice stare 3 godine spremne su za sadnju na otvorene površine. Orezivanje se obavlja samo na mladoj biljci zbog postizanja željenog oblika krošnje i posle orezivanje više nije potrebno. Uzgojiti se može i direktno iz semena koje se seje u jesen na 1cm dubine, a zemlja se sabija i prekriva slamom radi održavanja vlage. Semenke se radi boljeg klijanja podvrgavaju skarifikaciji (natope se u vodi i ostave da tako odstoje 12h), a ponekad i stratifikaciji.
Skarifikacija spada u savladavanje dormantnosti semena zbog nepropusnosti semene ljuske. Provodi se na nekoliko načina:
– tretiranjem semena sumpornom kiselinom,
– grebanjem ljuske semena nekim brusnim sredstvom,
– močenjem semena u vreloj ili mlakoj vodi,
– močenjem semena u alkoholu, ksilen, eteru ili acetonu.
Stratifikacija je tehnika koja oponaša prirodni period prelaska zime u proleće tj odleđivanja.
Hladna stratificija semena je najčešće korišćen metod, seme se određeno vreme izlaže obilnoj vlazi i kiseoniku i niskoj temperaturi (najčešće od 0 º do 5 º C), 80-90% isklija.
Kombinovano topla i hladna stratificija semena – seme se 1 do više meseci drži u toplom i vlažnom stratifikatu, a nakon toga se premesti u hladnu komoru gde se takođe drži 1 do više meseci.
Dok je biljka mlada, brzo raste. Nije podložna parazitima-furanokumarine u plodovima odbijaju nametnike i sisare. Za svaki slučaj, mladu je biljku dobro zaštititi i od srna.
Mirisni cvetovi Evodije su bogati polenom i nektarom. Čak su i listovi Evodije mirišljavi , te privlače pčele na ovo medonosno drvo. Cveta tokom leta, a period cvetanja traje i do mesec dana u vreme kada je malo druge paše. Ova je vrsta izrazito atraktivna pčelama koje je masovno posećuju tokom čitavog dana, pa čak i kada se smrači. Takođe, kada cvet opadne sa stabla, još uvek se na njemu mogu naći pčele koje ga obilaze. Dnevni unosi su preko 3 kg nektara po košnici, a ukupni prinosi po jednoj pčelinjoj zajednici mogu biti i preko 30 kg meda. Sa samo jednog hektara zasađene evodije, prosečni je prinos meda oko 400-500kg. Najviše koristi od nje je u kasno leto, kada nema više puno paše za pčele koje tada spremaju zalihe za zimu.
Takođe, evodija je omiljena dekorativna baštenska biljka zanimljivih cvatova i boje jesenjih listova (dugo zelenih, kasnije žućkastih). Dekorativna je biljka interesantna za urbane zasade, ali deblo joj je podložno pucanju prilikom olujnog vremena.Dodatno, njeno cveće privlači u vaš vrt veliki broj insekata, a njene sitne crvene bobice su privlačne pticama.
Vrste iz roda Tetradium upotrebljavaju se kao biljna hrana za larve nekih leptira, uljučujući Aenetus scotii i Endoclita damor ,
U nekim delovima sveta, iz semenki Evodija proizvodi se jestivo ulje za kuvanje( http://www.pfafrg/user/Plant.aspx?LatinName=Tetradium+Daniellii/ ) ili ulje za negu kose.
Med dobijen od Evodije intenzivne je arome , specifičnog voćnog ukusa i za razliku od drugih vrsta meda, ne kristališe . Svetle je boje, skoro proziran ili beličast.
Med od evodije ima specifičan ukus i intenzivan miris koji nije tipičan, niti tradicionalan za naše područje. Stoga će neki pčelari odustati od sadnje ove vrste. Postavlja se pitanje; što ako kao pčelar zasadite neku stranu biljnu vrstu, a proizvodite med sa oznakom geografskog porekla? Da li bi npr Med sa naših pašnjaka smeo u sebi sadržati komponente iz Evodije koja je uvezena vrsta?
Prema stepenu invazivnosti, ubraja se u blago invazivne vrste. Seme samo ne klija baš lagano, a i ptice i glodari ga vole pa na taj način kontrolišu širenje vrste. No, ipak, potreban je oprez prilikom unosa bilo koje strane vrste. Kada se nova vrsta unosi u određeni prostor, treba voditi računa o novim štetočinama koje ćemo uneti s biljkom.
Nekim ljudima miris ovog stabla nije privlačan.
Korejska evodija ili pčelinje drvo daje specifični med koji je tražen na svetskom tržištu. Za naše tržište, evodijin med ima još novi ukus. Takođe, evodija spada u tzv. low maintenence biljke što znači da ne zahteva puno brige. Imajte na umu da sadeći strane vrste za ovo podneblje nosi jednu dozu rizika jer ne znate kako će i kada vrsta podivljati, da li će negativno uticati na autohtone vrste. Da bi se uverili u medonosni potencijal ove biljke, najbolje je da sami isprobate i posadite par stabala. Ili se držite našeg medonosnog bilja, pa posadite kesten, lipu, ruzmarin i sl