(Achillea millefolium)
Ahil, skoro nepobedivi junak trojanskog rata, svoju besmrtnost dugovao je majci Tetidi, boginji, koja ga je redovno potapala u vodu reke Stige. Kako ga je uvek držala za levu petu, taj deo tela je jedini ostao neokvašen svetom vodom, i ranjiv. Tetida je koristila razne metode da bi svog sina očeličila. Neki od neortodoksnih, kojima se i njen muž Pelej protivio, podrazumevali su mazanje deteta ambrozijom i kaljenje nad vatrom. Kada je Peleju konačno pukao film, istrgao je dete iz njenog naručja, a Tetida se vratila u dubine mora.
Ahilovu opekotinu na nožnom zglobu zalečio je plemeniti kentaur Hiron, kome je Pelej poverio vaspitanje sina. Hiron je uspeo u poduhvatu na kome bi mu i savremena medicina pozavidela – izvršio je prvu transplantaciju. Kost džina Damisa, čuvenog trkača, ugradio je Ahilu u nogu, pa je dečak postao nadprirodno brz. Ahil je imao sve prednosti tada najmodernijeg obrazovanja: hranio se utrobama lavova i divljih veprova da bi postao jak, i medom da bi postao mio i blagoglagoljiv. Zapravo, Ahil je iskusio sve prednosti tradicionalne medicine tog doba.
Kada se grčka vojska u Aulidi spremala za trojanski rat, Ahil je od majke dobio Hefestovo oružje, božanskog konja i roba Mnemona. Legenda kaže da je grčka vojska prvo stigla do Mizije. Ubeđeni da su stigli u Troju, krenuli su da se trse i pustoše, sve dok se nije pojavio Telef, Heraklov sin. Samo su Ahil i Patroklo imali hrabrosti da mu se suprotstave. Ahil ga je pogodio kopljem u butinu, nakon što se Telef spotakao o čokot vinove loze.
Nakon mnogo avantura, Telef i Ahil se ponovo sreću u Grčkoj. Telefova rana nikako nije htela da zaceli, a kako je saznao od proročišta, mogla je izlečiti samo osoba koja je povredu i nanela. I zato se Telef obukao u prosjačku odeću i krenuo u potragu za Ahilom. U Aulidi je lukavstvom uspeo da trampi informacije za medicinsku uslugu. Obećao je grčkoj vojsci da će joj pokazati put do Troje ako mu Ahil izvida ranu.
Po jednoj verziji, Ahil mu je izlečio ranu tako što je sastrugao rđu sa svog koplja. Po drugoj, primenio je fitoterapiju. Na Telefovu ranu privio je hajdučku travu. Verovatno svi znamo kako je Ahil završio i kako je njegova peta ušla u legendu, ali to nije sve. Godine 1753. njegove vidarske sposobnosti inspirisale su Karla fon Linea da jednu veoma posebnu biljku nazove po Ahilu. I tako je hajdučka trava dobila naučni naziv – Achillea millefolium.
HAJDUČKA TRAVA ČAJ, ZA HAJDUKE MALI RAJ
Mnoge junačke rane je ova trava izvidala, a kod nas je ušla u legendu preko hajduka, koji su je, veruje se, uvek nosili sa sobom, zlu ne trebalo. Spremali su odvar – čaj od hajdučice koji su pili ili je privijali na rane. Vekovi su prošli, a hajdučka trava ne prestaje da nas fascinira, toliko da je postala i deo zvanične medicine. Evropska medicinska agencija poseduje obimnu dokumentaciju o njenim svojstvima, koje je nekad poznavala tradicionalna medicina, a sada i moderna fitoterapija.
Achillea millefolium, pored Ahila, u svom latinskom nazivu sadrži i „hiljadu listova“, pa je jedan od njenih domaćih naziva i stolisnik, ali to nije sve. Zovu je i kunica, romonika, jalovi mesečnjak, sporiš, i to mnoštvo imena samo potvrđuje njenu popularnost. Ona je samonikla, višegodišnja biljka koja voli livade i prostranstva ali nije mnogo izbirljiva: hajdučka trava raste i kraj puteva, ruševina ili okućnica. Svetli cvetići krase je od juna do oktobra, a bere se tokom leta. Lekoviti deo biljke je njen nadzemni deo: cvet, list i stabljika.
NARODNI LEK ZA MODERNA VREMENA
Hajdučica pripada porodici Asteraceae i spada u gorke biljke, a etarska ulja i flavonoidi koji ulaze u njen hemijski sastav imaju antimikrobno dejstvo. Njeno lekovito delovanje je višestruko: kao adstringent (skuplja krvne sudove i tako zaustavlja ili smanjuje krvarenje), emenagog (izaziva menstruaciju), diuretik (pomaže izbacivanje viška vode iz organizma) i spazmolitik (ublažava grčeve).
Kao što su se hajduci davno uverili, čaj od nadzemnog dela hajdučice zaustavlja krvarenje rana i ubrzava njihovo zarastanje, povoljno deluje za lečenje digestivnog sistema, ublažava grčeve, leči hemoroide, odličan je kod problema s varenjem, smiruje gastritis, kolitis, pomaže kod lečenja osipa ali i ublažava grip i prehladu, čisti krv i rasterećuje jetru i tako doprinosi opštoj vitalnosti. Terapeutska upotreba stolisnika pokriva i kardiovaskularne poremećaje: visok pritisak, anginu pektoris i probleme s cirkulacijom, pomaže i kod dijabetesa jer snižava nivo šećera u krvi i blagotvorno deluje na nervni sistem. Brojna naučna istraživanja potvrdila su antihemoragično, isceljujuće i analgetsko dejstvo ove biljke, koje poseduje zahvaljujući flavonoidima, fenolima, kumarinima, terpenoidima i sterolima, dok njeno protivupalno dejstvo dolazi od seskviterpena i alkamida. Jedno Iransko naučno istraživanje posebno se dotaklo protivupalnog i zaceljujućeg dejstva hajdučke trave kod čira u digestivnom traktu, naglašavajući njenu efikasnost bez negativnih efekata na jetru, za razliku od sintetičkih lekova.
KO SU PRAVI JUNACI?
Ali od hajdučice, ipak, najveću korist imaju žene. Ova čudotvorna biljka dovodi hormone u balans, smiruje obilno menstrualno krvarenje zahvaljujući ahileinima u svom sastavu, smanjuje pojačan vaginalni sekret, reguliše ciklus pa je od velike koristi ženama koje imaju neredovne menstruacije, a njeno spazmolitičko dejstvo posebno dolazi do izražaja kod bolnih menstruacija. Njen spektar delovanja na ženski reproduktivni sistem daje veliki doprinos u borbi protiv cista na jajincima i sindroma policističnih jajnika. Zanimljivo je, zar ne, da je omiljena lekovita biljka Ahila i hajduka najefikasnija kod ženskih bolesti?
Mitovi su jedno a stvarni život nešto sasvim drugo. Svi znamo da su žene u stvarnosti najveći i tihi junaci. Zato je ova junačka trava tu da im olakša put kroz poduhvate, kako one svakodnevne, tako i krupne, životne. Jer za najveće poduhvate neophodno nam je dobro zdravlje.