Kafa

Nedavna studija otkrila je da polifenoli mogu posebno da smanje neke upalne markere, a što je unos kafe veći, to je njen uticaj značajniji.

Iako je u pitanju jedan od najpopularnijih napitaka koji ujutru razbuđuje ljude širom sveta, mnogo se raspravljalo o tome da li se kafa uklapa u zdrav način života. U poslednje vreme najčešće se raspravlja o tome da li podstiče upalni odgovor tela ili zaista ima značajna protivupalna svojstva.

„Kafa je puna korisnih jedinjenja, ima ih na stotine, a najviše je polifenola ili jedinjenja bogatih antioksidansima koji se inače nalaze u nekim biljkama“ kaže internista dr Vinsent M. Pedre i dodaje da su istraživanja pokazala da kafa može istovremeno da ima i upalne i protivupalne efekte,  u zavisnosti od pojedinca i brojnih faktora.

Nedavna studija otkrila je da polifenoli mogu posebno da smanje neke upalne markere, poput citokina i hemokina, a što  je unos kafe veći, to je njen uticaj značajniji.

“Jedan od glavnih polifenola u kafi je hlorogenska kiselina, adstringentno jedinjenje koje uveliko određuje ukus kafe, a ima i značajan pozitivan efekat na upalne puteve”, rekao je dr Pedre, a istraživači studije iz “European Journal of Nutrition” toj kiselini su pripisali protivupalna svojstva, ali i metaboličke i kardiovaskularne zdravstvene prednosti.

Ipak, kafa ta dobra jedinjenja sadrži samo u svom najčistijem obliku, a nikako u napicima od kafe punim šećera, pa lekari kažu da, ako volite kafu sa dodacima, razmislite o nekoj zdravoj alternativi šećera.

Iako sigurno sadrži protivupalna jedinjenja, to da li kafa utiče na upalni odgovor ili ne zavisi i od koncentracije kofeina, od toga kako telo reaguje na kofein, od genetike i godina starosti.

Gastroenterolog dr Marvin Sing napominje da previše kofeina može da podstakne reakciju na stres, jer oslobađa kortizol koji je po prirodi protivupalan, ali može da ima i suprotan efekat.

” Neki ljudi brzo metabolišu kofein, a drugi sporo, pa je teško reći koliko kome kofeina treba ili koliko je kome “previše””,  rekao je dr Sing, i dodao da ako ste genetski tome skloni, kofein može da doprinese stresu, ubrzanom radu srca i tremoru.

Osim toga, objasnio je gastroenterolog , više od 150 miligrama, što je količina jedne šoljice, može da poveća i lučenje insulina što prouzrokuje žudnju za šećerom i rafinisanim ugljenim hidratima, namirnicama koje negativno utiču na upalne procese, pa je i kada je u pitanju kafa najbolje biti umeren.

U koje doba dana kafa ima najbolji efekat?

Iako se čini da je najbolje popiti šoljicu kafe čim se probudite, ipak postoji bolji trenutak za ispijanje ovog napitka, ukoliko želite da iskoristiti sve prednosti koje on nudi.

Šoljicu kafe ne bi trebalo popiti čim ustanete iz kreveta, već sat vremena nakon što se probudite. U tom trenutku proizvodnja kortizola u telu je na jednom od tri vrhunca u toku danu, pokazali su rezultati kliničke studije.

Kortizol se inače smatra “hormonom stresa” jer se luči u većim količinama kada osećamo naprezanje ili napetost kod okolnosti koje smatramo zahevnim. Ali, kortizol se može smatrati i “hormonom budnosti” jer razlog zbog kog telo proizvodi više kortizola kada smo pod stresom jeste da bi nas razbudio i da bismo bili na oprezu.

Konzumiranje kofeina dok je telo na vrhuncu proizvodnje kortizola uči telo da proizvodi manje kortizola, tvrde hronofarmakolozi koji proučavaju način na koji sastojci lekova, poput kofeina, deluju na prirodne biološke ritmove našeg tela.

Ne samo da to potkopava efekat kofeina, već smanjuje i sposobnost razbuđivanja koju kortizol ima. Uz to, to može doprineti razvoju tolerancije na kafu, što znači da nam je potrebno sve više i više kafe da bismo postigli iste efekte.

Dakle, da biste u potpunosti iskoristili efekte koje kafa nudi, prvu šoljicu popijte sat vremena nakon što se probudite.

Drugi vrhunac proizvodnje kotizola je oko 13 časova, a zatim oko 17 časova, pa u nekom od tih trenutaka možete popiti sledeću šlojicu kafe.

Kafa pre treninga olakšava vežbanje

Budući da kafa deluje kao stimulans, dobro je popiti je pre treninga. Idealno je to učiniti sat vremena pre vežbanja da bi se na vreme otpustile potrebne supstance.

„Kofein je stimulans koji podstiče centralni nervni sistem, srce i verovatno centar koji kontroliše krvni pritisak, a sve to igra važnu ulogu u pomaganju telu i umu da trenira bolje“ objasnila je Hajdi Skolnik, sportski nutricionista.

Kafa takođe povećava otpuštanje „feel good“ neurotransmitera poput dopamina koji utiče na raspoloženje i receptore bola tokom vežbanja. Drugim rečima,  ako popijete kafu pre treninga više ćete uživati u vežbanju.

Istraživanje je pokazalo upravo to da se kafa pre treninga zapravo preporučuje. Osim što se lakše i bolje vežba, oni koji su je pili pre treninga pojeli bi 72 kalorije manje u toku dana i lakše bi podnosili glad.

Kada je idealno popiti kafu?

Kako se brzo apsorbuje nakon unošenja, od 15 do 45 minuta, svoj vrhunac uticaja na telo dostiže između 30 i 75 minute. Zato je idealno popiti šoljicu kafe sat vremena pre vežbanja ako trenirate ujutru, objasnila je Skolnik. Ali uz kafu je potrebno piti i vodu, kako bi telo bilo dovoljno hidrirano.

Ako trenirate uveče, oko 19 časova,  možete popiti malo kafe, ali ako vežbate kasnije, bolje je da preskočite kafu, smatra Skolnik. Nemojte žrtvovati san zbog kafe jer kofein ostaje u organizmu četiri do šest sati nakon konzumiranja.

To je individualno i kod nekog kafa u večernjim satima neće izazvati nikakav efekat, dok neko drugi neće moći da spava.

Kafu možete zameniti čajem, jer on takođe sadrži kofein, ali u manjoj meri.

Kafa ima ulogu laksativa, pomaže kod pražnjenja creva

Kafa je najpopularniji napitak na svetu. Milioni ne mogu da zamisle dan bez nje. Osim što daje energiju, kafa aktivira creva i ima ulogu laksativa.

Brojni su razlozi zašto bi kafa mogla da bude odgovorna za tu iznenadnu potrebu za odlaskom u toalet nakon što se ispije šoljica.

Kofein u kafi može da ima značajan efekat na vaše unutrašnje organe, a posebno na aktivaciju kontrakcija u debelom crevu i crevnim mišićima.

Nedavno sprovedeno Istraživanje ukazuje da kofein iz kafe može da poveća nivo aktivnosti u debelom crevu i do 60 odsto više od vode, kao i 23 odsto više nego beskofeinska kafa.

Naučnici su razmatrali i druga pića koja sadrže kofein, poput energetskih pića i onih bezalkoholnih, ali nisu otkrili da imaju efekat na pražnjenje creva.

Međutim, moguće je i da se to događa iz nekih drugih razloga.

Stručnjaci ukazuju da konzumiranje kafe pokreće proizvodnju hormona, uključujući gastrin koji prouzrokuje lučenje želudačne kiseline i motilin koji podstiče kontrakcije u crevima. 

U nekim slučajevima krivac može biti mleko ili šlag koji dodajete u svoju šoljlicu kafe.

Zapravo se tvrdi da bi za odlazak toalet nakon ispijanja kafe krivac mogla biti intolerancija na laktozu, a i neki sastojci zaslađivača, poput ksilitola, mogu da izazovu dijareju ako se koriste u prekomernoj količini.

Iako nema jasnih konačnih dokaza da je bilo koji od ovih faktora glavni uzrok, verovatno je odgovorna kombinacija svega navedenog.

Japanski naučnici: Kombinacija kafe i zelenog čaja može da produži život

Nova istraživanja naučnika iz Japan ukazuju na pozitivan efekat konzumiranja zelenog čaja i kafe za osobe koje imaju dijabetes tipa 2.

Ova kombinacija, kako tvrde naučnici, potencijalno smanjuje rizik od smrtnosti od svih uzroka za 63 odsto kod osoba koje učestalo, najmanje jednom dnevno, kozumiraju ove napitke, piše Science Daily.

Prethodne studije već su istakle zdravstvene dobrobiti zelenog čaja pokazujući da smanjuje rizik od nastanka dijabetesa, poboljšava kontrolu glukoze i osetljivost na insulin.

Ali, nova studija koju su sproveli japanski naučnici na Univerzitetu Kjušu, i bolnici Hakujuji posmatrali su kako konzumiranje zelenog čaja utiče na ljude koji već imaju dijabetes.

Proučavali su 4.923 učesnika prosečne starosti od 66 godina u periodu od pet godina.

Ustanovili su da su ljudi koji su pili više od četiri šoljice zelenog čaja dnevno imali 40 odsto manji rizik od smrti nakon završetka studije.

Kao i zeleni čaj, kafa dokazano ima uticaj na smanjenje rizika od razvoja dijabetesa, ali naučnici su i u ovom slučaju istraživali kako kafa utiče na osobe koje već imaju dijabetes.

Studiju je objavio časopis „BMJ Open Diabetes Research&Care“, a navodi se da ispijanje dve ili više šoljica kafe tokom dana smanjuje ukupnu smrtnost za 41 odsto.

Međutim, kombinovano ispijanje pića sa kofeinom imalo je najbolji efekat.

„Kombinacija zelenog čaja i kafe znatno je smanjila smrtnost od svih uzroka za 63 odsto“, pišu autori studije.

Oni koji su pili četiri ili više šoljica čaja i dve ili više šoljica kafe imali su najveće koristi.

Stručnjaci savetuju da kafu i zeleni čak konzumirate bez dodatka šećera i mleka kako biste dobili pozitivan efekat. Šta se događa u telu prvih šest sati nakon konzumiranja kafe?

Kao što se morfijum veže na endrofinske receptore, kofein se veže za adenozinske receptorima u mozgu, sprečavajući biohemijsku fazu od koje se osećate umorno.

Kofein povećava nivo adrenalina što rezultira povećanim brojem otkucaja srca i bržim protokom krvi kroz telo.

U isto vreme sprečava da se dopamin ponovo apsorbuje u vaš sistem što mu omogućava da duže vreme ostane u mozgu, zbog čega se duži period osećate pozitivno.Upravo ovo zadržavanje dopamina je ono što često pokreće mozak da poželi više kofeina.

Mozak je veoma složen. Što više kafe pijete, formira se više adenozinskih receptora, što znači da bi možda trebalo popiti više kafe kako biste ostali budni nego kada ste tek počeli da je pijete u mladosti.

Šta se događa u telu  nakon ispijanja kafe?

Prvih 10 minuta kofein ulazi u vaš krvotok i širi se po celom telu, prouzrokujući porast krvnog pritiska i broja otkucaja srca.

Nakon 20 minuta kofein se veže na adenozinske receptore, neutralizujući umor. Nivo dopamina povećava se i zadržava, što stvara osećaj da treba biti oprezan i usredsređen.

Posle 30 minuta  rad nadbubrežnih žlezda se ubrzava i stvara se više hormona. Tokom tog vremena, zbog proširivanja zenica, vid može da postane oštriji.

Već posle 40 minuta telo počinje da proizvoditi više serotonina, što poboljšava rad neurona unutar kičmene moždine, što dovodi do poboljšane koordinacije i snage mišića.

Četiri sata kasnije metabolizam se ubrzava, zbog čega se brže sagoreva energija. Telo tokom tog perioda počinje da razgrađuje i nataložene masti.

U roku od šest sati kafa je prošla kroz vaš organizam i verovatno ćete osetiti potrebu za mokrenjem. Iz tela će do tada izaći približno polovina količine kofeina koji ste uneli u organizam.

Kafa smanjuje rizik od metaboličkog sindroma

Konzumiranje kafe u količini od jedne do četiri šoljice dnevno povezano je sa smanjenim rizikom od metaboličkog sindroma, pokazuju nova istraživanja.

„Metabolički sindrom je grupa metabolitičkih poremećaja koja uključuje nekoliko faktora rizika poput povišenog krvnog pritiska, visokog nivoa holesterola, visokog šećera u krvi i gojaznosti“, objasnila je dr Sodžian Naomi Hong, specijalista interne medicine.

Procenjuje se da od metabolitičkog sindroma pati više od milijardu ljudi u svetu. Život sa ovim sindromom može da poveća rizik od kardiovaskularnih problema, uključujući koronarnu bolest srca i moždani udar.

Polifenoli u kafi su ključni Institut za naučne informacije o kafi (ISIC) prezentovao je rezultate svog istraživanja na 13. Evropskoj konferenciji o ishrani u organizaciji Federacije evropskih prehrambenih društava (FENS) u Dablinu. Profesor na Univerzitetu Katanija i autor studije Đuzepe Groso istraživanje je obavio u Poljskoj i Italiji.

Grosovo istraživanje ukazuje da su za smanjenje rizika od metaboličkog sindroma ključni polifenoli koji se nalaze u kafi, posebno fenolne kiseline i flavonoidi.

Osim toga došao je do rezultata da umereno konzumiranje kafe smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, karcinoma i dijabetesa tipa 2.

Prethodna istraživanja Šeli Vud, klinička dijetetičarka iz Medicinskog centra u Kaliforniji, rekla je da ovo istraživanje podupire prethodna istraživanja.

„U studijama koje istražuju karcinom pokazali su da polifenoli u kafi usporavaju ili sprečavaju rast ćelija karcinoma u istraživanjima obavljenim na životinjama“, rekla je Vud.

Ona kaže da isti polifenoli u kafi, takođe, mogu da deluju kao antioksidansi, koji smanjuje upalu i oksidativni stres, pa samim tim imaju dejstvo poput antidepresiva.

Da li kafa zaista može da vas otrezni?

Već dugo vlada mišljenje da šoljica kafe može da otrezni, neki to čak tvrde iz ličnog iskustva, ali stvari ipak stoje malo drugačije. Efekat kofeina zapravo može da bude opasan. Studije su pokazale da mešanje alkohola i kafe povećava rizik od nesreća i povreda.

Kada počnete da pijete i nivo alkohola u vašoj krvi se podigne, osećate se uzbuđeno i taj efekt traje oko sat ili dva, ali tada nastupa pad i postajete umorni.

Tu kofein može da  bude odpomoći jer vas „podigne“ tako što radi kao protivteža umoru koji je nastupio zbog alkohola.

Zbog toga se često kafa služi nakon obroka.

Ali to što se zbog kafe osećate budnije, ne znači da ste trezni. Još je prisutno smanjenje kognitivnih funkcija, a to će prestati tek kada jetra apsorbuje sav alkohol i on se razgradi u organizmu.

Kafa neće ubrzati taj proces.

Naprotiv, postoje studije koje pokazuju da bi mešanje alkohola i kafe moglo stvari da učini još gorim.

Nedavna studija sprovedena na američkim studentima pokazala je da se tako izlažete većem riziku od nesreća i povreda.

Pored toga, zbog kofeina možete da pijete više alkohola.

To se dešava jer kafa poništava umor od alkohola,  i tada mislite da možete da pijete još alkohola, a zapravo ste u prilično alkoholisanom stanju.

Zbog toga, ukoliko ste konzumirali veću količinu alkohola, nemojte posegnuti za kafom, već se jednostavno dobro naspavajte, to je jedino rešenje koje zaista

Da li zaista volimo da pijemo kafu ili je to zavisnost od kofeina?

Za mnoge, ispijanje kafe je obavezno za početak dana, a većini taj napitak pomaže da se lakše nose sa izazovima koji su pred njima. Postavlja se pitanje da li nam je kafa tako važna ujutru zato što volimo da je pijemo ili smo samo zavisni od kofeina?

Kao deo istraživanja zvisnosti od kofeina, istraživači su testirali one koji kafu piju veoma često, umereno i retko.

Saznali su da su svi oni imali jaku želju za kafom, bez da im se ona preterano sviđa ili im na neki način povećava zadovoljstvo, što su klasični znakovi zavisnosti.

Pratili su 24 kandidata koji kafu piju često i 34 onih koji je piju retko ili nikada.

Očekivano, pokazalo se da redovni konzumenti kafe imaju veliku želju za tim napitkom, ali ne i veliku naklonost prema samoj kafi.

„Ovi rezultati pokazali su da oni koji često piju kafu imaju veliku želju za tim napitkom, uprkos tome što im sama kafa nije tako fina, što je pokazalo da pri konzumaciji kofeina želja postala nezavisna od naklonosti prema napitku“, rekli su autori istraživanja sa nemačkog Univerziteta Fridrih Šller.

Dodali su da to objašnjava toliko široku i stabilnu konzumaciju proizvoda sa kofeinom u celom svetu jer, baš kao i kod droge, preterano korišćenje izaziva zavisnost. U svom radu objavljenom u „Journal of Psychopharmacology“, istraživači su dodali:

„Nesrazmeran odnos želje i naklonosti primećen je i kod širokog spektra lekova kod životinja. Glavna razlika između supstanci koje izazivaju zavisnost  poput alkohola ili droga i supstanci sa manjom snagom zavisnosti, kao što je to slučaj sa kafom, može uglavnom biti kvantitativna, a ne kvalitativna.

Kafa pre doručka može da ima negativan efekat na kontrolu šećera u krvi

Ako je prva stvar sa kojom započinjete dan šoljica kafe, kontrola šećera u krvi će biti oslabljena pokazalo je novo istraživanje Centra za ishranu, vežbanje i metabolizam sa Univerziteta Bat. To se posebno odnosi na jutra nakon neprospavane noći, pokazuje studija objavljena u stručnom časopisu “British Journal of Nutrition”.

„S druge strane, ako popijete kafu posle doručka, to može da bude  bolje za održavanje zdravog nivoa šećera u krvi. Ovo može da ima važne zdravstvene benefite za sve nas“,kaže u izveštaju profesor Džejms Bets, jedan od direktora Centra za ishranu, vežbanje i metabolizam Univerziteta Bat, koji je nadzirao studiju.

Studijom je bilo obuhvaćeno 29 muškaraca i žena, a praćeni su tokom tri različita eksperimenta preko noći. Učesnici su imali jednu noć neometanog sna, a zatim su ujutru prvo popili zašećereno piće, pa šoljicu kafe. 

Zatim su imali noć poremećenog sna, uz buđenje svakih sat vremena po pet minuta, pa su  ujutru popili slatko piće i kafu.

Na kraju su proveli još jednu noć neometanog sna i isprekidanog sna, nakon čega su prvo popili kafu, pa 30 minuta kasnije i zaslađeno piće. Svaki puta izmeren im je šećer u krvi, pre i nakon što su nešto uneli u organizam. 

Prema studiji, kad su učesnici prvo popili kafu, nivo glukoze u krvi povećala se za oko 50 odsto nakon što su popili „doručak“. Međutim, kad su  prvo popili zamensko piće za doručak i obrok, nije izgledalo da postoji negativan efekat na nivo glukoze ili reakcije na insulin.

Iako je studija bila ograničena i potrebna su daljnja istraživanja efekat kofeina ujutru na metabolizam, rani nalazi ukazuju da bi ispijenje kafe prvo moglo da ograniči sposobnost tela da prerađuje šećer odmah nakon toga.

„Moramo da saznamo mnogo više o tome kakav efekat ima spavanja na naš metabolizam, kao i to koliki je poremećaj spavanja potreban da bi se poremetio metabolizam i koje su dugoročne posledice toga, kao i kako vežbanje, na primer, može da pomogne u suočavanju sa nekim od tih promena“, kaže glavni istraživač Hari Smits sa Univerziteta  Bat.

Švedski istraživači: Filtrirana kafa najzdravija, smanjuje rizik od infarkta

Korišćenje filtera je apsolutno najzdraviji način pripreme kafe pokazalo je novo istraživanje koje je objavilo Europsko kardiološko društvo. Stručnjaci su se tokom istraživanja fokusirali na povezanost kafe i zdravlja kardiovaskularnog sistema i na to koliko kafa utiče na rizik od srčanog udara.

“Naša studija daje snažne i uverljive dokaze o povezanosti načina pripremanja  kafe, srčanog udara i dugovečnosti. Nefiltrirana kafa sadrži supstance koje povećavaju holesterol u krvi. Korištenjem filtera te supstance se uklanjaju i tako se smanjuje rizik od srčanog udara i prevremene smrti”, objasnio je autor studije profesor Dag S.Tel sa Univerziteta u Geteborgu u Švedskoj.

Profesor Tel je pre 30 godina otkrio nešto što je uznemirilo sve ljubitelje kafe. On je zaključio da je konzumiranje ovog mirisnog napitka povezano sa višim nivoom holesterola, tačnije sa višim nivoom LDL holesterola, koji se smatra lošim.

Filter uklanja štetne supstance koje podižu nivo lipida

Daljim istraživanjima, zajedno sa svojim timom, profesor Tel otkrio je da filter može da ukloniti štetne supstance koje podižu nivo lipida. Šoljica nefiltrirane kafe u proseku sadrži 30 puta više štetnih supstanci od filtrirane kafe. Zbog toga je profesor zaključio da konzumiranje nefiltrirane kafe povećava rizik od srčanog udara.

“Pitali smo se da li će ovaj uticaj na holesterol rezultirati većim brojem srčanih udara i smrti od srčanih bolesti. Ali, bilo je krajnje neetički sprovoditi eksperiment na osnovu pitanja da li ljudi piju kafu ili ne. Zbog toga smo napravili veliku populacijsku studiju i posle skoro dvadeset godina izveštavamo o rezultatima do kojih smo došli”, rekao je profesor Dag S.Tel.

Istraživanjem je obuhvaćeno više od 500.000 ljudi

Između 1985. i 2003. godine, grupa od 508.747 muškaraca i žena iz Norveške, starosti od 20 do 79 godina praćena je nakon što su ispunili upitnik o navikama ispijanja kafe. U obzir su uzeti i drugi faktori koji su mogli da utičui na zdravstvene rezultate učesnika, poput pušenja, vežbanja, telesne težine i krvnog pritiska.

Učesnike su u proseku pratil 20 godina, a tokom tog perioda preminulo je ukupno 46.341 osoba. Kod 12.621 uzrok smrti bio je povezan sa kardiovaskularnim problemima, a otprilike polovina je bila prouzrokovana srčanim udarom.

Ljudi koji su pili filtriranu kafu bili su u manjem riziku od smrti iz bilo kog drugog razloga, ali i od srčanog udara i od bolesti povezanih sa kardiovaskularnim sistemom.

“Bolje je piti filtriranu kafu nego ne piti kafu uopšte”

“Takođe, rezultati istraživanja pokazali su da je bolje piti filtriranu kafu nego ne pitii kafu uopšte – ta navika smanjuje šansu od smrti za 15 odsto”, zaključili su istraživači.

Osim toga, filtrirana kafa bila je povezana sa 12 odsto manjim rizikom od smrti kod muškaraca i sa 20 odsto kod žena koji su rekli da piju od jedne do četiri kafe dnevno.

“Otkrili smo da ljudi koji piju filtriranu kafu uopšteno gledano osećaju bolje od onih koji kafu ne konzumiraju. To se nije moglo povezati ni sa godinama starosti, ni sa polom, ni sa stilom života. To je jedan od razloga zašto mislimo da je to opažanje istinito” rekao je profesor Tel.

On je naglasio da su ovi rezultati nastali posmatranjem i nisu konačno definisani.

Profesor savetuje ljudima koji imaju visok kolesterol i žele nešto da preduzmu po tom pitanju, da se drže podalje od nefiltrirane i espreso kafe.

Studija je objavljena u “European Journal of Preventive Cardiology”.  

Kojim osobama se ne preporučuje konzumiranje kafe?

Većina ljudi, kafu obično definiše kao zdravstveni eliksir. Jednim delom to potvrđuju i određena istraživanja. Utvrđeno je da kafa može da pomogne kod nekih stanja, a često ističu da ima uticaj i na gubljenje kilograma.

Međutim, na određene ljude kafa može da ima više negativan, nego pozitivan uticaj. Stručnjaci su naveli za koje osobe bi bilo bolje da preskoče ispijanje kafe.

Osobe koje pate od sindroma iritabilnog creva

„Kofein može da ubrza rad creva, uključujući povećanje šanse za dijareju, glavni simptom sindroma iritabilnog creva“, kaže Angel C. Planels, dijetetičar i portparol „Academy of Nutrition & Dietetics“ u Sietlu.

„Dakle, ako imate sindrom iritabilnog creva, preporučuje se ograničavanje ili izbegavanje kofeinskih napitaka“, zaključio je Planels.

Trudnice

„Američki koledž za ginekologiju preporučuje trudnicama da ograniče konzumiranje kofeina na 200 miligrama, što je dve šoljice kafe dnevno, kako bi smanjile rizik od pobačaja, prevremenih porođaja i male porođajne težine“, kaže Hejkinen i dodaje:

„Pregled za 2020. godinu, objavljen u „British Journal of Medicine“, zaključio je da ne postoji sigurna doza kofeina tokom trudnoće. Trudnice bi trebale da razgovaraju o unosu kofeina sa svojim doktorom“.

Dojilje

„Kako je kofein stimulans i diuretik, majka koja doji i konzumira kofein može da bude izložena riziku od dehidratacije“, kaže Planels.

„Američko udruženje za trudnoću predlaže izbegavanje kofeina što je više moguće tokom trudnoće i dojenja.“

Ljudi s glaukomom

„Intraokularni, odnosno očni pritisak, se kod onih koji imaju glaukom povećava kada konzumiraju kafu, pa se preporučuje ograničavanje ili izbegavanje konzumiranja, ali potrebna su dodatna istraživanja“, kaže Planels.

Preaktivna bešika

„Svi znamo da je najbolje izbegavati veliku šolju kafe pre dugog putovanja, pogotovo ako su pauze za korišćenje toaleta ograničene“, smatra detetičarka Sju Hejkinen.

„Ako ne pijete redovno kafu, možda ćete biti još osetljiviji na taj efekat“, dodala je.

Osobe sa srčanim oboljenjima, poput aritmije

„Budući da kofein iz kafe može da prouzrokuje privremeni porast krvnog pritiska i otkucaja srca, važno je da svako sa srčanim smetnjama razgovara sa svojim doktorom o tome koliko kafe je bezbedno konzumirati“, kaže dietetičarka Keli Mekgrejn.

Osobe sa poremećajima spavanja

„Razumljivo je da posegnete za šoljicom kafe ili više njih nakon neprespavane noći, ali vaša navika ispijanja kafe može da produži problem lošeg sna i umora“, kaže Hejkinen.

„Čak i ako mislite da popodnevna kafa ne utiče na vaš san, trebalo bi da znate da bi mogla da naruši kvalitet sna. Izbegavajte kofein najmanje šest sati pre spavanja.“

Anksioznost i napadi panike

„Kofein je stimulans koji kod nekih osoba može da pogorša anksioznost“, kaže Mekgrejn.

„Ako redovno doživljavate napade teskobe ili panike, možda bi trebali da razmislite o izbegavanju ili smanjenju konzumiranja kafe sa kofeinom.“

Osobe sa epilepsijom

„Iako je reč o ograničenim istraživanjima, nedavna otkrića pokazala su da je konzumiranje veće količine kafe bilo povezano sa povećanom učestalošću napada. Ali potrebno je više studija kako bi to mogli da da kažemo sa sigurnošću“, kaže Planels.

Deca mlađa od 12 godina

„Iako kofein kod svakog od nas može da izazove određenu dozu nervoze, on može da ima uočljivije, pa čak i ozbiljne nuspojave kod dece. Čak i ako se konzumira u manjim dozama“, kaže Mekgrejn.

„Na primer, previše kofeina kod dece može da dovede do povećanog broja otkucaja srca, povećanog osećaja teskobe, problema sa koncentracijom i do iritacije želuca“.

Sledeći aspekt koji treba razmotriti, posebno kod mališana, jest da kafa može da prikrije znakove gladi, pa mališani možda neće osećati potrebu za hranom koja im je neophodna za rast i razvoj.

Konačno, imajte na umu da je kafa sama po sebi prilično kisela i može da ošteti zubnu gleđ i poveća rizik od nastanka karijesa.

Osobe sa gastroezofagealnim refluksom (GERB)

„Kofein može da olabavi donji sfinkter jednjaka, koji je ventil između jednjaka i želuca. To bi moglo da dovede do ulaska kiselog želudačnog sadržaja u jednjak, što bi rezultiralo neprijatnim simptomima GERB-a“, kaže Hejkinen i predlaže da ako imate GERB, proverite da li je kafa bez kofeina možda bolja opcija za vas.“

Novo istraživanje pokazalo da kafa može da produži život

Konzumiranje kafe ima brojne prednosti Osim što je korisna za jetru, novo istraživanje je pokazalo da može i da produži život.

Istraživači sa korejskog Čung-Ang Univerziteta, u saradnji sa tamošnjim centrom za kontrolu i prevenciju bolesti, sproveli su istraživanje koje je objavljeno u poslednjem izdanju časopisa „Journal of the Academy of Nutrition and Dietetics“.

Gledali su posebno svoju populaciju, a cilj istraživanja bilo je bolje razumevanje povezanosti konzumiranja kafe, njene zdravstvene prednosti i uticaja na smrtnost.

U studiji je učestvovalo 110.920 ljudi starijih od 40 godina koji nisu imali dijagnoze dijabetesa, karcinoma ili kadriovaskularnih bolesti.

Istraživači su pratili dnevni unos kafe učesnika i njihovu smrtnost u proseku devet godina.

Rezultati studije ukazali su na to da je rizik od ranije smrti pao za 21 odsto kod učesnika koji su pili više od tri šoljice kafe dnevno.

„Kafa je značajno povezana sa smanjanjem pojave karidovaskularnih bolesti. Jedna šoljica dnevno povezana je sa smanjenjem broja smrti povezanih sa bolestima srca za 42 odsto”, stoji u zaključku studije.

Istraživači su dodali i da  su prednosti jednake i kada je u pitanju instant kafa, pa čak i ako je pijete sa mlekom i šećerom.