Kajsije su malo, zlatno narandžasto voće sa površinom mekanom i glatkom kao somot, nisu preterano sočne, ali su definitivno slatke. Kajsije su među najočekivanijim tokom leta. Zlatasto-narandžasta boja i somotska kožica čine kajsiju neodoljivom.
Kajsije potiču iz Kine, ali kroz Jermeniju se prenose i u Evropu, zbog čega ime je naučno ime Prunus armenaica. Kajsijino drvo se prenosi u Virdžiniju tokom 1720. godine, a španski misionari ga šire po Kaliforniji tokom 1792. godine. Klima je tamo potpuno pogodna za kulturu kajsije, zbog čega je osnovni prinos kajsija u SAD iz sunčanih bašta Kalifornije.
Sastav kajsija
Kajsije su odličan izvor vitamina A, C, vlakana, triptofana i kalijuma. One sadrže zavidnu količinu vitamina iz grupe B, E i PP. Bogate su ugljenim hidratima, od kojih su veći deo materije pektina i lakorazgradivi šećeri – fruktoza, glukoza i maltoza.
Kajsije sadrže fitohemikalije, nazvane karotenoidi – jedinjenja koja daju crvenu, narandžastu i žutu boju voću i povrću. Moćni antioksidans likopen je jedan od karotenoida, koji se nalazi u kajsijama. Jedna kajsija sadrži 16, 8 kalorija, 0, 49 g proteina i 1 miligram holesterola.
Izbor i čuvanje kajsija
Sezona kajsija je od meseca maja do avgusta. Tokom zime one se uvoze iz Južna Amerike. Prilikom biranja kajsija treba da se potraže plodovi sa zasićenom narandžastom bojom, dok se izbegavaju one koje su blede i žute. Kajsije treba takođe da su blago omekšale. Da bi bile najbolji antioksidansi treba da se biraju potpuno sazrele voćke. Izbegavajte kajsije s preterano mekim mestima i braon mrljama, jer su to znaci da su prezrele.
Čuvajte kajsije do 2-3 dana na sobnoj temperaturi, u tamnoj, suvoj i hladnoj prostoriji možete da ih sačuvate do 3 nedelje.
Kulinarska upotreba kajsija
Kajsije mogu da se konzumiraju kako kao sveže voće tako i sušene ili da se koriste za pravljenje slatkih poslastica i slatka. Voće isto tako može da se destiluje i da se napravi rakija I liker. Voćni sok od kajsija je jedan od najukusnijih. Kajsije ulaze u sastav mnogih kremova. One se korsite za ukras, a da bi se sačuvale i tokom zime prave se u kompot.
Eterična ulja od njihovih koštica se prodaju u trgovinskim lancima kao gorko bademovo ulje. Turska, Italija, Rusija, Španija, Grčka, SAD i Francuska su vodeći proizvođači kajsija.
Koristi od kajsija
Hranljive materije koje se nalaze u kajsijama mogu da pomognu za očuvanje zdravlja srca i očiju. Konzumiranje tri ili više kajsija na dan smanjuje rizik od makularne degeneracije, koja je povezana s godinama. Degeneracija makule je jedan od osnovnih razloga gubitka vida kod starijih ljudi. Vitamin A koji se u izobilju nalazi u kajsijama je dobar antioksidans koji pomaže za dobar vid i štiti od slobodnih radikala.
Visoka koncentracija beta-karotena i likopena i kajsijama ih čini izuzetno važnom hranom za zdravlje srca. Oni čuvaju LDL holesterol od oksidacije, što može da pomogne za prevenciju srčanih oboljenja. Karotenoidi i likopen značajno smanjuju rizik od razvitka raka prostate. Samo jedna šaka kajsija sadrži preporučenu dnevnu dozu beta karotena neophodnog našem organizmu.
Kajsije sadrže takođe i hranljive materije kao što je vitamin A koji pomaže za dobar vid. Vitamin A je moćan antioksidans, koji se bori sa slobodnim radikalima i oštećenjem ćelija i tkiva. Slobodni radikali mogu da oštete očna sočiva.
Kajsije su i dobar izvor vlakana, koja pomažu za poboljšanje procesa varenja. Kajsija je idealna protiv zatvora i kod oštećenja sistema za varenje kao što je divertikuloza. Konzumirajte suve kajsije kod zatvora, jer one sadrže više vlakana od svežih i u ovom slučaju su korisnije kod zatvora. Kajsija je takođe poznata i kao moćan pomoćnik u borbi sa glistama.
Beskrajan spisak sa sastojcima i koristima od kajsija može da bude produžen još i ne čudi činjenica da su suve kajsije bile pod brojem jedan na spisku odredbi astronauta NASE.
Štetnost kajsija
Sušene kajsije koje se proizvode za prodaju, su mogu biti tretirane sumpor-dioksidom. One se tretiraju sumporom da se produži njihov rok trajanja, jer je sumpor jedna vrsta konzervansa koji sprečava oksidaciju i izbeljivanje boje. Sumpor može da prouzrokuje oštre reakcije kod ljudi koji pate od astme.
Kajsije se ne preporučuju ljudima koji pate od dijabetesa, smanjene funkcije štitne žlezde i bolesti jetre.
Ulepšavanje pomoću kajsija
Kajsije osim ukusnog i korisnog ploda nalaze široku primenu i u kozmetici. Kozmetičke maske s kajsijama deluju blagotvorno na kožu – osvežavaju je i podmlađuju. Maslac od kajsija napravljen od koštica takođe se koristi u kozmetičkim maskama koje ravnaju bore.
Možete sami da napravite kremu od kajsije. Za tu svrhu istopite 2 kašike bademovog maslaca, 2 kašike lanolina i 1 kašiku maslaca od kajsije. Pomešajte sve i dodajte 3 kašike limunovog soka.
Koštice kajsije
Kajsija je veoma ukusno i korisno voće, a njene blagodeti su poznate još od davnina. Kajsija je bogata fosforom, kalcijumom, kalijumom, natrijumom, provitainom A, gvožđem i drugim važnim materijama.
Konzumirajući kajsije, čovek snabdeva svoj organizam potrebnim vitaminima i čuva svoje zdravlje. Ali sada ćemo pažnju posvetiti drugom sastojku kajsija – njenim košticama. Da li su zaista toliko korisne ili ipak kriju neke štetne materije, o kojima i ne slutimo? Saznaćemo u tekstu koji sledi.
Sastav koštica kajsije
Sastav koštica kajsije je sličan kao i kod badema. U jednoj koštici ima 19% belančevina, 53.5% masti, 4.5% ugljenih hidrata, nezasićenih masnih kiselina, fosfora, gvožđa, magnezijuma i biljnih vlakana.
Koštice kajsije su bogate omega-3 masnim kiselinama, vitaminima B15, B17, A i E, niacionom, dijetetskim vlaknima, fitosterolom. Energetska vrednost koštica kajsija je između 500 i 700 kalorija. Osim što sadrže korisne materije, koštice kajsije sadrže i opasan glikozid amigdalin.
Odabir i čuvanje koštica kajsije
Koštice kajsije koje kupujete bi trebalo da budu lepe spoljašnjosti, bez tragova vlage ili da imaju neprijatnu aromu. Čuvajte jezgra koštice kajsijena suvom, tamnom i hladnom mestu, gde neće imati kontakt sa vodom i direktnom sunčevom svetlošću. Koštice kajsije nisu jeftine, a cena im se kreće od 400 do 750 dinara za nekih 250 grama. Uvek na pakovanju obratite pažnju na rok trajanja i proizvođača.
Koštice kajsije u kulinarstvu
Koštice kajsije imaju jak i gorak ukus, pa su u kulinarstvu poznate i kao bademi kajsije ili gorki bademi. Koriste se u receptima za marcipan, za džem od kajsije i u receptima za neke vrste italijanskog keksa. Svežoj salati možete dodati koštice kajsije ili ih možete konzumirati samostalno. Možete, takođe. recepte koji uključuju bademe zameniti košticama kajsije. Međutim, svakako se ne preporučuje preterana konzumacija ovih koštica.
Koristi od koštica kajsije
Koštice kajsije sadrže velike količine kalijuma, što ih čini veoma korisnim za osobe koje imaju kardiovaskularnih problema, a takođe ne bi trebalo da se konzumiraju mnoo slane. Pošto sadrže velike količine biljnih masti, koštice kajsije su veoma korisne za lečenje ranih stadijuma ateroskleroze.
Postoje i tvrdnje da koštice kajsije su veoma korisno sredtsvo u borbi sa rakom, budući da sadrže vitamin B17 Smatra se da je sasvim dovoljno da se pojedu 2-3 gorke koštice kajsije i da će to smanjiti rizik od ove opake bolesti.
Štetnost koštica kajsije
Nažalost, pokazalo se da ukusne koštice kajsije mogu biti opasne po zdravlje čoveka i prouzrokovati ozbiljne zdravstvene probleme. Sadrže glikozid amigdalin, koji može biti veoma opasan. Kada dospe u želudac, on oslobađa cianid. Ako se konzumira velika količina koštica, toksičnost cianida se povećava i može doći do trovanja, koje, pak, sa stvoje strae može imati ozbiljne posledice po zdravlje čoveka.
Sadržaj amigdalina u 50 koštica kajsija može imati fatalne posledice po zdravlje. Smrtna doza amigdalina je 1 gram i ima je u 100 g kajsija.
Što se tiče cianida, najopasnije je što oni blokiraju važne enzimske sisteme koji učestvuju u snabdevanju ćelija kiseonikom, pa iz tog razloga bivaju toksični.
Posledica toga je narušen ćelijski metabolizam i razvoj hipoksije tkiva – smanjenje ili potpuno eliminisanje kiseonika iz tkiva i organa. Iz toga razloga u nekim slučajevima posledice mogu biti fatalne. Takođe, kod dece treba obratiti pažnju, jer je kod njih rizik za pojavu simptoma toksičnosti mnogo veći.
Kao što smo ustanovili, opasno je konzumirati koštice kajsije u velikim količinama. Zato je važno da se one konzumiraju umereno i rizika neće biti. Međutim, ipak imajte na umu da ako se pojave mučnine, povraćanje, snižavanje arterijskog pritiska, glavobolje, vrtoglavica i omalaksalost, odmah se obratite lekaru.
Kozmetika sa košticama kajsije
Koštice kajsije imaju široku primenu u kozmetici, i to u obliku ulja. Ulje se dobija od hladno ceđenih koštica kajsija, pa se zatim dobijeno ulje rafiniše. Sadrži dosta vitamina F, koji daje vlažnost koži i stimuliše je.
Ulje od koštica kajsije je veoma korisno kod kože koja stare i kod suve kože, jer je hrani, omekšava, vlaži i tonizira. Ubrzava ćelijsku razmenu i pomaže u stvaranju kolagena, pa samim tim i usporava starenje kože.
Ulje od koštica kajsije hrani i obnavlja strukturu kose. Sprečava krzanje krajeva i opadanje kose. Kosa i koža ga dobro upijaju, pa rezultat upotrebe je meka i glatka koža i kosa.