Uposlednje vreme karfiol je povrće kome se zaista poklanja dosta pažnje. On priprada porodici kupusa i svrstava se u jednu od najlekovitijih biljki. Mnoga istraživanja dokazala su da je odličan u borbi protiv carcinoma dojke, debelog creva, pluća, jajnika i bešike.
Ovu moć daju mu antioksidanti, kojima se karfiol može pohvaliti u velikom broju u svom sastavu.
Pored antioksidanata karfiol je veoma bogat i vitaminom C i upravo ova dva sastava ukombinaciji sprečavaju pojavu raka.
Koristi se u ishrani od davnina i veoma je sličan brokoliju. Poslednjih godina ljudi koji preferiraju zdravu ishranu govore da ovu namirnicu treba uvrstiti u svakodnevnu ishranu. Ovo povrće sadrži i veliku količinu magnezijuma, koji je takođe veoma važan za ljudski organizam.
Lekovita svojstva karfiola
Najvažnije dejstvo karfiola je ono koje je već pomenuto, a to je smanjenje rizika od pojave karcinoma. On ne sadrži masti, ima malo ugljenih hidrata, a sadrži fitonutrijente. Upravo oni sprečavaju da se pojave štetni enzimi, koji stvaraju pojave koje su pogodne za aktiviranje raka. Ovo povrće deluje tako što aktivira pozitivno delovanje tih enzima i samim tim onemogućava dolazak kancerogenih supstanci.
Ukoliko se ova namirnica koristi baš iz razloga da smanji rizik od pojave raka, trebalo bi da osoba ima tri do pet obroka karfiola u toku jednog dana.
Karfiol igra veoma važnu ulogu kada su srčana oboljenja u pitanju. Sto grama ovog povrća sadrži 80 posto dnevne količine magnezijuma koji ljudsko telo treba da primi i to ga upravo i čini velikim čuvarom ljudskog srca.
Uspešno će sprečiti nastanak raznih srčanih oboljenja. Karfiol je jako bogat i folnom kiselinom, koja mu takođe pomaže da utiče preventivno na kardiovaskularne bolesti.
Druga lekovita osobina ovog povrća jeste njegov uticaj na reumatska oboljenja i bolove prouzrokovane njima. Takođe preventivno deluje ina multiplu sklerozu, kao i na njen dalji razvoj ukoliko bolest već postoji.
Lekari tvrde da je povišen nivo homocisteina utiče još lošije nego povećan holesterol, što opet karfiolu daje prednost, jer on u velikoj meri pomaže pri reprodukciji homocisteina u krvi.
Žene koje ulaze u menopauzu trebale bi da uvrste ovu namirnicu u svoj jelovnik svakodnevno, jer će u tom slučaju na njihov organizam delovati oplemenjujuće, a isto tako preporučljiv je i muškarcima koji imaju problema sa prostatom.
Nutricionisti za skidanje viška kilograma takođe savetuju ovo povrće, je ima veoma male kalorične vrednosti. Karfiol sadrži najviše vode i baš iz tih razloga se i preporučuje u ove svrhe. Lepši i jači nokti i kosa pojaviće se jako brzo kao rezultat svakodnevnog uzimanja karfiola. On u sebi sadrži biotinom, koji ima veoma važnu ulogu u stvaranju osnovne keratinske supstance, i to ga upravo čini moćnim i na ovom polju. Ovaj sastojak takođe utiče i na obnavljanje površinskog sloja kože i čini je glatkom i elastičnom.
Kako se koristi karfiol
Karfiol se koristi u čovekovoj ishrani još od 16.veka. Najveći proizvođač karfiola je Daleki Istok. On se u ishrani koristi čvrst u glavici obavijen listovima, koji su takođe jestivi i sadrže velike hranljive sastojke. Kada se bari glavica karfiola, može se obariti i njeno lišće zajedno sa njom. Isto tako mogu se pripremati i odvojeno. Kada se glavica sprema odvojeno, od listova karfiola može da se skuva supa u kombinaciji sa nekim drugim povrćem.
Karfiol ne treba dugo da se kuva, da se ne bi prekuvao i u tom slučaju izgubio svoje hranljive sastojke. Vreme koje je sasvim dovoljno da se karfiol skuva je od 10 do 15 minuta. Ovo zdravo povrće treba čuvati u papirnoj ili plastičnoj kesi, u frižideru.
Karfiol takođe od stajanja može da prikupi vlagu. Da bi se to izbeglo, potrebno je da se položi tako da mu stabljika bude na dole. Isto tako bitna stvar je vreme koje provede u frižideru od dana kupovine. Trebalo bi se obratiti pažnja da se pojede u roku od pet dana, kako ne bi izgubio sva svoja delotvorna svojstva.
Ukoliko se neko odluči da sačuva karfiol koji se prethodno skuvao, treba da zna da kuvani karfiolne sme da stoji duže od dva dana, kako bi ostao svež i jestiv.
Karfiol možete spremiti na nekoliko načina. Međutim ako računate na zdravlje, najbolje je da jedete svež karfiol ili blago obaren i posut sa maslinovim uljem.
Tokom zimskih dana, najzdraviji način da jedete karfiol je onaj iz turšije. Kiseo karfiol sadrži veliki broj hranljivih materija neophodnih za organizam.
Izuzetno je dobar za metabolizam i čišćenje celog tela od toksina.
Recepti za jela od karfiola:
Zapečen karfiol u pikantnom sosu
Hrskavi cvetići od karfiola obogaćeni su ljutim sosom
SASTOJCI
- pola glavice karfiola, usitnjen na cvetiće
- 1,5 šolja prezli
- 2 jajeta, umućena
- kašika peršuna
- 2 kašike slatkog čili sosa
- 2 kašičice ljutog sosa po izboru
- 1/4 šolje grčkog jogurta
- kašika meda
1. Rernu zagrejte na 200 stepeni. Cvetiće karfiola umočite u umućena jaja, a zatim u prezle. Zatim ih poređajte na pleh obložen papirom za pečenje.
3. Pecite karfiol oko 20 minuta, dok ne poprimi zlatnu braon nijansu.
4. Dok se karfiol peče pripremite sos. Pomešajte čili i ljuti sos, pa dodajte med i grčki jogurt . Dobro jedinite pa sosom prelijte ispečen karfiol. Pospite peršunom i poslužite.
Karfiol-šnicle
Dobro oceđen bareni karfiol usitnite viljuškom u činiji.
SASTOJCI
- 400g barenog karfiola
- Peršunovog lista
- jaje
- 150g rendanog trapista
- po ukusu brašna
- Ulja
- po ukusu začina
- po ukusu Bibera
Peršun sitno iseckajte i dodajte u činiju. Promešajte, dodajte preostale sastojke, s tim da se brašno dodaje po potrebi dok masa ne postane kompaktna i ne previše gusta. Ako se doda previše brašna, šnicle će biti tvrde. Od smese napraviti šnicle i pržite ih na vrelom zdravom ulju ili masti. Servirajte i pospite rendanim trapistom.
Savet Gotove karfiol-šnicle ređajte na papirni ubrus da upije višak masnoće