Iako ih je šteta baciti, stručnjaci za bezbednost hrane upozoravaju da ponovna upotreba kartona može doneti više štete nego koristi.Foto: Shutterstock/Ph.pashkova
Kada je u pitanju ponovna upotreba ambalaže, to je u većini slučajeva idealna opcija i za životnu sredinu i za naš novčanik. Sa kartonima za jaja, međutim, priča je malo drugačija i zahteva više pažnje nego što smo mislili.
Osim toga, ako malo bolje pogledate, na ambalaži je navedeno da se pakovanja ne smeju ponovo koristiti. Zbog toga morate baciti fabričke kartonske kutije za jaja nakon prve upotrebe.
Zašto su kutije opasne?
Problem je u kartonu od kojeg su ove kutije napravljene. Mogu biti zaražene štetnim mikroorganizmima i ne mogu se čistiti i prati. Među najčešćim štetnim mikroorganizmima su, na primer, salmonela, koja izaziva akutna zapaljenja gastrointestinalnog trakta, a ponekad izaziva i komplikacije. Posebno je opasno za malu decu i starije osobe.
Da biste sprečili unakrsnu kontaminaciju:
· Izbegavajte da stavljate jaja ili pakovanja jaja na čiste radne površine.
· Prilikom razbijanja pazite da sadržaj jaja ne dođe u kontakt sa spoljašnjom površinom ljuske.
· Sav pribor, posuđe i radne površine koje su bile u kontaktu sa jajima ili ambalažom za jaja moraju se dobro očistiti.
· Prazno pakovanje odmah bacite i nemojte ga ponovo koristiti.
· Operite ruke temeljno nakon rukovanja jajima i/ili ambalažom za jaja.
Šta kada pri kupovini nađete razbijeno jaje u pakovanju? Ovo treba da uradite
Sigurno ste nekada u supermarketu naišli na razbijeno jaje u kutiji. Ta jaja mogu biti veoma opasna, upozoravaju stručnjaci.
Praktično, jaja nakon njihovog klasiranja i pakovanja ne smeju da se dodiruju i ako imate samo jedno jaje ono se vraća. Prema tome, naši potrošači ne bi trebalo da uzimaju jedno jaje i prebacuju ga iz kutije u drugu, nego se cela kutija vraća proizvođaču, a oni mogu da uzmu drugu kutiju sa svih deset jaja ili koliko ih ima koja su potpuno intaktna, nepromenjena, da nemate nikakva oštećenja i onda ste potpuno sigurni da nećete dobiti neku infekciju – kaže dr Dejan Krnjaić, sa Fakulteta veterinarske medicine.
Grčevi u stomaku, povišena temperatura, malaksalost, najčešći su simptomi salmonele.
“Salmonela je bakterija koja se dobija konzumiranjem hrane koja je kontaminirana, a nedovoljno termički obrađena i to je najčešće reč o namirnicama životinjskog porekla, najpre meso, mesne prerađevine, mleko i mlečni proizvodi, pogotovo jaja i proizvodi od jaja – objašnjava dr Sonja Giljača, epidemiološkinja Gradskog zavoda za javno zdravlje.
– Pored salmonele mogu neke druge bakterije da uđu, poput kampilobaktera, poput nekih drugih mikroorganizama koje mogu dovesti i do kvara samog jajeta i u tom slučaju jaje je promenjeno po samom izgledu i samom mirisu. Međutim, nažalost, salmonele nekada mogu da budu prisutne i da vama jaje na prvi pogled deluje potpuno upotrebljivo i vi da dobijete infekciju – ističe Krnjaić.
Pre nego što kupi jaja, svaki potrošač treba da proveri da li su sva cela i ukoliko nisu da uzme drugu kutiju. Napukla jaja nikako ne treba dodirivati.