Vitalni & VITKI

vitki-logo-animacija

Kumin

Još iz vremena egipatskih faraona, kroz ceo srednji vek pa sve do danas je kumin jedan od najpoznatijih začina koji ima široku rimenu u kulinarstvu. Kumin ima dosta karakterističan i jak miris, specifičan i nametljiv ukus, koji se odlično slaže uz jela sa mesom Danas se kumin dodaje raznim kobasicama od mlevenog i seckaog mesa, kao i domaćim kobasicama I sudžuku.

Najbolje je da se kumin dodajte u vidu praha ili mleven. Ukus kumina je sličan kariju, kao i garam masali, što znači da je kumin jedan od najomiljenijih začina u Indiji. Ovaj začin preferiraju i u Latinskoj Americi, a takođe ni Arapi nisu ravnodušni.

U suštini, kumin je dvogodišnja ili višegodišnja eterična biljka – samonikla i kultivisana. Latinski naziv za ovu biljku je Cuminum cyminum, a kumin kao biljka pripada porodici peršuna i šargarepe – Apiaceae. Koren kumina je mesnat i ima vretenasti oblik. U drugoj godini on može dostići 1 – 2 cm debljine i 10 – 0 cm visine. Stabiljka kumina je visoka oko 20 – 30 cm, široko razgranata, šuplja i uzdužno izrezbarena. Listovi imaju oblik pera i ima ih više n jednoj grančici.

Cvetovi kumina se ne razlikuju mnogo, mogu biti beli ili bledoroze boje. Obično plod je kestenjast, sa strane malo spoljošten i uzdužno izrezbaren, a neki od njih imaju oštre izrasline, koje su sačinjene iz dva dela. Kada sazri, obe polovine ploda se odvajaju jedna od drue, ali su spojene samo u donjem delu, gde je i drška. Preporučljivo je da se koriste samo zreli plodovi kumina. Čim dostignu određenu zrelost, oni veoma lako otpadaju, pa zat ne treba čekati da u potpunosti sazre.

Kumin cveta u maju-junu. Plod se može brati čim dobije tamnokestenjastu boju. Osušeno seme kumina ima karakterističan, veoma aromatičan miris i ljutkast ukus. Hemijski sastav kumina čine 3 – 7% eteričnog ulja, 13 – 16% masnog ulja, belančevine, itd.

Istorija kumina

Kumin kao začin je bio popularan još u drevnom Egiptu, a tome svedoče i nađeni plodovi kumina u egipatskim grobnicama. Za zrna kumina se dosta govori i u Bibliji. Za vreme rimskih imperatora se kumin tretirao kao začin, ali i kao lek.

Plinije kaže kako je Nerona prevario njegov podanik tako što je jedno vreme svakog dana pio čaj od kumina, koji prouzrokuje jako bledilo kože. Bolestan, bled izgled kože tog podanika je naterao Nerona da pristane na sve njegove zahteve.

Zemlja porekla kumina se smatra teritorija Srednje Azije, ali se on danas gaji uglavnom u mediteranskoj oblasti, gde je i prvobitno odgajan. Najveće plantaže kumina su u Maroku, Egiptu, Indiji, Siriji, Severnoj Americi i Čileu.

Sastav kumina

Kumin sadrži eterična ulja, belančevine, masti, tanine, sirćetnu kiselinu, flavonoide kempferol i kvarcitin. Nadzemni deo biljke sadrži kaemferol i kvarciti, kao i izoramnetin.

Kumin u kulinarstvu

Latinoamerikanci i Arapi redovno koriste kumin kao začin za razna jela. On ulazi u sastav raznih vrsta karija i garam masala. Takođe, može se korisitit i u proizvodnji kobasica, jer poseduje dobra svojstva za konzerviranje.

Kod nas je kumin takođe popularan. Često se dodajte kao amortizer raznim proizvodima od testa Kumin je obavezan začin za pripremu jela od mlevenog mesa, kao i za pripremu kiselog kupusa sa mesom, kupusa sa pirinčem, namirnice za roštilj, slain kolači, itd. Kumin se koristi i za pravljenje raznh likera.

Koristi od kumina

Narodna medicina odavno zna za pozitivna dejstva kumina na organizam čoveka. Dokazano je da kumin smanjuje gasove, smiruje nerve i podstiče lučenje žuči. Koristi kumina se najviše povezuju sa sistemom za varenje.

On stimuliše apetit, takođe i želudačnu sekreciju, kao i sekreciju pankreasa i žuči, a istovremeno ublažava grčeve i eliminiše gasove iz creva. Kumin može povećati mleko dkod dojilja i deluje antiupalno kada su disajni putevi u pitanju. Eterično ulje kumina je korisno sredstvo za ojačavanje odbrambenih snaga organizma.

Eterično ulje od kumina je veoma korisno i kod različitih alergija. Procesi koji potpomažu imuni sistem otvaraju predispozicije tela da bude preosetljivo i podložno alergijskim napadima. Kumin je dokazano sredstvo protiv alergija, alergija na prah i polen, kao i protiv neurodermita.

Osim navedenog, treba pomenuti da ulje kumina može snizti nivo šećera u krvi, a ima i antibakterijska, antiupalna i umirujuća dejstva. Ulje kumina se pokazalo efektnim i za manstrualne probleme. Seme kumina sadrži gvožđe i poboljšava stanje jetre.

Štetnost kumina

Kumin ima sposobnost da iritira žlezde sistema za varenje i da povećava apetit. Ne preporučuju se velike količine ovog začina, jer može izazvati zapaljenje želudačne sluzokože.

Prijalo bi mi da podelite prijateljima: