Marakuja (Passiflora edulis) predstavlja vrstu biljke iz porodice Passifloraceae. Marakuja potiče iz Brazila, Paragvaja i severne Argentine. Biljka cveta u plavim, žutim, crvenim i mnogim drugim bojama. Razmnožava se putem cveta i smena. Većina nas je probala ukus marakuje samo u prirodnim sokovima, ali manjina je probala samo voće. A definitivno voće zaslužuje da bude probano.
Naziv marakuja potiče od indijanske reči “marau-ya” i u bukvalnom prevodu označava “voće koje može da se jede u jednom dahu”. Od latinskog jezika “passio” označava patnju zbog čega ja marakuja veoma često nazivana mučenica. Od engleskog jezika “passion fruit” označava “voće strasti”.
Plod marakuje ima okrugli, blago ovalni oblik i veoma sočnu unutrašnjost, ispunjenu semenkama. Boja ukusnog voća varira od tamno ljubičaste do svetlo žute ili boje bundeve. Ima specifičnu aromu koja podseća na mošus. Ukus je slatko-kiseo. Ljubičasta marakuja se gaji u tropskim i subtropskim krajevima a manje količine u južnoj Africi, Keniji i Australiji.
Unutrašnjost joj je dosta aromatičnija i s većim sadržjem soka od žute. Žuta marakuja raste u toplim tropskim oblastima kao što su Havaji, Brazil i Šri Lanka. Ona ima veće razmere od ljubičaste i sadrži tri puta više provitamina A. Zbog toga žuta marakuja je većeg kiselinskog sadržaja i zato nije pogodna za direktnu konzumaciju.
Hemijski sastav marakuje
U hemijski sastav marakuje ulaze prirodni serotonin, alkaloidi, glikozidi, flavonoidi (hrisin), maltol, apigenin, aribin, alfa-alanin, limunska kiselina, kumarin, glutamin, harman i harmalin, pasiflorna kiselina, pektin, fenolna kiselina, fenilalanin, saponarin, sitosterol, sigmasterol i dr.
Marakuja je bogata vitaminima A, C, kao i vitaminima iz grupe B. Minerali koji su veoma dobro zastupljeni su kalijum, gvožđe, fosfor i magnezijum, niacin, fenolna kiselina, fitohemikalije, flavonoidi i dr.
100 g marakuje sadrži 17 ccal, 2 g belančevina, 2 g vlakana, 5 g ugljenih hidrata, 0, 3 g masti.
Izbor i čuvanje marakuje
Birajte velike, zdrave i teške plodove. Prepoznaćete marakuju po njenoj boji – ljubičastoj, crvenoj ili žutoj. Ako je plod zelen to znači da nije dobro uzreo i treba da ga ostavite da dozri na sobnoj temperaturi.
Kao što smo već spomenuli, ljubičasta marakuja je aromatičnija, dok je žuta visokog kiselinskog sadržaja, zato ako imate mogućnosti kupujte ljubičastu. Marakuja se čuva u frižideru do nedelju dana.
Marakuja u kulinarstvu
Marakuja je voće pogodno za direktnu konzumaciju. Seče se na dva dela i mesnati deo se izgrebe kašičicom. Osim za direktnu konzumaciju marakuja je pogodna za pravljenje prirodnih sokova, voćnih salata, koktela, marmelada, želea, sladoleda i drugih deserta. Marakuja daje egzotičan i veoma originalan ukus piletini i svinjskom mesu, kao i ribi. Zato se ne plašite da eksperimentišete.
Marakuja može da se dodaje u kiselo mleko – tako ćete dobiti ukusan i veoma zdrav doručak. Ako želite da napravite sok od marakuje raspolovite voćku izgrebite unutrašnjost i nakon toga pasirajte. Na kraju procedite smesu kroz sito i su uživajte u ukusu i zdravim osobinama.
Koristi od marakuje
Marakuji se pripisuje niz koristi za zdravlje. Sok od marakuje je idealno sredstvo koje stimuliše varenje i pomaže kod lečenja stomačnih problema. Tvrdi se da smanjuje rizik od kancerogenih oboljenja. Vitamin C pomaže za regenerisanje tkiva i predupređuje srčana oboljenja, jača kosti i imuni sistem.
Marakuja umanjuje simptome kod astme, jer blokira dejstvo histamina. Semenke marakuje sadrže veliku količinu celuloze, zahvaljujući kojoj se uspešno vrše procesi varenja. Visok sadržaj vitamin A pomaže za jačanje vida i pomaže organizmu u otklanjanju izuzetno opasnih slobodnih radikala.
Marakuja smanjuje nivo lošeg holesterola u krvi, snižava krvni pritisak i čuva od virusnih infekcija. Čaša soka od marakuje pre spavanja pomaže za potpun i miran san.