„Ako sam vitak i čuvam se masnog, neću dobiti salo i ostaću šlang. A ako sam debeo, da bih se oslobodio suvišnih masnih naslaga, treba da jedem manje masti.“

Skroz pogrešno!

Zabluda je da samo mast iz hrane stvara u mast u telu. Kad bi to tako bilo jednostavno!? A mnogi su probali. Neuspeh objašnjavali slabim karakterom. Do skora su čak i svetski forumi ovo predlagali, bez ikakvih naučnih dokaza. I dugo – nasuprot njih!

Metabolizam je složena, čudesna mašinerija, na koju utiče i količina i vrsta hrane, hormoni. Mnogo toga. Poslednjih godina i razne, izuzetno loše izmišljotine moderne prehrambene industrije, čiji su prioriteti jeftina proizvodnja, ukus, mala kvarljivost.

Mnogo puta je dokazano da sve lošije zdravlje, višak kilograma i šećera u krvi izazivaju ti novokomponovani proizvodi: visoko prerađeni, prazni ugljeni hidrati, novo-stvorene rafinisane masnoće i razna hemija. A i životinje koje su zatvorene u stajama, oborima, kokošinjcima. Mesto da pasu i kljucaju! I hranjene po nas pogubnim stvarima.

Neki Američki autori pišu da je kod njih, posle godina razvoja društva, medicine i opšteg prosperiteta, došlo do toga da će moderne generacije živeti prosečno kraće od svojih roditelja!

Masti u ishrani su nam neophodne za život. Mnogo toga od njih zavisi. Par stvari treba naglasiti: neki vitamini se u njima rastvaraju, važne su za ćelijske opne. Nedostatak masti u ishrani izaziva njihovo uzimanje iz mozga, gde je velika kocentracija – skoro 2/3. A to onda, kažu, stvara nervozu… I nagon da jedemo!

E sad, nisu ni sve masti iste. Neke baš trebaju, neke mogu da prođu… Veštačke su maltene otrov.

Modernom proizvodnjom smo smanjili, odnosno uglavnom eliminisali glad. Ali, nauštrb kvaliteta i biljaka i životinja. I na štetu našeg zdravlja, izgubivši mnoge korisne stvari, a dobili smo razne, slobodno rečeno – otrove.

Koje su masnoće izuzetno korisne?

• Omega 3: Utiču na hipotalamus u davanju osećaja sitosti. Smanjuju razne upalne procese i iz trbušne maramice (omentuma) emitovanje raznih veoma štetnih stvari. Nekad ih je bilo i u stoci i živini koja je pasla, a sad su u ribama, lanenom semenu i ulju, nekim orasima i semenju, naprimer: bundeve i konoplje. Ima ih i u mangulicama – zbog genetike, a i što, po pravilu traže hranu van obora.

• Monozasićene: iz maslinovog ulja, lešnika, badema, egzotičnih oraha, susama, avokada…

• Neke zasićene masti: iz majčinog mleka, kokosa.

Domaće životinje nam daju zasićene masti. One koje pasu imaju u sebi i omega-3 masnoća. Sve je to prirodno i u ljudskoj ishrani ga imamo od pamtiveka.

Veliko iznenađenje: Japanska studija iz 2010. je pratila 58543 ljudi iznad 14 god. i otkrila da povećan unos zasićenih masti pomaže u zaštiti krvnih sudova!

Kalorije su nam neophodne. Pošto njihov unos iz ugljenih hidrata treba da svedemo na 5%, iz proteina na 20-30%, za preostale su zadužena vlakna (malo ih imaju) i prirodne masti!

Šta kažete na ovu klopu: čvarci, dobar sir i salata? Naravno – bez ‘leba!

Ali zato, zaboravite na stavljanje u usta ništa sa hidrogenizovanim i trans-mastima. To su Vam je sve ono novokomponovano u skoro svim industrijskim proizvodima. Jeftino, malo kvarljivo, pogodno da se upakuje u svašta, dugo i lako se čuva, ali je zato – maltene otrov!

Gde toga ima? Znate Vi to, nažalost veoma dobro: Na raznim policama, frižiderima, pogotovo u pekarama. I u podavnicama takozvane zdrave hrane. I to u količinama! Najčešće su u margarinu i veštačkim sirevima i kremovima.

Omega 6 masti potpomažu da upalnim procesima eliminišemo neke uzročnike problema. Omega 3, pak rade na smirivanju upala. Odnos između njih trebao bi biti 1:1 ili 2:1. Nažalost, promenom strukture hrane koju uglavnom jedemo, a naročito pšenice, taj je odnos često i 30:1 u korist Omega 6. A kažu da upale krvnih sudova i povišeni šećer prave oštećenja na koga se lepi prokazani holesterol, koji je kroz krvotok naših predaka nesmetano cirkulisao. Organizam ga višestruko više, u odnosu na onaj koga unosimo hranom – sam pravi. Ishranom možemo uticati samo na 20% holesterola u krvi.

Rafinisano suncokretovo ulje je izuzetno, izuzetno štetno!

Na kraju i ponešto o dozvoljenim temperaturama za masnoće. Za devičansko maslinovo ulje postoje suprostavljeni stavovi o mogućnostima upotrebe posle zagrevanja. Ali se za prženje naročito preporučuje kokosovo i susamovo. Može i od zrna grožđa, mast od mangulica, pa i ona obična. Ili tagozvani Gi, odnosno otopljen buter koga jednostavno možete sami napraviti. Prečistimo samo talog od belančevina.