Perga – izuzetno kvalitetna hrana, jedan od najkvalitetnijih proizvoda od pčela. Ona predstavlja fermentisani polen. Pčele unose polen u saće, lageruju ga, obogaćuju enzimima i on fermentira minimum 21 dan u košnici.
Kada je perga sazrela pčele je konzerviraju tankim filmom od meda
Devet puta je kvalitetnija od polena, brže i bolje se usvaja u organizmu od polena
Može se čuvati u zamrzivaču 14 godina bez promene svojstava zato što je potpuno fermentisana.
U procesu dobijanja perge sve se vrši ručno i to je dug i mukotrpan posao što pored kvaliteta perge značajno utiče i na samu cenu.
Kako polen postaje perga
Proces prerade polena u pergu vrlo je složen i traje oko 21 dan.
Počinje još dok pčela sakuplja polen sa cvetova, pakuje ga u korpice na zadnjem paru nogu i vlaži pljuvačkom iz svojih žlezda i sadržajem voljke – mednog želudca.
Fermentacija započinje još u vazduhu dok pčela leti i tokom leta u polenu koji ona nosi u košnicu povećava se količina organskih kiselina.
Kad pčela donese grudvicu polena u košnicu, predaje ga drugim mladim pčelama koje polenu dodaju mikroorganizme, kvasce, gljivice i bakterije potrebne za fermentaciju perge.
Da bi se polen uspešno pretvorio u pergu pored enzima pčela potrebna je i odgovarajuća vlažnosti i temperatura (mikroklima) u košnici koju obezbedjuju pčele.
Mlečna kisela fermentacija traje oko 3 nedelje i kao rezultat fermentacije nastaje perga ili Pčelinji Hleb.
Kad se proces fermentacije završi pčele dobro nabijaju pergu u saće, do dve trećine njene visine i zalivaju sa tankim slojem meda, tada je perga spremna za korišćenje.
Perga sa svojim korisnim svojstvima pored visokog antimikrobnog dejstva poseduje i veliku biološku vrednost.
Istraživači su pokušali da u labaratorijskim uslovima nateraju polen da fermentiše ali bez uspeha.
Razlog tome je što samo pčela zna kojim redom treba dodavati različite grudvice polena u saće i kojim redosledom natapati ih svojim enzimima.
To znanje će još dugo vremena ostati samo njena tajna
Koje su prednosti perge u odnosu na polen
Jedan od razloga zašto pčela polen pretvara u pergu je i taj što tako pravi složenu hranu bogatu belančevinama i aminokiselinama.
Perga kao složena hrana u sebi sadrži hranjive sastojke iz raznih vrsta polena. Polen od samo jedne vrste biljne vrste nema sve potrebne hranjive materije stoga pčela spravljajući pergu miksuje razne vrste polena zajedno.
Perga je po hemijskom sastavu drugačija od polena, lako svarljiva i brže deluje u procesu ozdravljenja. Perga je posebno pogodna kod problema sa varenjem jer zahvaljujući svom sastavu lako se usvaja u crevima i poboljšava razmenu materija u organizmu.
Perga ima vise slobodnih amino kiselina, vitamina K i folne kiseline u odnosu na polen kao i veći stepen kiselosti.
Ona poseduje sve esencijalne aminokiseline dok polenu mogu nedostajati od 2 do 4 esencijalne kiseline zavisno od koje biljke je pčela skupljala polen.
Takodje perga sadrži 9% više masnoće u odnosu na polen.
Razlika izmedju perge i polena pored nutritivnog sadržaja je i ta što zrna polena koja su mikroskopske veličine sadrže celuloznu opnu koja mora da nabubri i pukne da bi njegov sadržaj bio iskoristljiv.
To kod perge nije slučaj, ona je potpuno fermentisana i odmah spremna za upotrebu.
U procesu fermentacije pčela dodaje u pergu gljivice, kvasce i bakterije od značaja za ljudsku upotrebu.
Perga sadrži organske kiseline koje služe kao konzervansi koji snižavaju ph vrednost perge ispod granice pogodne za razvoj štetnih mikroorganizama koji bi štetili njenom kvalitetu.
Zbog toga perga se održava u zamrzivaču dugo, preko 14 godina bez promena svojstava.
U košnici pergu pčele deponuju u saće za ishranu larvi i kao rezervu hrane za odgoj novih generacija mladih pčela.
Rezerva perge u košnici je veoma značajna za bezpašan period u godini kada nema dovoljno polena u prirodi ili vremenski uslovi otežavaju njegovo sakupljanje.
Zbog čega je perga tako bitna za pčelu
U proleće kada cvetavaju prve biljke, kada leska daje prvu veću količinu polena interesantno je videti veliku borbu za očuvanje pčelinje zajednice
Tada količina perge u košnicama je minimalna. Pčele moraju da odgaje što veći broj mladih radilica, stoga se pčela trudi da iz prirode uzme svaki gram polena, jer od količine perge u košnici zavisi njen dalji opstanak.
Polen će brzo preraditi u pergu i njome hraniti potomstvo, a mlade pčele radilice će uzimati pergu i proizvoditi matični mleč za ishranu matice.
Bez prisustva perge u ramovima matica prestaje da polaže jaja što utiče na smanjenje fonda pčela u košnici.
Eksperimenti su pokazali da životinje kojima je dodavana perga u ishranu jedu 15-20% manje od svog uobičajenog obroka, ali se i dalje normalno razvijaju i istovremno im se popravlja kvalitet mesa.
To znači da je moguće vodjenje dijeta za mršavljenje kod ljudi uz dodatak perge bez bojazni od neželjenih posledica uz istovremeno poboljšanje zdravstvenog stanja organizma.
Za šta se upotrebljava perga
Perga se koristi kao kao dodatak svakodnevnoj ishrani u kojoj postoji nedostatak belančevina, vitamina i minerala.
Upotrebljava se kod bolesti nervnog i endokrinog sistema, kod bolesti želudca i dvanaestopalačnog creva. Ona povecava broj eritrocita i hemoglobina u krvi.
Jača imunitet povećava otpornost od infekcija, obnavlja crevnu floru, poboljšava rad prostate i potenciju, odrzava vlažnost kože. Jača vid uz pomoć vitamina A, što je naročito bitno u digitalnom dobu.
Pergu naročito koriste osobe izložene štetnom zračenju – u rendgen salama, na rizičnim poslovima ili posle dijagnostičkih pregleda.
Kod osoba sklonih alkoholizmu perga vraća u organizam preko potrebne vitamine i minerale koje je alkohol prethodno uništio, poboljšavajući značajno stanje te osobe.
U lekovite svrhe perga se koristi još za:
- Poboljšanje apetita
- Za bolji rast dece
- Kao anti-aging sredstvo
- Jačanje imuniteta
- Kod alergija
- Za lečenje gripa
- Pospešuje izbacivanje toksina
- Balansiranje poremećaja endokrilnih žlezdi
- Jačanje psihofizičkih sposobnosti
- Kod arteroskleroze
- Kod hipotenzije i hipertenzije
- Za bolje pamćenje. Stimuliše rad mozga
- Snižavanje holesterola
- Poboljšava raspoloženje i povećava otpornost na stres
- Jača mišiće uz pomoć vitamina E.
- Zaštita organizma od štetnog zračenja.
- Kod bolesti krvnih sudova
- Kod stanja posle infarkta i moždanog udara
- Jačanje imuniteta
- Oporavak osobe posle izloženosti organizma štetnom zračenju
- Lečenje alkoholizma
- Lečenje prostate
- Kod hroničnog zatvora
- Oporavak kod teških bolesti
- Usporava rast tumora
- Lečenje policističnih jajnika
- Kod rešavanja problema sa sterilitetom
Sastav perge
Perga sadrži
- Vitamine ( B1 , B2 , B3 , B5, B6, B7, B8, B10, B11, B12, E, D, K, C, F, P).
- Mikroelemente ( K, Na, CA, Mg, Fe, Cu, J, P, N, Ag, Mn, Mo, Cr, Zn, Se, S, Ni )
- Belančevine
- Ugljene hidrate
- Amino i masne kiseline
- Fermente i enzime
Vitamini
Vitamin B1 Neophodan za rast organizma i rad nervnog sistema
Vitamin В2 neophodan za pravilno funkcionisanje metabolizma šećera, masti i ugljenih hidrata.
Vitamin B3 neophodan za stvaranje hormona, testosterona i estrogena kao i insulina. Ujedno sprečava pojavu migrene, snižava nivo holesterola i triglicerida u krvi.
Vitamin В5 obezbeđuje razlaganje hrane, postiče rast kose, smanjuje nivo lošeg holesterola u krvi
Vitamin B6 neophodan za funkcionisanje metabolizma aminokiselina, bez njega nema regeneracije mišićnog tkiva, utiče na stvaranje crvenih krvnih zrnaca, poboljšava imunitet i pojačava izlučivanje urina
Vitamin B7 bitan za rast kose i noktiju, pri sintezi masnih kiselina i glikogena
Vitamin B8 poboboljšava upotrebu masnih kiselina u organizmu. Dobar za memoriju i razvoj intelektualne sposobnosti.
Vitamin B10 sprečava kožne ekceme, smanjuje bol kod opekotina, sprečava gubitak pigmentacije.
Vitamin B11 ima ulogu u metabolizmu, ima glavnu ulogu u rastu i razvoju ćelija
Vitamin В12 bitan za metabolizam nukleinskih kiselina, ugljenih hidrata i proteina. Povećava moć koncnetracije i pamćenja, sprečava malokrvnost.
Vitamin E usporava starenje, poboljšava plodnost, zaustavlja sklerozu, poboljšava protok krvi kroz krvne sudove. Odličan je antioksidans.
Vitamin D Za rast i zdrave kosti
Vitamin F – Bitan za rast i razvoj čitavog organizma, jača epiderm, jača odbrambeni sistem, sprečava taloženje holesterola u arterijama
Vitamin K omogućava dobru koagulaciju krvi, predstavlja faktor koagulacije krvi, sperečava unutrašnje krvavljenje.
Vitamin С – predstavlja katalizator širokog spektra, antioksidans, pospešuje rad srca i krvnih sudova. Zatim povećava otpornost organizma prema zaraznim bolestima. Aktivira mnoge enzime, snižava holesterol, otklanja umor.
Vitamin P – Rutin – aktivni elemenat koji se u takvoj koncentarciji, od 13 miligrama na 100 grama perge, ne nalazi ni u jednom drugom prirodnom proizvodu. Njegova sposobnost je da jača zidove krvnih sudova i reguliše njihovu propustljivost kao i da zidove kapilara čine čvršćim. Ova aktivna supstanca danas je poznata i kao vitamin mladosti.
Minerali
Poznato je da Ca i P zajedno utiču na formiranje i očuvanje zdravih zuba i kostiju, ali i da su veoma bitni u odbrani organizma kod stresa i alergija.
Ca( Kalcijum ) i Mg ( Magnezijum ) regulišu metabolizam ugljenih hidrata.
Fe ( Gvoždje ) i Со ( Kobalt) su u službi stvaranja crvenih krvnih zrnaca.
J ( Jod )i Mn ( Mangan ) neophodni su za normalno funkcionisanje štitne žlezde, pravilan rast, mišićne reflekse
Zn ( Cink ) je neophodan za sintezu belančevina i životno važne DNK, koja je osnovni gradivni element čelijskog jedra svake ćelije. Veoma je bitan za deobu ćelija kao i razmenu gasova u plućima.
Se ( Selen ) sprečava starenje ćelija, pojačava vitalnost i otpornost organizma, ima antioksidantna svojstva, neutrališe određene kancerogene ćelije i štiti od njih.
U pergi je dosada otkriveno 50 enzima : katalaza, amilaza, dijastaza, invertaza, fosfataza, ribonukleaza, peroksidaza
Ono što pergu posebno razlikuje od polena je postojanje slobodnih amino kiselina
Slobodne aminokiseline su osnovne komponente telesnih albumina i imaju veliki značaj za deobu i formiranje ćelija. Zato je upotreba perge veoma značajna kod svih procesa rasta kao dodatna hrana, kako u ishrani dece u razvoju, tako i za odrasle u oporavku posle dugih i teških bolesti.
Zapravo s pravom se može reći da se celokupno stanje organizma, posebno bolesnika, starijih osoba i rekovalsecenata, osetno poboljšava uzimanjem perge kao dodatne hrane.
Perga vraća balans u organizmu
Poznato je da u telu broj bakterija i gljivica daleko premašuje broj naših ćelija.
Naš organizam naseljavaju mnoge kulture koje sa nama čine jednu zajednicu.
Ćelije sa mikroorganizmima ulaze u simbiotske odnose i svaka strana ima koristi od one druge.
Taj odnos je dinamičan, mnogi mikroorganizmi se po snazi smenjuju čas dominiraju jedni čas drugi i balans se iznova uspostavlja.
Na nesreću usred današnjeg modernog tempa života dolazi do narušavanja te osetljive ravnoteže što dovodi do pojave raznih oboljenja.
Jedno od rešenja za takve situacije je upotreba perge – fermentisanog polena, jer je pčela nadogradila na sam polen enzime, aminokiseline, korisne gljivice i bakterije što je i čini toliko kvalitetnom.
Kao rezultat dolazi do pravilnog funkcionisanja, rasta i razvoja ljudskog organizma samim tim postoji odredjen balans izmedju vitamina, aminokiselina i korisnih bakterija i gljivica koje se nalaze u pergi.
Naša iskustva govore da upotreba perge u ljudskoj ishrani rezultuje boljom absorbcijom korisnih materija koji se inače unose hranom ali se ne usvajaju zato što nema odgovarajućeg balansa.
Na takav način organizam sam sebe bodri i isceljuje.
Način Upotrebe perge
Perga se upotrebljava na dva načina.
Prvi način podrazumeva upotrebu perge u izvornom stanju u obliku granulica na taj način što se nekoliko granulica sto duže otapa u ustima.
Dnevna doza :
- Za odraslog čoveka je dva grama perge.
- Za decu od 2-4 godine 0,7 grama perge.
- Za decu od 4-12 godina 1 gram perge.
Granulice perge su različite veličine.
Dva grama perge iznosi oko 15-16 granulica.
Najbolje je dnevnu količinu perge rasporediti na tri dela i uzimati 3 puta dnevno pre obroka na pola sata.
Pergu je potrebno što duže otapati u ustima i do obroka ne treba piti vodu.
Na takav način dolazi do usvajanja korisnih materija još u sluzokoži usne duplje.
Moguće je uzeti i veću količinu perge, neće biti nikakve štete po organizam ali neće biti ni veće resorbcije samim tim ni veće koristi u organizmu pri normalnom funkcinisanju.
Izuzetak su sportisti i osobe pod velikim fizičkim naporima koji mogu uzimati do 4 grama u toku dana.
Ukoliko postoji nelagodnost prilikom uzimanja perge na gladan stomak kod osoba kojima ne prija uzimanje bilo čega pre obroka, pergu tada uzimati sat vremena posle obroka.
Drugi način je upotreba perge u medu. Izmrvljenja perga se pomeša sa medom i to na taj način sto se sameša 60g izmrvljene perge sa kilogramom meda.
Mešavina sa medom se upotrebljava :
- Za odraslog čoveka 2-3 puta dnevno po jednu kašičicu.
- Za decu od 2-4 godine 2-3 puta dnevno po 1/3 kašičice.
- Za decu od 4-12 godina 2-3 puta dnevno 1/2 kašičice.
