U zemljama kao što su Velika Britanija, SAD i Kanada, ultra-prerađena hrana sada čini 50 odsto ili više kalorija koje se konzumiraju.
Ovo je zabrinjavajuće, imajući u vidu da su ove namirnice povezane sa nizom različitih zdravstvenih stanja, uključujući veći rizik od gojaznosti i raznih hroničnih bolesti kao što su kardiovaskularne bolesti i demencija.
Ultra-obrađena hrana je mešavina različitih industrijskih sastojaka kao što su emulgatori, zgušnjivači i veštačke arome, spojenih u prehrambene proizvode nizom proizvodnih procesa.
Slatka pića i mnoge žitarice za doručak su ultra-prerađena hrana, kao i u novije vreme takozvani „biljni“ hamburgeri, koji se obično prave od proteinskih izolata i drugih hemikalija da bi proizvod učinili ukusnim.
Intenzivni industrijski procesi koji se koriste za proizvodnju ultra-prerađene hrane uništavaju prirodnu strukturu sastojaka hrane i uklanjaju mnoge korisne hranljive materije kao što su vlakna, vitamini, minerali i fitokemikalije.
Mnogi od nas su svesni da je ultra-prerađena hrana štetna za naše zdravlje. Ali nije jasno da li je to jednostavno zato što su ove namirnice loše nutritivne vrednosti.
Sada su dve nove studije pokazale da loša ishrana možda nije dovoljna da objasni rizike po zdravlje. Ovo ukazuje na to da bi drugi faktori mogli da budu potrebni da bi se u potpunosti objasnili njihovi zdravstveni rizici.
Uloga upale
Prva studija, koja je obuhvatila preko 20.000 odraslih Italijana, otkrila je da su učesnici koji su konzumirali najveći broj ultra-prerađene hrane imali povećan rizik od prerane smrti iz bilo kog razloga.
Druga studija, koja je obuhvatila preko 50.000 američkih muških zdravstvenih radnika, otkrila je da je visoka potrošnja ultra-prerađene hrane povezana sa većim rizikom od karcinoma debelog creva.
Ono što je najzanimljivije u vezi sa ovim studijama jeste da su zdravstveni rizici od ishrane bogate ultra prerađenom hranom ostali čak i nakon što su uzeli u obzir loš nutritivni kvalitet njihove ishrane. Ovo ukazuje na to da drugi faktori doprinose štetnosti koju izaziva ultra-prerađena hrana.
To takođe podrazumeva da dobijanje pravih hranljivih materija na drugim mestima u ishrani možda neće biti dovoljno da se poništi rizik od bolesti usled konzumiranja ultra-obrađene hrane.
Slično tome, pokušaji prehrambene industrije da poboljša nutritivnu vrednost ultra-prerađene hrane dodavanjem još nekoliko vitamina mogu zaobići fundamentalniji problem sa ovom hranom.
Dakle, koji faktori mogu da objasne zašto je ultra-obrađena hrana toliko štetna za naše zdravlje?
Italijanska studija je otkrila da su inflamatorni markeri, kao što je veći broj belih krvnih zrnaca, bili viši u grupama koje su jele najviše ultra-prerađene hrane.
Naša tela mogu da izazovu zapaljenski odgovor iz više razloga, na primer, ako se prehladimo ili posečemo. Telo reaguje tako što šalje signale našim imunim ćelijama, kao što su bela krvna zrnca, da napadnu bilo kakve invazivne patogene, kao što su bakterije ili virusi.
Obično se naš inflamatorni odgovor povlači prilično brzo, ali neki ljudi mogu da razviju hroničnu upalu u celom telu. Ovo može da izazove oštećenje tkiva i uključeno je u mnoge hronične bolesti, kao što su karcinom i kardiovaskularne bolesti.
Mnoge studije su otkrile da loša ishrana može da povećati upalu u telu i da je to povezano sa većim rizikom od hroničnih bolesti.
S obzirom da su znaci upale primećeni kod učesnika italijanske studije koji su jeli najviše ultra-prerađene hrane, to bi moglo da ukaže na to da zapaljenje može da bude odgovor zašto ultra-obrađena hrana povećava rizik od bolesti.
Neki aditivi za hranu uobičajeni u ultra-prerađenoj hrani, kao što su emulgatori i veštački zaslađivači, takođe povećavaju upalu u crevima izazivajući promene u mikrobiomu creva.
Neki istraživači su teoretisali da ultra-prerađena hrana povećava upalu jer ih telo prepoznaje kao strano, slično kao bakterija koja napada. Tako telo pokreće inflamatorni odgovor, koji je nazvan „groznica brze hrane“. Ovo povećava upalu u celom telu kao rezultat.
Iako američka studija karcinoma debelog creva nije utvrdila da li se upala povećala kod muškaraca koji konzumiraju najviše ultra-prerađene hrane, upala je snažno povezana sa povećanim rizikom od kancera debelog creva.
Istraživanja pokazuju da drugi mehanizmi, kao što su oštećena funkcija bubrega i toksini u ambalaži, takođe mogu da objasne zašto ultra-prerađena hrana izaziva toliko opasnih zdravstvenih problema.
Pošto su inflamatorni odgovori čvrsto povezani u našim telima, najbolji način da se to spreči je da uopšte ne jedete ultra-prerađenu hranu.
Neke biljne dijete koje sadrže mnogo prirodne, neprerađene sastojke, kao što je mediteranska dijeta, takođe su se pokazale kao protivupalne.
Ovo takođe može da objasni zašto biljne dijete bez ultra-prerađenih namirnica može da pomognu u sprečavanju hroničnih bolesti. Trenutno nije poznato u kojoj meri antiinflamatorna dijeta može da pomogne u suzbijanju efekata ultra-prerađene hrane.
Ultra-prerađena hrana je dizajnirana da bude hiper-ukusna, i zajedno sa ubedljivim marketingom, može da oteža nekim ljudima da joj odole.
Ove namirnice takođe nisu označene kao takve na ambalaži hrane. Najbolji način da ih identifikujete je da pogledate njihove sastojke. Tipično, stvari kao što su emulgatori, zgušnjivači, izolati proteina i drugi proizvodi koji zvuče industrijski su znak da je to ultra-prerađena hrana.
Ali pravljenje obroka od nule koristeći prirodnu hranu je najbolji način da se izbegne šteta ultra-prerađene hrane.
Kako ultra-prerađena hrana može da dovede do dijabetesa tipa 2
Redovno konzumiranje ultra-prerađene hrane kao što su slanina, kobasice, razne vrste kolača, čips i gotova jela povećava rizik za razvoj dijabetesa tipa 2 za 15 odsto, pokazalo je istraživanje francuskog tima, objavljenog u u časopisu “JAMA Internal Medicine”, od strane Američkog medicinskog udruženja.
Za prerađene namirnice se zna da su nezdrave i da vode u gojaznost, a prekomerna težina je upravo jedan od najvećih faktora rizika za razvoj ovog stanja. Ali novo istraživanje, zasnovano na više od 100.000 ljudi, sugeriše da hemikalije stvorene ili dodate hrani tokom prerade takođe mogu da imaju uticaja na zdravlje.
Naučnici sa francuskog Univerziteta često su pratili šta su volonteri jeli i koji su od njih razvili dijabetes tipa 2.
Za svakih 10 odsto ishrane koju čini ultra-prerađena hrana rizik od razvoja dijabetesa povećao se za 15 odsto. Kobasice, slanina, čips, hamburgeri, riblji štapići, sladoled, razni kolači i alkoholna pića, sve se to računa kao ultra-prerađena hrana.
„Ova studija nije dokazivala da je određena hrana direktan uzročnik dijabetesa tipa 2. Ona ukazuje na povezanost potrošnje ultra-prerađene hrane, samih procesa kroz koje ona prolazi, poremećaja do kojih dovodi, a koji imaju uticaj na razvoj dijabetesa tipa 2“, rekli su istraživači.
U njihovu studiju bilo je uključeno 104.000 osoba sa prosečnom starošću od 42 godine. Istraživači su pratili tokom šest godina šta su učesnici studije jeli i koliko njih je imalo dijabetes.
Dijabetes je dijagnostikovan kod svega 821 osobe tokom same studije, rizik je svakako bio veći kod osoba koje su ljubitelji prerađene hrane.
Ono što su merili tokom ove studije bio je unos prerađene hrane u odnosu na svu hranu koju su konzumirali na dnevnom nivou.
Bilo im je dozvoljeno da jedu šta god su želeli, ali se od njih tražilo da tokom kraćeg perioda beleže ono što unose svakih šest meseci.
Prema rezultatima studije, u proseku je 17,3 odsto njihove ishrane činila ultra-obrađena hrana. Dodatnih 10 odsto, dakle nešto više od četvrtine nečijeg dnevnog unosa, povećalo je rizik od dijabetesa za 15 odsto, tvrdi se u studiji.
Istraživači ukazuju i na to da povećani rizik može biti prouzrokovan slabim razumevanjem hemikalija stvorenim tokom procesa kao što se dešava kod predhodnog prženja.
Ostali sastojci, poput zaslađivača, sredstava za zgušnjavanje, ulja, boje, šećera ili pojačivača ukusa mogu imati štetne efekte na zdravlje.
Zamrznuti proizvodi mogu da provedu više vremena u kontaktu sa plastičnom ambalažom, za koju se zna da ima i sopstvene rizike po zdravlje.
Stručnjaci smatraju da je prerađena hrana možda samo deo veće, nezdravije slike i da bi svakako trebali da budemo oprezniji kada biramo ono što ćemo uneti u svoj organizam.
Ekstremno prerađena hrana skraćuje život
Rezultati velike studije francuskih naučnika pokazali su da su osobe koje konzumiraju veću količinu ekstremno prerađene hrane poput gaziranih pića, industrijskog hleba, gotovih jela, gotovih pilećih medaljona ili mesnih prerađevina izložene povećanom riziku od preuranjene smrti.
Ali kako se pomenute namirnice često povezuju s ostalim nezdravim navikama poput pušenja ili nedostatka fizičke aktivnosti, naučnici kažu da je potrebno obaviti dodatna istraživanja da bi se slika u potpunosti zaokružila. Odnos između ishrane i bolesti je obično složen i rezultati istraživanja često se pogrešno tumače.
Rezultati francuskih naučnika, objavljeni su prošli nedelje u stručnom časopisu JAMA Internal Medicine pokazuju da se povećanjem udela ekstremno prerađenih namirnica u ishrani za samo 10 odsto rizik od preuranjene smrti od bilo kojeg uzroka povećao za 15 odsto.
Radi se o preterano obrađenim i visokokaloričnim namirnicama s previše soli, šećera, ugljenih hidrata, zasićenih masti, pojačivača ukusa i ostalih aditiva od kojih su neki kancerogeni.
Reč je uglavnom o jelima u čijem su industrijskom procesu proizvodnje korišćeni procesi poput hidrogenizacije, hidrolize, ekstruzije ili prethodna obrada prženjem.
Ne smeju se zaboraviti ni jela s dodatim bojama, emulgatorima, pojačivačima ukusa i ostalim aditivima. Mnogi sadrže vrlo malo vitamina i vlakana.
Od ranije je poznato da ekstremno prerađena hrana povećava rizik od razvoja hroničnih bolesti, karcinoma, dislipidemije i arterijske hipertenzije. Na osnovu nekolikostepeni industrijske prerade isti tim francuskih naučnika je prošle godine proučavao uticaj konzumiranja prerađene hrane na razvoj karcinoma.
U skladu s NOVA sistemom klasifikacije hrane koji priznaju svetske zdravstvene organizacije, među njima i UN-ova Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO), hrana se, u zavisnsoti od stepena prerade kategorizuje u četiri grupe – niska ili nikakva prerada, korišćenje dodataka u pripremi hrane, prerada hrane i ekstremna prerada. Naučnici ističu da je najopasnija za zdravlje grupa ekstremno prerađene hrane, koja se svrstava u četvrtu skupinu NOVA-inog sistema klasifikacije hrane.
Za razliku od ekstremno prerađene, minimalno prerađena hrana i nakon obrade zadržava i izgled i nutrijente. U ovu grupu, npr. spadaju prethodno naseckano i za prodaju pripremljeno voće i povrće pakovano u vrećicama kao salata ili sveže zamrznuto. Tu su još i konzervirana tuna i pasulj, kao i paradajz u konzervi.
Nasuprot tome kompoti s voćem s dodatim šećerom spadaju u grupu prerađene hrane, ali voćni deserti s dodatim šećerom, bojama i sredstvima za teksturiranje smatraju se ekstremno prerađenom hranom. Zasoljeno meso spada u prerađenu hranu, ali dimljeno meso s dodatim nitrititima i konzervansima klasifikuje se u ekstremnno prerađenu hranu.
Studija francuskih naučnika sprovedena je između 2009. i 2017. godine, a u njoj je učestvovalo oko 45.000 ispitanika starijih od 45 godina.
Naučnici su ustanovili da ekstremno prerađenu hranu češće konzumiraju grupe ljudi s nižim primanjima, podsetila je profesorka Nita Foruhi s Medicinskog fakulteta Univerziteta Kembridž.
„Konzumiranje ekstremno prerađene hrane odraz je i društvenih nejednakosti. Nesrazmerno je češće konzumiraju osobe s nižim primanjima ili nižeg nivoa obrazovanja, a neretko i osobe koje žive same“, rekla je.
„Takve namirnice su kupcima privlačnije jer su jeftinije, a zbog visokog sadržaja šećera, soli i zasićenih masnoća vrlo su ukusne i široko dostupne. Potrebno je učiniti više na socio-ekonomskim razlikama da bi se ovakve nejednakosti rešile. To je još jedan aspekt ovog istraživanja o kojem bi trebalo razmisliti.“