Rogač /Ceratonia siliqua/ je zimzelena biljka, koja pripada porodici mahunarki. To je listopadno drvo ili žbun, koji dostiže visinu do 15 m, sa okruglom krošnjom i stablom. Prekriveno je tankom crnom korom, koja, kako drvo stari, puca.
Rogač ima proste listove zaobljenog pasuljastog oblika. Odozgo su tamnozeleni, a odozdo su sivi i glatki. Cvetovi imaju tamnoroze ili roze-ljubičastu boju, sabrani u snopove od po 5 cvetova. Za rogač je karakteristična kaliflorija – cvetovi, a kasnije i plodovi, rastu svuda po starim granama i stablu samog drveta. Smatra se da da tako cvetovi postaju dostupniji za oprašivanje.
Plod rogača je crvenkasto-smeđ i spljošten, a predstavlja mahunu, koja je duga približno 10 cm i široka oko 2 cm. Unutar mahune se nalaze između 8 i 10 semenki, tvrdog omotača. Rogač je drvo koje veoma sporo raste. Živi do 100 godina.
Rogač je drvo karakteristično za predele Mediterana i Jugozapadne Azije. Prirodno je rasprostranjen i na našim prostorima – Stara planina, crnomorsko primorje. Kao dekorativna biljka se gaji u baštama i parkovima. Cveta u rano proleće.
Sastav rogača
Rogač sadrži 70% šećera, sluzne materije, tanine, protein, različite vitamine, skrob, masti, flavonoide, inozitol. Rogač sadrži vitamin B1, vitamin A, vitamin B2, kalijum, kalcijum, magnezijum. Od mikroelemenata ima najviše gvožđa, bakra, nikla, mangana i hroma.
Odabir i čuvanje rogača
U specijalizovanim radnjama se može naći brašno od rogača. Ono je relativno skupo – oko 600 dinara za 500 g. Čuvajte ga prema uputstvu na pakovanju.
Rogač u kulinarstvu
Rogač je jedan od najpopularnijih zaslađivača. U prošlosti su mahune rogača bile najveći izvor šećera, pre šećerne trske i šećerne repe. Sušeni plodovi rogača se tradicionalno konzumiraju za vreme jevrejskog praznika Tu Bišvat.
Kada je islamski praznik Ramadan, tradicionalno se pije sok od rogača. Dosta ljudi meša rogač sa sirovim kakaom za bolji ukus. Komadići rogača ili prah se koristi kao zamena za čokoladu, koristi se za pravljenje torti i čokolade. Rogač u prahu je odlična zamena za kakao u prahu.
Predlažemo vam recept za neverovatne kolače sa rogačom i čia semenkama.
Potrebni sastojci: 1/3 šolje brašna od rogača, 3 kašike čia semenki, 1 kašičica oraha, 1 šolja tamnog suvog grožđa, 4 urme, prstohvat soli. Isipajte sve sastojke u blender i blendujte dok ne dobijete smesu koja podseća na testo.
Dobijeno testo razvijte i isecite pomoću kalupa za kolače. Nakon toga ih stavite u frižider da se dobro stegnu.
Ako volite da pijete mleko pre spavanja, onda mu dodajte 1 kašiku rogača u prahu, malo meda i vanillin šećera. Tako ćete dobiti veoam aromatičan i umirujući napitak.
Koristi od rogača
Još u Egiptu se mešala ovsena kaša sa mahunama rogača, medom i voskom. Dobijena smesa se koristila za dijareju. U 1. veku Dionis je pomenuo da rogač pomaže kod problema sa varenjem i ublažava bolove u stomaku. Može zbučati kontradiktorno, ali deluje kako kod dijareje, tako i kod kostipacije.
Način delovanja zavisi od metode kako se biljka priprema – čaj od mesnatog dela ploda se koristi za uklanjanje iritacije creva, akora je jak adstringent i koristi se za lečenje dijareje. Rogač se koristi kao dodatak ishrani kod akutnih bolesti, enterokolitisa, dispepsije, netolerantnosti na gluten. Plod rogača je bogat inozitolom, koji pozitivno utiče na žene sa policističnim jajnicima i osobama sa insulinskom rezistencijom.
Kaošto smo rekli, rogač se koristi kao alternativa za čokoladu. On ne sadrži kofein, feniletilamin i teobromin – sastojke, koji se nalaze u svakoj čokoladu u prodavnici i koji mogu izazvati alergijske reakcije i migrenu kod pojedinih osoba. Rogač ne sadrži oksalnu kiselinu, koja sprečava usvajanje kalcijuma i cinka.