(Glycyrrhiza glabra L. / Liquiritia officinalis Moench)
U narodu poznat pod nazivom slatki koren, sladić je žbunasta biljka prepoznatljiva po grozdastim ljubičastim cvastima. Poreklom iz južnih krajeva Evrope, danas se uzgaja i u drugim regionima umerenog klimatskog pojasa, najviše u Aziji, naročito u Kini gde se od davnina koristi kao izuzetno cenjena lekovita biljka.
Kao lekoviti deo biljke koristi se njen drvenasti koren veoma prijatnog mirisa i izuzetno slatkog ukusa. Koren se obično sabira u rano proleće ili sredinom jeseni, jer tada sadrži najviše lekovitih materija: azotna jedinjenja, flavonoide, kumarine, smole, etarsko ulje (bogato anetolom i geraniolom), masti, skrob, tanine, oksalnu kiselinu i veliku količinu glicirizina, hemijskog jedinjenja iz grupe saponina koje povoljno deluje na razređivanje i lakše izlučivanje sluzi.
Lekovitost sladića bila je poznata još u doba staro-egipatske civilizacije gde se ova biljka primenjivala kao sredstvo za lečenje kašlja. U antičko doba, sladić je korišćen za lečenje tuberkuloze pluća i kao sredstvo za ublažavanje želudačnih problema, a tokom srednjeg veka koristio se i za lečenje obolelih bubrega, mokraćne bešike i jetre. U manastirskim bolnicama čaj od mešavine korena sladića rizoma pirevine i ječma korišćen je kao univerzalni lek za oporavak kod svake bolesti. Savremena istraživanja potvrdila su i njegovo povoljno dejstvo na jetru pa je koren sladića čest sastojak i u mešavinama detoks čajeva. Aktivni sastojci takođe pokazuju i protiv-upalno delovanje a povoljno deluju i na ublažavanje grčeva i bolova.
Sok sveže biljke koristio se u narodnoj medicini kao sredtvo za lečenje čira na želucu, a sušen koren kao sastojak čajeva za regulisanje varenja ili u vidu štapića za žvakanje tokom odvikavanja od pušenja.
Metabolizmom glicirizina nastaje glukuronska kiselina koja je od velikog značaja za izlučivanje drugih produkata metabolizma putem bubrega. Obzirom da potencira delovanje kardiotoničnih lekova na bazi digitalisa, određenih diuretika i kortikosteroida, osobe koje koriste ove lekove ne bi trebalo da istovremeno koriste i čaj od sladića. Upotreba se nikako ne preporučuje u slučaju ciroze jetre i bubrežne insuficijencije kao i u slučaju sniženog nivoa kalijuma u krvi.
Najnovija laboratorijska istraživanja pokazuju da ekstrakt sladića povoljno deluje na inhibiciju rasta ćelija tumora prostate.
Bez obzira na brojna lekovita svojstva, važno je naglasiti da dugotrajna upotreba u većim dozama može dovesti do porasta krvnog pritiska, glavobolje i stvaranja edema, stoga je važno poštovati preporuke o načinu i dužini upotrebe koja ne bi trebala da bude duža od 4-6 nedelja u kontinuitetu.
U vidu praha ili sirupa, često se koristi u kulinarstvu kao dodatak sosovima, a kao „crni šećer“ za pripremu poslastica i izradu bombona.
Način pripreme i upotrebe čaja : Pola kašičice usitnjenog slatkog korena preliti sa oko 200 ml ključale vode, sud poklopiti i posle 5 minuta procediti. Pije se šolja čaja više puta dnevno posle jela, ali ne duže od 4-6 nedelja.
Ograničenja u upotrebi : Kod osoba sa kardio-vaskularnim smetnjama gde dolazi do zadržavanja natrijuma i hipokalemije ; kod šećerne bolesti, kod terapije hormonskim preparatima i oštećenja jetre upotrebu treba ograničiti. Ne preporučuje se trudnicama i dojiljama.
Koren sladića ne treba koristiti duže od 4-5 meseci.
SLADIĆLatinski naziv i familija : Glycyrrhiza glabra L. (Fabaceae)
Opis : Stabljika je uspravna a koren razgranat, slatkog ukusa i žut iznutra. Listovi su neparno perasti sa 4-8 pari listića. Listići su jajsto-eliptični (2-5cm) na vrhi zaobljeni sa kratkom bodljom, peraste nervature. Cvetovi (1-1,3cm) su grupisni u grozdastim cvastima, a krunica je ljubičasta. Raste u jugistočnoj Evropi, centralnom i istočnom mediteranu, na suvim ili umereno vlažnim livadama i peskovitim područjima.
Kao lekoviti deo biljke koristi se : Osušen i oljušten koren (Liquiritiae radix/Glycyrrhizzae radix mundata)
Hemijski sastav : Koren sladića sadrži triterpenske saponine, flavonoide, kumarine, sterole, skrob
Upotreba : Aktivni sastojci slatkog korena povoljno deluju na razređenje gustog bronhijalnog sekreta i olakšavanje iskašljavanja; deluju protivupalno; olakšavaju pražnjenje; deluju na smirenje grčeva glatke muskulatrure; ublažuju tegobe kod čira na želucu i dvanestopalačnom crevu; deluju na funkcije nadbubrežne žlezde. Delovanje je potvrđeno mnoštvom farmakoloških studija