Srčani udari često imaju klasičan spisak simptoma: bol u grudima, kratak dah i osećaj pritiska u grudima. Ali ne uvek.
Tihi srčani udari, formalno poznatiji kao tihi infarkt miokarda (SMI), su „tihi“ jer su simptomi toliko blagi da ljudi često ne shvataju da su se desili.
Ali to ne znači da možete ignorisati tihi srčani udar – medicinski stručnjaci kažu da je jednako opasno kao i klasičan srčani udar.
Šta je tihi srčani udar?
Studija iz 2015. objavljena u časopisu “Circulation” od skoro 10.000 učesnika uporedila je tihe srčane udare i klasične srčane udare i otkrila da tihi srčani udari čine skoro polovinu svih srčanih udara.
Dr Nikol Vejnberg, kardiolog u “Providence Saint John’s Health Center”, kaže da mogu da postoje situacije u kojima ljudi nemaju simptome a dožive tihi srčani udar. Ali često postoji nekoliko blagih simptoma koje je teško prepoznati.
To uključuje umor, gorušicu, neprijatan osećaj u grudima, leđima ili vilici i kratak dah, prema Američkoj akademiji porodičnih lekara (AAFP).
Tradicionalni srčani udar može da ima slične simptome, ali često uključuje osećaj pritiska ili bola u grudima, rukama, vratu, leđima i vilici.
Simptomi tihog srčanog udara se lako mogu zameniti sa nečim drugim, kao što su probavne smetnje, težak trening ili čak zubobolja. I iako simptomi možda nisu jaki, Vajnberg kaže da je tihi srčani udar jednako ozbiljan kao i svaki drugi srčani udar.
Zašto su tihi srčani udari opasni?
Srčani udari, bilo da su u pitanju tihi ili klasični, nastaju kada nedovoljno krvi dotiče do srca. Tihi srčani udar jednako je opasan kao i klasični srčani udar i povećava vašu verovatnoću za još jedan srčani udar, kao i potencijal za otkazivanje srca.
“Ključno je otvoriti što pre blokiranu srčanu arteriju kako ne bismo bili u situaciji da dođe do smanjeog protoka krvi i na kraju stvaranja ožiljnog tkiva koje bi narušilo nečiju sposobnost da ima normalnu funkciju srca”, kaže dr Vajnberg.
Dok je studija objavljena u časopisu “Circulation” otkrila da su tihi srčani udari češći kod muškaraca nego kod žena, takođe je otkriveno da je veća verovatnoća da žene mogu da umru od jednog takvog srčanog udara. Ovo može da bude zbog toga što žene, i njihovi lekari,/ ne shvataju nužno simptome dovoljno ozbiljno, prema Američkom udruženju za srce.
Takođe, istraživači su otkrili da su tihi srčani udari češći kod starijih osoba sa dijabetesa.
Na primer, u studiji objavljenoj 2012. godine u časopisu Američkog medicinskog udruženja, 14 odsto od 337 učesnika sa dijabetesom doživelo je tihi srčani udar u poređenju sa 9 odsto iste populacije koja je imala klasičan srčani udar.
Kod klasičnog srčanog udara, lekari mogu da preporuče tretmane koji uključuju operaciju, lekove i prilagođavanje načina života. Tihi srčani udari su prilično zabrinjavajući: ako ne znate da ste imali srčani udar, nećete iskoristiti taktike lečenja i prevencije.
Možda ćete shvatiti da ste imali srčani udar tek nakon što počnete da osećate simptome srčane insuficijencije jer je tihi srčani udar oštetio srčane mišiće.
Kako prepoznati znake tihog srčanog udara?
Ako mislite da možda doživljavate simptome srčanog udara, odmah pozovite hitnu pomoć. Ali u većini slučajeva tihog srčanog udara, simptomi su toliko blagi ili nepostojeći da osoba ne bi nužno pomislila da pozove hitnu pomoć.
Često se dijagnoza javlja tokom rutinskog fizičkog pregleda ili tokom posete lekaru podstaknuta dugotrajnim simptomima kao što su umor, kratak dah i loše varenje.
Faktori rizika su isti za klasičan srčani udar: porodična istorija srčanih udara, godine starosti, izbor načina života kao što je pušenje ili nedovoljno vežbanje, gojaznost i stanja kao što su visok krvni pritisak, visok holesterol i dijabetes.
Simptomi koji mogu da upozore na infarkt čak i mesec dana ranije
Srčani udari, koji se nazivaju i infarkti miokarda, veoma su česta pojava, procenjuje se da se u svetu događa svakih 40 sekundi, i češće.
Tokom srčanog udara dolazi do prekida dotoka krvi koja snadbeva srce kiseonikom i srčani mišić počinje da odumire.
Koronarna arterijska bolest (CAD) je glavni uzrok srčanog udara. Manje čest uzrok je ozbiljan grč ili iznenadna kontrakcija koronarne arterije koja može da zaustaviti dotok krvi u srčani mišić, piše CDC.
Simptomi mogu da se pojave i mesec dana pre nego što dođe do infarkta. Zbog toga je važno da takve simptome ne ignorišete, jer bi to moglo ozbiljno da vam ugrozi zdravlje i dovede vas u situaciju kada vam život može biti u pitanju.
Glavni simptomi srčanog udara
Bol u grudima ili nelagodnost – Većina srčanih udara uključuje nelagodu u sredini ili na levoj strani grudnog koša koja traje duže od nekoliko minuta ili koja nestaje i vraća se. Nelagoda se može osećati kao neprijatan pritisak, stezanje ili bol.
Osećaj slabosti, vrtoglavice ili nesvestice – ovaj osećaj takođe može da prati i znojenje.
Bol ili nelagoda u vilici – ovaj osećaj može da se javi i u vratu ili leđima
Bol ili nelagoda u rukama – javlja se u jednoj ili obe ruke ili u predelu ramena.
Kratak dah – ovu pojavu često parti nelagoda u grudima, ali otežano disanje može da se desi i pre nelagode u grudima.
Drugi simptomi srčanog udara
srčanog udara mogu da uključuju neobičan ili neobjašnjiv umor i mučninu ili povraćanje. Žene češće imaju ove druge simptome.
Od hroničnog umora pati 70 odsto žena, ali ako se nikada ranije nisu susrele sa ovim stanjem, on može da bude jedan od glavnih simptoma koji ukazuje na predstojeći srčani udar.
Iako i muškarci mogu da budu u opasnosti, istraživanja su pokazala da je to češća pojava kod žena.
Manifestuje se kao nedostatak energije i motivacije. Jednostavne aktivnosti poput raspremanja kreveta ili tuširanje mogu da se učine nemogućim u ovoj situaciji.
Bol u predelu trbuha je primećena kod 50 odsto slučajeva srčanog udara. Mučnina, osećaj nadutosti ili „nervoza“ želuca su simptomi koji će se pojaviti i kod žena i kod muškaraca.
Ovakav bol je najčešće ponavljajući, pojavi se, pa nestane, pa se ubrzo ponovo pojavi. Tada osoba nije u u stanju da obavlja bilo kakvu fizičku aktivnost.
Pojedine faktore rizika ne možete da kontrolišete, kao što su godine ili porodična istorija, pol i rasa. Ali možete preduzeti korake da smanjite rizik promenom faktora koje možete da kontrolišete, a to su najčešće gojaznost, visok nivo holesterola, pušenje, konzumiranje alkohola ili stres.
Atipični simptomi prisutni su kod svakog četvrtog srčanog udara
Četvrtina pacijenata sa srčanim udarom ima atipične simptome i manja je verovatnoća da će dobiti hitnu pomoć, otkriva dansko istraživanje.
Atipični simptomi srčanog udara uključuju probleme sa disanjem, ekstremnu iscrpljenost i bolove u stomaku.
„Atipični simptomi bili su najčešći među starijim ljudima, posebno ženama“, rekla je autorka studije Amalija Likemark Moler, iz „Nordsjællands Hospital“ u Danskoj i dodala da:
„Ovo ukazuje da pacijenti nisu bili svesni da njihovi simptomi zahtevaju hitnu intervenciju“.
Za potrebe studije analizirani su i podaci o pozivima upućenim hitnoj službi u Danskoj, povezani za probleme sa srcem, u periodu od 2014. do 2018. godine. Od 7.222 poziva, nakon kojih je u roku od tri dana dijagnostikovan i infarkt, bol u grudima je zabležen kao primarni simptom, u 72 odsto slučajeva.
Atipični simptomi
Oko 24 odsto pacijenta prijavilo je i atipične simptome, a većinom su bili povezani sa problemima sa disanjem.
Bol u grudima najčešće se javljala kod muškaraca koji su zvali hitnu službu, a bili su stari od 30 do 59 godina, dok se retko javljao kod žena starijih od 79 godina. Atipični simptomi se najčešće javljaju kod starijih pacijenta, posebno žena.
Oko 76 odsto osoba koje su imale simptom bol u grudima poslata su kola hitne pomoći, u poređenju sa onima koji su imali atipične simptome, kada je hitna pomoć poslata u samo 17 odsto slučajeva.
Razlike u procentu smrtnog ishoda
Prema statistici, pet odsto pacijenata koji se javljaju sa simptomom bola u grudima umre u roku od 30 dana, od trenutka kada su zatražili hitnu pomoć, kao i tri odsto onih koji su zvali otvorene linije medicinske pomoći za konsultacije. Te brojke su porasle na 23 odsto za pozive hitne pomoći, i 15 odsto za one koji su zvali liniju za konsultacije.
Nakon pregleda svih varijabla poput pola, uzrasata, prošlog infarkta, hronične opstruktivne bolesti pluća, naučnici su izračunali da je smrtni ishod za 30 dana iznosio 4.3 odsto za pacijente koji su osetili bol u grudima i 15,6 odsto za one koji su imali atipične simptome.
Došlo se tako do saznanja da osobe koje imaju bol u grudima kao simptom imaju tri puta veće šanse da će do njih doći vozilo hitne pomoći za razliku od onih koji imaju druge simptome.
„Osobe sa atipičnim simptomima će češće pozvati liniju za konsultacije, što otkriva i da su njihovi simptomi blaži, ili oni samo nisu svesni koliko su ozbiljni“, dodala Moler. Blagi simptomi se mogu interpretirati kao bezopasni.
Kod kojih simptoma je potreban poseban oprez?
Bol u grudima se najčešće navodi kao prvi simptom infarkta, ali prema stručnjacima, mogu da se jave i simptomi koji uključuju samo osećaj neprijatnosti u središnjem delu grudnog koša, neprijatan osećaj u gornjem delu tela, u rukama i vilici, poteškoće sa disanjem, vrtoglavica, mučnina i znojenje.
„U mnogim slučajevima kada se javljaju ovi atipični simptomi, lekar hitne službe može da razazna o čemu se radi, pa je najpametnije, ako sumnjate na infarkt da se odmah obratite lekaru radi hitnog pregleda. To bi moglo u velikoj meri da utiče na vaše šanse da preživite“, dodala je dr Kristin Hjuz, iz hitne službe u Čikagu.
Tihi “infarkt” češći kod muške populacije
Srčani udar bez simptoma ili “tihi” infarkt ostavlja ožiljke i oštećenja na srcu. Većina ljudi i ne zna da su ga imali jer su ga doživeli na nogama.
Posledice se najčešće otkrivaju na EKG pregledu koji može da pokaže oštećenja srčanog mišića.
Kako ova vrsta infarkt, koja je učestala koliko i srčani udar koji ima simptome, nema karakteristične pokazatelje, ljudi uglavnom ne traže pomoć lekara. To povećava rizik od drugog, potencijalno jačeg srčanog udara.
Zapravo, osobe koje dožive „tihi“ infarkt miokarda i ne leče takvo stanje imaju tri puta veći rizik od smrti od koronarne arterijske bolesti, upozoravaju lekari.
Ovom tipa infarkta nedostaju simptomi koji najčešće ukazuju na problem, poput ekstremnog bola i pritiska u grudima, probadajućeg bola u ruci i vratu, iznenadnog otežanog disanja, znojenja i jake vrtoglavice.
Ali postoje blagi pokazatelji koji mogu trajati kratko i često su “maskirani” nekim uobičajenim, manje ozbiljnim tegobama nalik bolu u želucu ili gripu.
Ostali pokazatelji koji mogu da ukažu na ovo stanje su:
Nedostatak vazduha, naročito ako se javlja kod napora koje je osoba inače mogla da izdrži bez problema.
Bol u epigastrijumu, odnosno gornjem delu trbuha koji se nalazi u prostoru između rebarnih lukova. Ovaj bol u grudima često se poistovećuje sa bolom u želucu.
Jak umor, koji se javlja u okolnostima kada ne biste trebali da budete jako umorni.
Takođe može doći do pojave blage omamljenosti, vrtoglavice i nesvestice, ali i do nagle promene telesne temperature.
Muškarci su u većem riziku nego žene i to do pet puta, starije osobe takođe spadaju u rizičnu grupu, dijabetičari, pacijenti u perioperativnoj fazi, pre ili posle neke hirurške intervencije koja nije povezana sa kardiološkim stanjem, kao i pacijenati koji su na intenzivnom lečenju usled drugih bolesti.
Srčana slabost – kardiovaskularna bolest koja ima najlošije prognoze
Zdrave navike, rana dijagnostika i adekvatno lečenje ključni za očuvanje dobrog zdravlja srca.
„Iako od srčane slabosti boluje 60 miliona ljudi širom sveta, ova bolest se u ranoj fazi prepoznaje kod samo tri odsto pacijenata. Zbog toga, dijagnoza srčane slabosti se najčešće postavlja sa velikim zakašnjenjem, što ovu bolest stavlja na prvo mesto po uzroku hospitalizacije starijih od 65 godina“, poručeno je na konferenciji održanoj povodom Svetskog dana srca, koji je obeležen projekcijom 3D animacije velikog anatomskog srca na zgradi Starog dvora.
Statistika je pokazala da će čak jedna od pet osoba preko 40 godina starosti razviti srčanu slabost.
S obzirom da simptome poput nedostatka daha, zamora, gušenja, vrtoglavice, ubrzanog srčanog rada, pacijenti, ali i lekari najčešće pripisuju starosti, bolestima pluća i drugim zdravstvenim stanjima, ne iznenađuju podaci koji govore da će samo polovina pacijenata sa srčanom slabošću preživeti nakon pet godina od postavljanja dijagnoze.
Prof. dr Zoran Radojičić, gradonačenik Beograda, podsetio je građane da su zdrave životne navike, prevencija i rano lečenje od velike važnosti za smanjenje broja obolelih.
„Blagovremeno prepoznavanje tegoba, redovan odlazak kod lekara, uz zdravu ishranu, obavezan prestanak pušenja i redovnu fizičku aktivnost ključno je za očuvanje snažnog srca“, izjavio je gradonačelnik.
„Ipak, tokom poslednjih godina, nekoliko novih lekova, interventnih i hirurških procedura je značajno popravilo prognozu bolesnika sa srčanom slabošću smanjuju potrebu za hospitalizacijom. Bilo bi veoma korisno da ovi lekovi budu što šire dostupni našim bolesnicima, jer bi na taj način imali se samo manje tegoba i redje bi ima bilo neophodno bolničko lečenje, već bi se u znatno većoj meri očuvala radna sposobnost i dugoročno smanjili troškovi, a pre svega produžio bi se život značajnom delu naših bolesnika“, rekao je prof.dr Arsen Ristić, načelnik Odeljenja za srčanu insuficijenciju i pomoćnik direktora Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije
On je dodao da je za uspešno lečenje neophodno da se bolest što ranije prepozna i najefikasnije terapije uvedu odmah po postavljanju dijagnoze.
Sa druge strane, akademik prof. dr Petar Seferović, predsednik Evropskog udruženja za srčanu insuficijenciju navodi i da neadekvatno lečenje srčane slabosti povećava ukupne zdravstvene troškove usled češće hospitalizacije, kompleksnih hiruških zahvata, rehabilitacije, a teški pacijenti sa uznapredovalom srčanom slabošću imaju potrebe za ugradnjom veštačke pumpe (LVAD) ili za transplantacijom – što u izuzetnoj meri dodatno opterećuje budžet zdrastvenog sistema.
„Zbog toga je za poboljšanje ove porazne statistike i uspešno lečenje srčane slabosti od velike važnosti neprestano podizanje svesti javnosti o srčanoj slabosti, kao i da su rana dijagnostika, dostupnost savremene terapije svima, uz praktikovanje zdravih životnih navika ključne za zdravlje svakog građanina Srbije“, izjavio je akademik Seferović.
Za kraj konferencije, dr Snežana Plavšić, epidemiolog sa Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ istakla je da je pandemija kovida-19 usmerila pažnju javnosti na epidemiološke mere, prevenciju i lečenje ove nove virusne infekcije, ali da kardiovaskularne bolesti ostaju pandemija koja traje i svake godine u Srbiji odnose oko 52.000 stanovnika.
„Mnogim od ovih bolesnika bi adekvatnom redukcijom kardiovaskularnog rizika i boljim lečenjem srčane insuficijencije mogao znatno da se produži život“, zaključila je dr Plavšić.
Zdravo srce čuva mozak
Ako želite da zadržite mozak oštrim i fokusiranim kako starite, važno je da vaše srce bude zdravo.
Ljudi koji imaju više faktora rizika za srčane bolesti, poput visokog krvnog pritiska, visokog holesterola, dijabetesa i gojaznosti, doživeli su veći kognitivni pad u odnosu na ljude sa zdravijim srcem pokazalo je istraživanje objavljeno u u časopisu “American College of Cardiology”.
„Postoji mnogo specifičnih kardiovaskularnih faktora rizika, i svaki može pojedinačno, ili u kombinaciji, da bude okidač za različite aspekte kognitivnog pada“, rekao je dr Ričard Ajzakson, direktor klinike za prevenciju Alchajmerove bolesti u “Veillu Cornell Medicine and New York Presbiterian”.
„Ova studija se fokusirala na pojedinačna područja kao što su memorija i brzina obrade podataka u mozgu, i pomaže da se razjasne složene veze između zdravlja srca i mozga“, rekao je dr Ajzakson, koji nije bio uključen u studiju.
Studija je pratila preko 1500 osoba koje nisu imale demenciju, prosečne starosti 79,5 godina tokom 21 godine.
Rezultati studije
Otkriveno je da, oni koji su u najvećem riziku od lošeg zdravlja srca, imaju lošije rezultate kad je u pitanju pamćenje i mogućnost poređenja slova, brojeva, predmeta, slika ili obrazaca.
Neki od ovih ljudi takođe su bili podvrgnuti skeniranju mozga, gde je otkriveno “zakrčenje” memorijskog centra mozga, hipokampusa i porast belih tačaka u mozgu povezanih sa padom funkcionalnosti.
„Visoki krvni pritisak i dijabetes mogu ubrzati “skupljanje” mozga. Visoki holesterol može povećati loš protein koji se nakuplja u mozgu ljudi koji boluju od Alchajimerove bolesti. Smanjeni protok krvi može izazvati „bele fleke“ na skeniranju mozga što može dovesti do usporavanja brzine obrade podataka“, rekao je dr Ajzakson, koji je takođe poverenik Meknajtove fondacije za istraživanje mozga, koja finansira istraživanja kako bi bolje razumela i ublažila kognitivni pad vezan za godine.
Održavanje zdravog nivoa holesterola smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara
Visok nivo holesterola je sve više prisutan u današnje vreme i javlja se kako kod odraslih tako i kod dece.
Simptomi visokog nivoa holesterola, misli se na takozvani loš holesterol LDL, postaju jasni tek kada se pojave srčani problem poput nakupljanja masnih naslaga u arterijama, gubljenje daha ili bolova u grudima.
Tada je, međutim, kasno za reakciju i stanje je nepovratno. Prevencija je u ovom slučaju veoma važna.
Za većinu ljudi, prvi korak prevencije znači da trebaju da smanje unos zasićenih masti i u ishranu uvrste više orašastih plodova i biljnih žitarica. Hrana bogata vlaknima, kao i povrće, odlični su za regulisanje nivoa holesterola.
Naravno, telesna aktivnost se podrazumeva, preporučuju se barem dva i po sata umerenog treninga nedeljno.
Ako dnevno napravite 10.000 koraka, to je dobro, ali ako to učinite s lakoćom i bez ikakvog umaranja, potrebno je preći na nešto napornije.
Ako se nakon tri meseca poboljšane ishrane i veće telesne aktivnosti nivo holesterola ne smanjuje, možda je u pitanju problem genetskog porekla. Zbog toga je jako važno znati sve o bolestima koje su se javljale u vašoj porodice.
Neki ljudi imaju normalan holesterol i krvni pritisak, ali u porodici imaju primere srčanih bolesti, moždanih ili srčanih udara, pa im se prepisuju lekovi i to su najčešće statini.
Odlazak kod lekara barem jednom godišnje i proveravanje nivoa holesterola i krvnog pritiska su nešto što bi trebalo praktikovati. Mnogo toga može da se promeni za 12 meseci.
Regularni testovi krvi mogu da pokažu da li imate povišen holesterol, ali bilo bi najbolje preduzeti sve preventivne mere kako biste rizik od srčanog ili moždanog udara sveli na minimum.
Srce brže stari ako ne spavate dovoljno
Odrasli koji spavaju premalo ili previše izloženiji su većem riziku od srčanog ili moždanog udara. To se možda najbolje vidi po tome što im je “srce starije od njih samih”.
U opsežnoj američkoj studiji ustanovljeno je da osobe koje noću spavaju sedam sati imaju 3,7 godina mlađe srce od svojih bioloških godina, a oni koji spavaju šest ili osam sati imaju 4,5 godine starije srce nego što bi kalendarski trebalo da bude.
Najveći rizikje kod onih koji spavaju pet ili manje sati, njihovo srce je od njihove biološke dobi starije pet godina“.
Duži periodi s nedovoljno sna imaju negativne efekte, naročito na kardiovaskularni sistem. Analize su pokazale značajnu vezu između trajanja sna i rizika od srčanih oboljenja, poput visokog pritiska, dijabetesa, visokog holesterola i gojaznosti“, rekao je glavni autor studije Kanhi Jang, naućnik iz Američkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti u Atlanti.
Srčana starost definiše se kao predviđena starost kardiovaskularnog sistema neke osobe zasnovana na faktorima rizika. U nauci je uvedena 2008. godine.
„Razlika između procenjene starosti srca i bioloških godina neke osobe naziva se „prekoračenjem srčanih godina“ i što je ono veće, veći je rizik od razvoja bolesti srca“, kaže Jang.
Na primer, ako 40-godišnji muškarac, na osnovu njegovih faktoria rizika, ima procenjenu starost srca od 44 godine, prekoračenje njegove srčane starosti iznosi četiri godine.
„To znači da mu je srce četiri godine starije nego što bi trebalo da bude. Koncept „‘srčanih godina“ služi nam da pojednostavimo rizik za srčano oboljenje i tako ga lakše odredimo“, objašnjava Jang.
Idealno je spavati sedam sati
Jang i njegove kolege analizirali su podatke 12.755 osoba starosti od 30 do 74 godina u periodu od 2007. do 2014. i po trajanju sna podelili ih u pet grupa.
Oko 13 odsto spavalo ih je pet sati ili manje, 24 odsto spavalo je šest sati, 31 odsto sedam sati, 26 odsto osam sati, a pet odsto devet sati ili više.
Starost srca izračunali su im uzimajući u obzir i sve ostale faktore rizika.
„San koji je prekratak ili predug povezan je sa povećanim rizikom. Najmanji je rizik kod onih koji spavaju sedam sati“, rekao je Jang agenciji Reuters.
Odlazak na spavanje pre ponoći ima svoje zdravstvene prednosti
Spavanje je jedna od velikih misterija života i često je predmet naučnih istraživanja. Stručnjaci iz ove oblasti smatraju da od količine sna koji ponekad i uspemo da uhvatimo pre ponoći može da zavisi količina iscrpljenosti i umora koji osećamo tokom narednog dana.
Izgleda da su najdragoceniji upravo trenuci sna pre ponoći, jer sve zavisi od toga kako naša tela reaguju na promenu nivoa svetlosti u večernjim satima.
„Svaka ćelija u telu povezana je sa kretanjem Zemlje i Meseca. To je nauka“, kaže dr Nerina Ramlakhan, stručnjak za spavanje i dodaje:
„Područje mozga koji se naziva cirkadijalni tajmer pomaže u usklađivanju kretanja i funkcije svake ćelije u telu sa nivoom svetlosti i tame u okruženju.“
„Dakle, kako nivo svetlosti opada ispod određene granice, ona kroz oči šalje poruku pinealnoj žlezdi, a zatim svaka ćelija u telu počinje da prilagođava svoje funkcije“, objasnila je.
Drugim rečima, naš cirkadijalni ritam je ključan za regulaciju tela – uključujući krvni pritisak, telesnu temperaturu i proizvodnju hormona.
Dr Ramlakhan je istakla i optimalnu količinu sna koju bismo trebali da imamo pre ponoći kako bismo se nakon sna osećali odmorno i osveženo.
„Faza od 90 minuta pre ponoći jedna je od najmoćnijih faza sna, jer je to period u kom se telo puni“, kaže dr Ramlakhan i dodaje:
„Ona nas pomlađuje na svim nivoima – fizički, mentalno, emocionalno i, verujem, duhovno.Ta faza spavanja jednostavno leči“, tvrdi dr Ramlakhan.
Takođe, istakla je važnost ove faze sna za reorganizaciju mozga i smanjenje nivoa adrenalina, što je od vitalne važnosti ako ste pod stresom.