Realnost je, nažalost, da ugljeni hidrati često u ishrani učestvuju i preko 80%. Gde se nalaze? Najviše u šećeru, brašnu, krompiru, pirinču. U svom voću. Pojedino povrće ga ima malo manje: pasulj, grašak, šargarepa sočivo. Sadrži ga skoro sve što jedemo. Čak i meso, al’ sasvim malo.

Daju takozvane “prazne, beskorisne kalorije”. Ako se pitate zašto ugljeni hidrati postoje, ako nam ne trebaju? Iz njih ćelije dobijaju energiju. U prirodnom su voću i povrću, pa i u mesu.Ali, ali, mi uglavnom jedemo prerađenu hranu u kojoj su oni u nepoželjnom obliku.

Mnogi od nas su sebi napravili ozbiljne problem zbog prekomerne upotrebe testa i šećera.

Najveći uzročnik su visokoprerađeni ugljeni hidrati. Kod njih su uništeni fitonutrijenti. Imaju, po pravilu, za organizam mnogo opasnih veštačkih stvari. U to spadaju i zbog zablude veoma korišćene ovsene pahulje. Visoki pritisak i temperature su im na loš način promenili strukturu.

Slatkiši sa fruktozom su takođe kod mnogih veoma opasna navika. I to onih koji se trude da zdravije jedu! To čudo je mnogo štetno i samo se isto zove kao fruktoza iz voća.

Čuli ste za glikemijski indeks? Glukoza ga ima 100. To je pokazatelj brzine kojom se ugljeni hidrati iz pojedinih namirnica pretvaraju u nju. Neki autori su uveli novi pokazatelj: Glikemijski teret predstavlja efekat koji celokupni obrok ima na nivo šećera u krvi i nije povezan samo sa originalnom oblikom ugljenih hidrata. Znači – kombinacijom različitih namirnica možemo usporiti šećerni udar.

Tajna zdravlja je da se jede integralna, prava, neprerađena hrana u što prirodnijem obliku.

Što više vlakana, koja podsećaju na suđer koji upija masti i šećer u telu, usporava i sprečava ih da se brzo svare.

Razlika između jabuke i soka napravljenog od nje: Komadi jabuke se, zbog vlakana koje natapamo korisnom pljuvačkom dok žvaćemo, mnogo duže vare. Ona obuzdavaju eksploziju šećera. Od soka je nešto bolja varijanta ako popijemo celu, samlevenu jabuku.

Blendiranjem, pogotovo kuvanjem, još više prerađujemo ugljene hidrate. Kod šargarepe, celera tako mnogostruko uvećavamo apsorpciju, odnosno – glikemijski efekat. Krompir, naravno, termički mora da se obrađuje i zato postane, u bilo kom obliku, pogubniji od kristal šećera!

Hajde da pogledamo šta se dešava kad pojedemo šećer, odnosno ugljeni hidrat, bez obzira da li potiču iz belog brašna ili borovnicama bogatim fitonutritijentima. Pankreas stvara važan metabolični hormon, zvan insulin, čiji je zadatak da pomogne šećeru da dođe do naših ćelija, gde se može pretvoriti u energiju pomoću mitohondrija, koje su kotlarnice za sagorevanje energije.

Dok je sve u redu, interakcija insulin i šećera u krvi predstavlja dobro podmazanu mašinu. Kad pojedemo nešto šećera, telo proizvede taman dovoljno insulina da to može da metaboliše.

Problem nastaje ako se u hrani pojavi previše šećera, naročito onog koji se brzo transformiše i ako se to dešava u količinama. Nivo insulina u telu ostaje povišen. Vremenom, postajemo otporni na njegovo delovanje i potrebno ga je sve više i više za obavljanje istog posla.

To je insulinska rezistencija – opasna bolest. Simbolički rečeno: Brava od ćelijskih vrata kroz koja treba da uđe glukoza je zarđala i ključ (insulin) teško može da je otvori. Jetra i pankreas postaju masni, većina ćelija ostaju gladne glukoze. A nje je previše u krvi i zato, uz duvan i još neke uzročnike, ona oštećuje krvne sudove. Tek se na tim mestima lepi loš holesterol.

“Ko je rek’o da je gladan?!”

Kao odgovor na predhodno pitanje, najčešće se poseže za nečim iz pekara. Ali:

Ugljeni hidrati slabo suzbijaju lučenje gremlina, hormona gladi iz želuca. Takođe, oni ne podstiču stvaranje raznih hormona sitosti, što rade proteini i masti.

Rezultat je da ulazimo u vrzino kolo gladi i povećanja količina insulina i glukoze u krvi. Šećer, tihi ubica, nagriza sve organe, a mi sve gladniji i sve ga više unosimo.

Glukoza i insulin u poznijim godinama podstiču stvaranje faktora starenja (mTOR). Ovo suzbijaju autofagija, vlakna i masti. Au mladosti, mTOR je factor rasta.

I na kraju savet – ugljene hidrate različito treba da koristimo u zavisnosti od zdravlja i želje da nešto menjamo kod sebe:

• Zdravi i vitki: valjalo bi da jedu prirodne i integralne. I oni, čak i olimpijci, treba da razmišljaju o glikemijskom teretu.

• Zdravi, al’ sa salom koga hoće da se oslobode: treba imati stalno na pameti da dok god je insulin u krvi, masne ćelije ne ispuštaju energiju. Zato, eliminisati namirnice bogate ugljenim hidratima. Uveče paziti da hranom ne izazovemo insulin i noćnom sređivanju organizma dopustimo da otapa salo. Ponavljamo, jer je mnogo važno: Masne ćelije se ne prazne, već se često uvećavaju, sve dok ima insulina u krvi!

• Pred-dijabet faza.: Ako nastavite po starom, prelazite u sledeću grupu. Najgore je to da su retki oni koji znaju šta im se sprema. A koji su to? Pa, svi kojima se šećer približava granici.

• Dijabetičari: Stalni oprez. Iako jedu zdravo, integralno, bogato raznim korisnim stvarima ali, ako u hrani ima ugljenih hidrata – oni će kad-tad biti svareni i izazvati svašta… Povišeni šećer je tihi ubica. Ova fraza je poznata, ali se nažalost na nju često zaboravlja.

Zaslađivači su posebna opasnost. I veštački, koji su dosta zemalja u poslednje vreme zabranjeni. Ali i prirodni: stevia, sirup agave… Ovi zbog toga, što nam održavaju naviku i potrebu za slatkim. Ona se bitno smanjuje posle jednog vremena apstinencije ili bar bitnog smanjenja.

Oni nemaju glukozu, ali podstiču stvaranje glavnog uzroka gojaznost – insulin! Onemogućavaju preradu glukoze. Veoma loše utiču na bakterije u debelom crevu i dovode do neravnoteže mikrobioma!

Treba li Vam u životu dijabetes tip 2? Da dođete u situaciju da Vam nešto neprimetno grize sve organe, zarad još malo pomfrija, belog ‘leba, torte, iako ste se već dovoljno zasitili i zasladili?

Predlog za ozbiljno ugrožene: Bez šećera, bilo kakvog. Bez bilo čega od brašna. Bez kromira i pirinča. Čak i bez voća! Sve do punog zdravlja!

Saša Popović dipl.el.ing.