(Vitis vinifera)
Nekada davno, kada voda nije uvek bila bezbedna za piće, ljudi su znali da pomoću fermentacije mogu dobiti napitak koji će ih dovoljno hidrirati, pospešiti varenje, ali i sprečiti pojavu zaraze. Jedna od prvih kultivisanih voćki bilo je grožđe, a od njega se pravilo vino koje se uglavnom pilo dosta razređeno. Stari Grci nisu mogli da zamisle večeru bez vina: osim što je kvalitet obroka podizalo na viši nivo, to isto je činilo i s razgovorom koji se praktikovao uz obrok. Ali ono je nosilo i rizik, baš kao što je Homer opisao u Odiseji, da i mudar čovek zapeva i zaigra, kao i da izgovori nešto što bi bilo bolje prećutati. Po Bibliji, jedan od prvih zadataka kojim se Noje pozabavio nakon što je preživeo Potop, bila je upravo sadnja vinove loze.
Arheologija je dokazala da je vinova loza nastala pre čak 130 miliona godina, dok najstariji fermentisani napitak od njega potiče iz oko 7000. godine pre naše ere iz Kine. Vino se pravilo oko 6000. godine pre naše ere na Kavkazu, a grozdovi i krčazi s vinom prisutni su i na hijeroglifima u egipatskim grobnicama koje datiraju iz 5000. godine pre naše ere. U grobnici Tutankamona, među brojnim dragocenostima, pronađeno je i crno vino. Stari Rimljani su raširili vinogradarstvo širom Mediterana i Evrope, sa preko 90 sorti grožđa, uz blagoslov Bahusa, boga vina i poljoprivrede.
Grožđe i vino je hrana ali i važan simbol u Hrišćanstvu: Isus je u Galileji vodu pretvorio u vino, a tokom poslednje večere, noć pre nego što je razapet, dao je svojim apostolima hleb i vino: hleb kao simbol svog tela i vino kao simbol svoje krvi. I dalje, prilikom pričešća, ove dve namirnice imaju istu simboliku.
VINO, KOMINA I KOŠTICE
Vinova loza, Vitis vinifera je danas jedan od najmasovnijih useva u svetu, godišnje se proizvede oko 70 miliona tona grožđa. Trećina svih vinograda u svetu nalazi se u tri države: Italiji, Španiji i Francuskoj. Ostali veliki proizvođači su Turska, Čile, Argentina, Iran, Južna Afrika i Australija.
U procesu spravljanja vina na 10 kilograma ploda dobije se prosečno 7-8 litara vina. Ono što ostane zove se komina i nikako nije za bacanje. Od nje se može napraviti čuvena rakija komovica, može se koristiti za pravljenje komposta kako bi se obogatilo zemljište, stočne hrane, prehrambene boje iz kožice ploda, vinskog sirćeta, ali ono najvrednije u njoj su semenke iz kojih se hladnim ceđenjem dobija ulje.
ULJE OD KOŠTICA GROŽĐA I ZDRAVLJE
Ako se konzumira umereno, vino je „zdrava hrana“ i može da nam pomogne da smanjimo rizik od srčanih bolesti i krvnih ugrušaka, snizimo krvni pritisak, LDL i HDL holesterol, pa čak i da pomogne kod hemoroida i dijabetesa. Ali i ulje od koštica grožđa – ono koje se dobija od njegovih sirovih semenki postupkom hladnog ceđenja dragoceni je izvor antioksidanasa i vitamina. Koristi se u kulinarstvu i sadrži brojne hranljive sastojke ali mnogo je korisnije kada se primeni spolja, na kožu i kosu. Ulje od koštica grožđa je veoma bogato antioksidansima – polifenolima i flavonoidima koji neutrališu dejstvo slobodnih radikala koji su najveći krivci za starenje kože. Posebno se među njima ističu proantocijandini, bioflavonoidi sa snažnim antioksidantnim, antiinflamatornim, imunosupresivnim, antiangiogenskim i antiproliferativnim dejstvom. Proantocijandini su dokazano korisni u lečenju kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa, autoimunog artritisa, čak i karcinoma, ali neka novija istraživanja dokazuju njihovu efikasnost I kod psorijaze. I to sasvim ima smisla, jer psorijaza je upalna bolest ali i poremećaj imunog sistema, i tu antiinflamatorno i imunosupresivno dejstvo ovih bioflavonoida nalazi svoj pravi izraz. Brojna su istraživanja koja su dokazala protivupalno dejstvo grožđa, naročito u slučaju psorijaze. Ekstrakt lista kao i ulje od koštica grožđa smanjuje lezije i podstiče obnavljanje tkiva kod ove kožne bolesti, a protivupalni agensi smiruju kožu i sprečavaju ponovne upale. Grožđe ide i dalje od toga, svojim antioksidantnim dejstvom ono efikasno uništava ćelije kancera prirodnim putem i bez neželjenih dejstava.
Vitamini, posebno vitamin E, kao i esencijalne masne kiseline, omega 6 masne kiseline, podmlađuju kožu, stimulišući proizvodnju kolagena i sprečavaju bore. Iako je, kao i svako ulje masno, ono se može nanositi i na masnu kožu jer balansira lučenje sebuma i sprečava pojavu akni, a pritom ne zatvara pore i omogućava koži da slobodno diše.
DOBRO I ZA VENE
Pored toga što se vrlo brzo upija i daje koži vlažnost i čvrstinu, ulje od koštica grožđa ima sposobnost i da ojača kapilare i proširene vene i smiri kožu sklonu crvenilu, upalama i alergijama. Zahvaljujući linoleinskoj kiselini, ono će smiriti i ozbiljnije poremećaje kože, poput dermatitisa i ekcema, ublažiće opekotine i pomoći zarastanje rana, kao i zaštiti kožu od štetnog UV zračenja I starenja koje ono izaziva.. Najveću ulogu u fotozaštiti kože fenoli svojim antioksidacionim dejstvom, pa su koštice grožđa sve češće deo prirodne kozmetike. Odlično je i za kosu: sprečava opadanje i podstiče obnavljanje korena, vraća joj sjaj i mekoću. Koštice grožđa dokazano stimulišu rad folikula i rast kose zahvaljujući biolavonoidima epikatehinu i katehinu, kao i već pomenutim proantocijandinima.
Osim što je pogodno za kožu lica i dekoltea, nerafinisano ulje od koštica grožđa je idealno za negu stopala: ne samo da će omekšati kožu i sprečiti njeno pucanje, već će pomoći i da seneutrlišu sitni kapilari koji se često javljaju između pete I zgloba.
Ali idealno je u kombinaciji sa drugim uljima i puterima, na primer uljem avokada, jojobe, čileanske ruže, kakao i ši puterom, koji pojačavaju efekat nege, sprečavaju pucanje, omekšavaju kožu i podmlađuju je, sa eteričnim uljima lavande I ruzmarina, bergamota, mandarine sa snažnim antimikrobnim dejstvom, kao i lekovitim ekstraktima bokvice I hajdučke trave i hamamelisa.