(Valeriana officinalis)
Latinska poslovica Non est vivere sed valere vita est, kaže da je život više od pukog preživljavanja. Drugim rečima, nije dovoljno samo da živimo, već da živimo dobro. Valere na latinskom znači ’biti dobro’. Ista reč je u korenu naučnog naziva jedne biljke i odlično je opisuje. Valerijana (Valeriana officinalis) je samonikla biljka koja voli visinu i sunce. U starom Rimu, u drugoj polovini 1. veka naše ere često ju je koristio Dioskurid iz Anzaraba, vojni lekar u službi Neronove vojske i vrsni poznavalac lekovitog bilja. U svom delu, De materia medica, opisao je načine primene preko 1000 prirodnih supstanci, a valerijanu je svrstao u grupu aromatičnog bilja. Ova zbirka smatra se fundamentom svih modernih farmakopeja. Dioskurid je poznat i po preteči anestetika, posebnom vinu koje je pravio od opijuma i mandragore kako bi uspavao pacijente pre operacije. Za to stanje nesvesti koristio je grčku reč anestezija, ἀναισθησία, što je značilo ’bez osećaja’.
Još jedan naučnik starog doba koji je veoma cenio valerijanu bio je Galen iz Pergama, a živeo je čitav vek pre Dioskurida. Galen je bio lični lekar cara Marka Aurelija. Rimljani su medicinu podigli na pragmatičan nivo. Ova ratnička nacija shvatila je važnost vojne medicine, pa car Avgust osniva vojno-medicinsku školu. Valerijana tu igra bitnu ulogu u lečenju ranjenika, i njena upotreba u slične svrhe nastavila se tokom narednih vekova. Tokom Prvog i Drugog svetskog rata, tinkturom valerijane lečili su se vojnici koji su pretpreli ’rovovski šok’.
Eterično ulje i valerijanska kiselina ove biljke ima sedativno i anksiolitičko dejstvo, što je čini idealnim sastojkom preparata protiv nervoze, anksioznosti, stresa i nesanice. Ona obiluje beta karotenom, limonenom i kvercetinom zahvaljujući kojima deluje protivupalno i antioksidantno. U korisne sastojke valerijane spadaju i vitamini i minerali: kalcijum, gvožđe, magnezijum, mangan, fosfor, kalijum, selen, cink, kao i vitamini B grupe, C i esencijalne masne kiseline.
VALERIJANA: SAVREMENI DOKAZI
Moderna medicina i fitofarmacija prepoznale su značaj ove biljke. Nemačka komisija E uvrstila je valerijanu kao lek kod nesanice, nervoze i uznemirenosti. Evropska agencija za lekove navodi da je, uz lekarski nadzor, mogu koristiti I deca, već od 6 god. Života zbog ublažavanja nervosa i hiperaktivnosti i naglašava sinergiju mešavine valerijane i hmelja.
Ono što je posebno bitno kod valerijane je što sadrži aktivne materije sa sedativnim dejstvom. Studija koja se bavila primenom Valerijane kod nesanice utvrdila je da ova lekovita biljka svojom valerinskom kiselinom i valerenolom utiče na receptore GABA – gama aminobuterne kiseline, najzastupljenije aminokiseline u mozgu koja doprinosi smanjenju prevelike stimulacije neurona i tako ublažava napetost i anksioznost. Karakteristični miris i ukus ove biljke dolazi od valepotrijata koji imaju dokazano sedativno I spazmolitičko dejsto. Valerijana dokazano utiče na hipokampus I amigdalu tako što smanjuje odgovore na fizički i psihički stres, regulišući serotonin i noradrenalin, neurotransmitere koji su neophodni za kognitivne procese, raspoloženje i emocije.
VELIKA KORIST IZ MALE BILJKE
Ako bi trebalo da nabrojimo najvažnija dejstva valerijane, to bi bila:
- sedativno
- anksiolitičko
- antidepresivno
- antikonvulzivno
- spazmolitičko.
Jednostavno rečeno, ona ublažava agresiju, bes, grčenje mišića, depresiju i teskobu. Ali to nije sve. Osim što pomaže kod prenapregnutog nervnog sistema i ima moć da umiri i opusti, valerijana je dobra i
- za krvne sudove, kod srčane aritmije, visokog pritiska
- za zdravlje žena u menopauzi
- kod menstrualnih bolova
- kod pada imuniteta
- kod neuralgije, periferne neuropatije, išijasa, bola u kostima i zglobovima
- za nervozna creva i grčeve u stomaku
- za odvikavanje od pušenja
- kod tenzione glavobolje
- kod nesanice u svim životnim dobima, naročito kod nesanice u starosti
- kod osećaja teskobe u grudima, hipohondrije, brige, anksioznosti, hroničnog umora, straha, napada panike
REŠENJE PROTIV ROJEVA MISLI
Biljka valerijana smiruje um i „rojenje misli“ – ruminaciju, pomaže da se lakše i brže utone u san i poboljšava kvalitet sna, pa je korisna i kod somnambulizma – mesečarenja. Ne izaziva zavisnost, naprotiv, često se koristi kod pacijenata koji žele da prestanu s upotrebom sintetičkih lekova za smirenje. Ali, kako je njen efekat je izuzetno jak, mora se koristiti oprezno, u stručno pripremljenim preparatima u kontrolisanim laboratorijskim uslovima i standardizovanim postupkom, kao i u propisanim dozama. Prilikom neadekvatnog skladištenja, valerijanska kiselina može se pretvoriti u izovalerijansku koja je štetna. Najbezbednije je valerijanu nabavljati od proizvođača koji imaju ovlašćenu i kontrolisanu proizvodnju. Njeno dejstvo je tako snažno da može da smanji koncentraciju i uspori reflekse, pa se ne preporučuje upotreba pred vožnju ili upravljanje mašinama. Takođe se ne preporučuje kombinovanje sa sintetičkim lekovima za smirenje, alkoholom kao ni tokom trudnoće i dojenja.
TRAVA ZA MACE
U fitifarmaciji se koristi koren i rizom valerijane, a njen cvet je nalazio upotrebu u parfemskoj industriji zbog svoje specifične arome. Ali valerijana nije samo cenjena kod ljudi. Ova biljka ima više narodnih imena: odoljen, baldrijan, kozlić, i – macina trava. Macina trava valerijana ne slučajno, jer na mačke ima feromonsko dejstvo, pa one u prisustvu ove biljke deluju potpuno hipnotisano. Mačke je često i pasu, kada osete da imaju neke zdravstvene tegobe. Studije su dokazale dejstvo ove biljka na depresiju kod mačaka, a ima čak i istraživanja koja se bave oflaktornim stimulansima za ove kućne ljubimce u svrhu smanjenja agresivnog ponašanja ili oboljenja. Ono što mace privlači ovim biljkama je nepetalakton, monoterpenski lakton, koji nam može biti od dodatne koristi jer odbija insekte.
Valerijana se koristi u raznim oblicima, čaj od korena valerijane se jednostavno priprema ali kapi valerijane organizam bolje apsorbuje. Međutim, ona ima najbolji efekat u kombinaciji sa drugim biljkama. Hmelj I matičnjak su njeni najbliži saborci.