Sprovedena su razna istraživanja o veštačkim zaslađivačima da bi se zaključilo da li su gojaznost, dijabetes i oralne bolesti povezane sa njihovom konzumacijom.
Pre nego što ih uvrstite u ishranu trebao bi da znate kakve dodatne efekte imaju.
Od njih vaš mozak slabi
Veštački zaslađivači ometaju funkciju hipokampusa – važne neuronske struktura u ljudskom mozgu. To umanjuje osetljivost na interceptivne signale, remeti apetit i tako pojačava unos hrane.
Treniraju vaše čulo
Budući da veštački zaslađivači imaju jači intenzitet slatkog ukusa u odnosu na prirodne šećere, vi se navikavate na super slatke stvari. Ovo menja pogled na sladak ukus i smanjuje uživanje u prirodno slatkim namirnicama kao što su voće ili zdrave verzije slatkiša.
Uništavaju probavu
Pokazalo se da veštački zaslađivači loše utiču na prirodnu mikrobiotu creva što može dovesti do gojaznosti i problema sa metabolizmom.
Mogu dovesti i do dijabetesa
Uticajem na mikrobiotu, mogu da poremete i toleranciju na glukozu čime povećavaju rizik od dijabetesa.
Zadržavaju se u crevima
Redovina konzumacija veštačkih zaslađivača kao što su saharin i aspartam može dovesti do abnormalnog nakupljanja različitih bakterija u crevima. Veštački zaslađivači se zadržavaju u vašem probavnom traktu i ne mogu da se probave.
Dovode do prejedanja
Da li ste primetili da nakon što popijete dijetalni sok tokom jela, jedete još više? Veštački zaslađivači “otvaraju” vaše senzore za slatko, povećavaju insulin baš kao i kada jedete pravi šećer.
To dovodi do toga da jedete i više kalorija nego što ste planirali, iako ih niste uneli šećerom, uneli ste ih ostalim namirnicama. Vremenom dolazi do stvaranja viška kilograma i gojaznosti što povećava rizik od srčanih ali i drugih bolesti.
Zavisnost od šećera može da prouzrokuje nadutost, umor, ali i depresiju
Zavisnost od šećera poprima razmere globalne epidemije, smatraju stručnjaci. Ljudsko telo nije programirano za unos velike količine šećera i masnoća. Te namirnice, osim što štete, vremenom postanu nešto što telo traži i to u sve većim količinama.
Prosečan čovek iz zemalja zapadnog sveta za godinu pojede između 60 i 70 kilograma rafinisanog šećera, a tokom života oko pet tona.
Rezultati prikupljeni testiranjem na životinjama pokazuju da nakon unosa velikih količina šećera dolazi do promena u mozgu koje su vrlo slične onima koje se javljaju nakon konzumiranja droga.
Znakovi zavisnosti od šećera
Osećaj umora nakon jela
Dok šećer daje privremeni osećaj energije, nuspojava procesa je velik pad šećera koji rezultira osećajem umora. Ljudi koji ne unose prekomerne količine slatkog nemaju tolike skokove nivoa šećera u krvi.
Promene raspoloženja i sklonost depresiji
Ove promene povezuju se sa posledicama zavisnosti od šećera, koja nas čini razdražljivima ako je telu uskraćeno ono na šta smo ga navikli da mu je potrebno.
Nadutost
Zadržavanje gasova i probavne smetnje nisu samo posledica unosa premalo biljnih vlakana, već i preteranog unosa šećera koji može da dovede do bolova nakon jela i očigledne nadutosti trbuha zbog opterećenja koje njegovo varenje prouzrokuje.
Višak kilograma naročito u predelu trbuha
Gomilanje kilograma u specifičnoj zoni, odnosno na trbuhu, posledica je unosa previše šećera, što nije nužno posledica samo šećera u dezertima, već i šećera u gaziranim pićima, pecivima, testenini i brzoj hrani.
Eksperimentalno lečenje zavisnosti od šećera kod životinja
U istraživanju koje je sproveo Karlo Kolantuoni i njegove kolege sa Univerziteta Prinston, pokazalo se da su miševi koji su razvili zavisnost od šećera posle prolazili kroz fazu odvikavanja. Korišćene metode za odvikavanje prouzrokovale su fizičke tegobe kakve se javljaju i prilikom odvikavanja od narkotika.