Dnevno uzimanje suplemenata vitamina D i ribljeg ulja može da pomogne u zaštiti starijih osoba od razvoja autoimunih poremećaja kao što su reumatoidni artritis, psorijaza, bolesti štitne žlezde i reumatska polimijalgija, zapaljensko oboljenje koje prouzrokuje bol u mišićima i ukočenost u ramenima i kukovima, pokazalo je novo istraživanje.
Osobe od 50 i više godina koje su uzimale 2.000 IU (međunarodnih jedinica) vitamina D3 više od pet godina imali su 22 odsto nižu relativnu stopu potvrđenih autoimunih dijagnoza, rekla je autorka studije dr Karen Kostenbader, profesorka medicine na Harvardskoj medicinskoj školi na odseku za reumatologiju, upalu i imunitet i direktorka programa za lupus u „Brigham and Women’s Hospital“ u Bostonu, piše CNN.
Ta doza je dva do tri puta veća od preporučene dnevne doze vitamina D za odrasle, što je 600 IU za osobe do 69 godina i 800 IU za one od 70 i više godina, prema Nacionalnim institutima za zdravlje.
Kada su ljudi uzimali vitamin D najmanje dve godine, stopa prevencije autoimunih poremećaja porasla je na 39 odsto, prema studiji objavljenoj ove nedelje u časopisu BMJ.
Studija je takođe otkrila moguću vezu između uzimanja 1.000 miligrama omega-3 masne kiseline (riblje ulje) i smanjenja autoimunih poremećaja, ali ta povezanost nije bila statistički značajna sve dok se mogući slučajevi autoimune bolesti, ne samo potvrđeni slučajevi, ne otkriju i budu uračunati u analizu.
Međutim, studija je otkrila da uzimanje i vitamina D i suplemenata omega-3 masnih kiselina, u odnosu na samo placebo, smanjuje autoimunu bolest za oko 30 odsto.
Toksičnost vitamina D
Ljudi ne bi trebalo sami da počnu da uzimaju suplemente vitamina D kako bi povećali svoje šanse da izbegnu autoimunu bolest, upozorila je dr Kostenbader, jer uzimanje previše suplementa ima značajne posledice.
Za razliku od vitamina rastvorljivih u vodi, koje telo može lako da eliminiše, vitamin D se skladišti u masnim ćelijama tela i može da se nagomila do toksičnih nivoa, što dovodi do bolova u kostima i oštećenja bubrega.
Pošto telo proizvodi vitamin D kada je koža izložena suncu, a mleko i druge namirnice poput žitarica su često obogaćene vitaminom D, mnogi stručnjaci kažu da zdravim, mlađim ljudima verovatno neće biti potrebni suplementi vitamina D, posebno u količinama koje su veće od preporučenih. nivo od 600 IU dnevno.
Nivoi opadaju kako starimo, ali “rekla bih da svako prvo treba da razgovara sa svojim lekarom pre nego što uzme 2.000 međunarodnih jedinica vitamina D pored svega ostalog što se uzima”, rekla je dr Kostenbader.
“Postoje određeni zdravstveni problemi kao što su kamen u bubregu i hiperparatireoza (porast nivoa kalcijuma), gde zaista ne bi trebalo da uzimate dodatni vitamin D”, dodaje ona.
Telo napada samo sebe
Studija dr Kostenbader analizirala je 25.871 muškarca i žene starosti 50 i više godina koji su učestvovali u VITAL, randomizitanoj, dvostruko slepoj, placebo kontrolisanoj istraživačkoj studiji osmišljenoj da vidi da li bi uzimanje dijetetskih suplemenata vitamina D3 (2000 IU) ili omega-3 masnih kiselina (1.000 mg – ribljeg ulja) na dnevnom nivou smanjilo rizik od razvoja karcinoma, srčanih bolesti i moždanog udara kod ljudi koji ranije nisu imali ove bolesti.
To ispitivanje nije pokazalo nikakve koristi od dodatnih suplemenata u prevenciji kardiovaskularnih bolesti ili karcinima.
Pošto su prethodna istraživanja pokazala da vitamin D i omega-3 masne kiseline dobijene iz morskih plodova mogu da imaju pozitivan efekat na upalu i imunitet kod autoimunih poremećaja, dr Kostenbader je odlučila da koristi isto ispitivanje kako bi istražila da li suplementi mogu da spreče takve bolesti.
Autoimuna bolest nastaje kada prirodni odbrambeni sistem tela iznenada vidi normalne ćelije kao osvajače i počne greškom da uništava te ćelije.
Kod reumatoidnog artritisa, na primer, imunski sistem napada sluznicu zglobova, stvarajući upalu, otok i bol.
Kod psorijaze, preaktivne T-ćelije, koje su među najboljim zaštitnicima tela, izazivaju upalu koja stvara izdignute, ljuskave mrlje na koži.
Kod dijabetesa tipa 1, zaštitnici tela uništavaju ćelije pankreasa koje proizvode insulin. Postoje čak i neki dokazi koji pokazuju da bi zapaljenje u celom telu moglo da bude deo progresije dijabetesa tipa 2.
Autoimuni poremećaji mogu da se razviju u bilo kojoj fazi života, ali se češće javljaju kod starijih osoba, posebno kod žena, rekao je Kostenbader.
Potrebno je više istraživanja
Do danas, nijedno veliko randomizirano kliničko ispitivanje, koja se smatraju zlatnim standardom istraživanja, nisu istražila da li riblje ulje i vitamin D zaista mogu da spreče razvoj autoimunih bolesti.
“Ovo je prvi direktan dokaz kod starijih odraslih osoba da uzimanje vitamina D ili omega-3 masnih kiselina, ili kombinacije, za pet godina smanjuje učestalost autoimunih bolesti, sa izraženijim efektom nakon dve godine suplementacije”, rekla je dr Kostenbader.
Nakon pet godina istraživanja, studija nije mogla da razdvoji koja bi od 80 ili više autoimunih bolesti mogla ida ima najviše koristi od vitamina D i suplemenata ribljeg ulja, rekla je doktorka, ali istraživanje se nastavlja.
Studija je sada u svojoj sedmoj godini, rekla je ona, a više podataka bi trebalo da bude objavljeno u budućnosti.
Povezanost vitamina D sa viškom kilograma
Gojaznost može da prouzrokuje nedostatak vitamina D, nutrijenta koji pomaže telu da apsorbuje kalcijum, koji je neophodan za zdrave kosti, navodi se u novoj studiji. Sa druge strane, povećanje nivoa vitamina D u krvi ne može pomoći ljudima da izgube višak kilograma.
Prema istraživačima, za svakih 10 odsto povećanja indeksa telesne mase (BMI), osoba može da očekuje pad nivoa vitamina D u krvi za 4,2 odsto. BMI je mera telesne masti koja se zasniva na visini i težini.
Koristeći genetske podatke više od 42.000 ljudi prikupljenih u 21 studiji, američki i evropski epidemiolozi pratili su 12 gena povezanih sa BMI i četiri gena povezana sa vitaminom D kod ljudi različitih telesnih težina.
Istraživači su otkrili da ljudi sa genetskom predispozicijom zbog veće telesne težine imaju gene povezane sa nižim nivoima vitamina D.
Kao rezultat toga, bez obzira na to koliko vitamina D gojazna osoba dobija, njihovi geni će verovatno prouzrokovati smanjenje nivoa vitamina D.
Međutim, postojanje gena povezanih sa nižim nivoima stvaranja i metabolizma vitamina D ne znači nužno da je osobi predodređeno da bude gojazna.
Istraživači su verifikovali svoje zapažanje koristeći drugi skup podataka gena iz 46 studija koji su obuhvatili skoro 124.000 ljudi.
„Gojazni pojedinci moraju da imaju na umu da će im verovatno nedostajati vitamin D“, rekla je autorka studije Elina Hiponen, sa Institutu za zdravlje dece Univerziteta u Londonu.
„Ako smanjite BMI ili smanjite telesnu masnoću, verovatno će se nivo vitamina D povisiti.“
Studija je otkrila da je veza između vitamina D i gojaznosti išla samo u jednom smeru: gojaznost je uticala na nivo vitamina D, ali vitamin D nije uticao na gojaznost.
Ne slažu se svi sa ovim nalazom. „Ova studija ne daje konačan odgovor da vitamin D ne može pomoći u gubitku težine“, rekao je Brant Cebula koji nije bio uključen u studiju i dodao:
„Možda ima skroman efekat, ali ako tražite značajan gubitak težine, vitamin D nije odgovor.“
Prethodno istraživanje je ispitalo da li bi povećanje nivoa vitamina D uzimanjem suplemenata moglo da pomogne ljudima da smršaju. U kliničkim ispitivanjima, ljudi koji su nasumično uzimali vitamin D u odnosu na one koji su uzimali placebo pokazali su manji gubitak težine za nekoliko kilograma.
Širom sveta stručnjaci su primetili da ljudi ne dobijaju dovoljno vitamina D. Sunčeva svetlost je glavni izvor vitamina D za ljude, ali zabrinutost zbog karcinoma kože navela je mnoge ljude da se manje izlažu sunčevoj svetlosti.
Što se tiče hrane, teško je unositi dovoljno vitamina D na taj način. Glavni izvori uključuju masnu ribu-poput lososa, tunjevine i skuše-i mleko obogaćeno vitaminom D.
„Verovatno nećete dobiti dovoljno vitamina D iz hrane. Da biste dobili dovoljnu količinu ovog vitamina neophodno je izlaganje suncu, u periodu najmanjeg zračenja i uzimanje suplemenata“, rekao je Cebula.
Uzimanje suplemenata može biti posebno važno za gojazne ljude. Što je osoba gojaznija, veća je potreba za suplementima vitamina D, kaže Hiponen, koja trenutno istražuje vezu između nivoa vitamina D i krvnog pritiska.
Studija je objavljena u časopisu „PLOS Medicine“.
Da li postoji povezanost vitamina D sa opadanjem kose?
U novoj studiji objavljenoj u “The Journal of Cosmetic Dermatology, dva dermatologa iz Indije izjavila su da je vitamin D na više načina uključen u različite signalne puteve rasta i diferencijacije folikula dlake.
Ono što su oni zapazili je da vitamin D utiče na ciklus rasta kose, pa su krenuli u sprovođenje sopstvene istrage o vitaminu D kao „potencijalnoj terapiji protiv opadanja kose“.
Vitamina D i ožiljna alopecija
Analiza ovog specifičnog istraživačkog tima nije dala dokaze o čvrstoj povezanosti između nedostatka vitamina D i ćelavosti.
Međutim oni se pozivaju na jedno prethodno istraživanje koje je pokazalo povezanost između niskog nivoa vitamina D i ožiljaste alopecije – vrste ćelavosti koja pogađa tri odsto i muških i ženskih pacijenata.
Ožiljna alopecija nastaje kada su folikuli dlake trajno oštećeni i zamenjeni razvojem ožiljnog tkiva.
Vitamin D i koža
Moguće objašnjenje uloge vitamina D u sprečavanju ove vrste opadanja kose je da vitamin D ima važnu ulogu u podmlađivanju kože, što se odnosi i na kožu glave.
Uloga vitamina D u stvaranju folikula dlake
Prema mišljenju dr Rakel Kohran Geders, vitamin D je jedan od vitamina rastvorljivih u mastima koje su neophodne za održavanje i stvaranje funkcije folikula dlake.
Kada i kako bi trebalo uzimati vitamin D?
Vitamin D je ključan nutrijent za naše zdravlje iz više razloga. Bolje raspoloženje, zdravije kosti, jači imunitet su samo neke od prednosti.
Nažalost, mnogi od nas nemaju dovoljno ovog vitamina. Istraživanja pokazuju da mnogi ne uspevaju da unesu 400 IU dnevno putem svoje ishrane. Da biste iskoristili sve blagodeti ovog vitamina potrebno je da ga uzimate na pravilan način.
Šta bi trebalo da imati u vidu kada uzimate vitamin D?
Kako je vitamin D vitamin rastvorljiv u mastima, on preferira izvor masti kako bi se pravilno apsorbovao u telu. Prema mišljenju integrativne dijetetičarke Vitni Krouč, suplementi vitamina D se „najbolje apsorbuju kada se uzimaju sa hranom koja sadrži avokado, maslinovo ulje, lan ili druge izvore korisnih masti“.
Dakle, uzimanje standardnog vitamina D na prazan stomak verovatno nije najbolja ideja. Međutim, postoji jedan izuzetak.
„Ako je suplement vitamina D već upakovan sa odgovarajućim mastima, nema potrebe da ga uzimate sa hranom“, dodaje Krouč.
„Ovo je retka karakteristika među suplementima vitamina D koji se danas nude, pa je važno proveriti etikete proizvoda kako biste bili sigurni da sadrži neku vrstu masti za podsticanje apsorpcije“, kaže istraživač dr Majkl Holik, profesor medicine na „Boston University“.
Kada je pravo vreme za uzimanje vitamina D?
Prema mišljenju stručnjaka, kada uzimate suplemente vitamina D, zaista je na vama kada će to biti. „Ovaj vitamin ne mora da se uzima u određeno vreme“, kaže dr Koni Viver, profesorka na Odeljenju za nauku o ishrani na „Purdue University“ i dodaje:
„Najbolje vreme za uzimanje vitamina D je kad god se setite da ga uzmete“.
Međutim, da biste ostali dosledni, Krouč predlaže da pokušate da svoj dodatak vitamina D vežete za neki drugi deo vaše rutine, poput ispijanja jutarnje kafe ili pranja zuba. Ako ne sadrži masti, pokušajte da ga povežete za doručak ili večeru, ako vam tako više odgovara.
Nuspojave prekomernog unosa vitamina D o kojima se retko govori
Od svih dodataka ishrani, najviše se kontroverzi vrti oko vitamina D. Više se priča o tome koliko je potrebno ovog vitamina unositi i šta bi moglo da se dogodi ako ga se ne uzima dovoljno, ali se retko govori o tome šta se događa kad se uzima previše.
Prema referentnom unosu hrane (DRI), koji su ustanovili američki Institut za medicinu i Odbor za hranu i ishranu, preporučena dnevna doza (RDA) za vitamin D je 15 mikrograma dnevno za odrasle mlađe od 70 godina i 20 mikrograma za odrasle starije od 70 godina.
Iako je postizanje toksičnih nivoa vitamina D u organizmu prilično retka pojava, DRI postavlja tolerantni gornji nivo unosa (UL) od 100 mikrograma dnevno za ljude starije od 19 godina.
Za bolje razumevanje, većina suplemenata vitamina D na tržištu kreće se između 1.000 međunarodnih jedinica (IU) do 10.000 IU, što je između 25 mikrograma i 250 mikrograma po suplementu.
Glavne nuspojave konzumiranja previše vitamina D su:
Hiperkalcemija
Vitamin D je vitamin topiv u mastima koji pomaže apsorpciji kalcijuma u vašem telu. Zbog toga mnogi ljudi kažu da je vitamin D važno konzumirati kad ste stariji s obzirom na činjenicu da je kalcijum mineral koji jača kosti.
Međutim, ako preterano konzumirate kalcijum, DRI kaže da između 2.000 i 2.500 miligrama UL dnevno, u zavisnosti od vaše dobi, vaše telo može da bude dovedeno u opasnost od razvoja hiperkalcemije.
Mučnina
Mučnina i povraćanje su simptomi koji se javljaju kod prekomernog unosa vitamina D i hiperkalcemije.
Umor
Unošenje previše vitamina D u organiza može da rezultira osećajem umora, koji je takođe povezan sa hiperkalcemijom.
Razdražljivost
Razdražljivost je takođe čest simptom hiperkalcemije i uzimanja previše vitamina D. Ako je to nešto što redovno osećate dok uzimate suplemente ovog vitamina, možda je vreme da obratite pažnju na svoju potrošnju vitamina D i obezbedite tako racionalan unos ovog vitamina, piše Eat This.
Bubrežni kamenac
Na kraju, jedna od najvećih nuspojava hiperkalcemije je razvoj bubrežnih kamenaca. Istraživanje objavljeno u časopisu “The New England Journal of Medicine” otkrilo je da se, kad se u telo unese više kalcijuma, oko 2.100 miligrama dnevno, s umerenim količinama vitamina D, rizik od razvoja bubrežnih kamenaca značajno povećava.
Kako telo reaguje na nedovoljan unos vitamina D?
Ako želite da poboljšate svoje zdravlje, možda bi trebalo da uvedete vitamin D u svoju ishranu.
Tokom prošle godine vitamin D postao je važna tema, a brojna istraživanja ukazuju na vezu između niskog novoa vitamina D i povećanog rizika od zaraze kovidom ili razvoja ozbiljnijih simptoma virusa.
Nažalost, nedovoljni nivo vitamina D utiče na više ljudi nego što možda mislite. Studija objavljena u časopisu „Nutrition Research“ otkrila je da je među 4.495 odraslih osoba u SAD njih otprilike 42 odsto imalo nedostatak vitamina D.
Podložniji ste infekcijama
Ako ne unosite dovoljno vitamina D, možete oslabiti vaš imunološki odgovor.
„Nedovoljna količina vitamina D povezana je sa lošim imunološkom sistemom“, kaže Hajdi Moreti, savetnica za ishranu u „Sovereign Laboratories“.
„To se događa zato što je vitamin D presudan za stvaranje ravnoteže T -ćelija. On utiče na povećanje T-regulatornih ćelija, koje održavaju imunološki sistem zdravim. Takođe povećava protein koji pomaže u borbi protiv infekcija poznatih kao katelicidin”, rekla je Moreti.
Možete osetiti bol i umor
Ako se borite s manjkom energije za obavljanje svakodnevnih zadataka koji su vam nekada lako polazili za rukom, možda je za to odgovoran nedostatak vitamina D.
„To se dešava jer je vitamin D uključen u zdravlje kostiju i snagu mišića. Ako unosimo dovoljno vitamina D, to takođe može da smanji upalu u tim tkivima, što može da smiri bol, a istovremeno smanji i umor. Vitamin D je središnji regulator mnogih hormona, pa nije ni čudo da se ljudi s nedostatkom na kraju osećaju umorno i osećaju bol“, objašnjava Moreti.
Kardiovaskularni problemi
Bolesti srca su uzrok smrtnosti broj jedan u svetu, a unos vitamina D može da ima značajnu ulogu u smanjenju rizika od razvoja kardiovaskularnih problema.
“Srčani mišić zahteva vitamin D da bi poboljšao unos elektrolita”, kaže Moreti. Zapravo, prema pregledu istraživanja iz 2018. godine objavljenom u časopisu „Clinical Hypertension“, nizak nivo vitamina D povezan je sa višim stopama hipertenzije, smrti od kardiovaskularnih bolesti i smrti iz svih uzroka.
Novo istraživanje pokazalo značaj vitamina D kod karcinoma dojke
Istraživanje je pokazalo da dovoljan nivo vitamina D u trenutnku dijagnoze karcinoma dojke može značajno da poboljša šansu da osoba preživi. To će biti istaknuta tema ovogodišnjeg virtuelnog sastanka Američkog društva za kliničku onkologiju (ASCO 2021).
Istraživači su merili nivo vitamina D u vreme dijagnoze karcinoma dojke, a zatim stopu preživljavanja 10 godina kasnije kod skoro 4.000 osoba. Dokazano je i da unos vitamina D, indeks telesne mase i rasa najviše utiču na nivo vitamina D u krvi.
Epidemiolog i autor istraživanja Song Jao napisao je u saopštenju da ovi rezultati predstavljaju do sada najsnažnije dokaze koji se odnose na održavanje dovoljne količine vitamina D kod osoba koje imaju karcinom dojke.
Takođe je rekao da se ovo naročito odnosi na Afroamerikanke koje imaju višu stopu smrtnosti od karcinoma dojke u odnosu na žene bele rase.
Veća koncentracija melanina u tamnoj koži smanjuje stvaranje vitamina D kada se izloži suncu. Procenjuje se da bi Afroamerikanci trebali da se izlažu suncu pet do 10 puta više nego osobe svetlije kože kako bi postigli jednak nivo vitamina D u krvi.
Prethodna istraživanja pokazala su da su viši nivoi vitamina D povezani sa manjim rizikom od karcinoma debelog creva. Novo istraživanje pokazalo je da ovaj vitamin može da poveća šansu da pacijentkinje sa karcinomom dojke prežive.
Međutim, ovo ne znači da vitamin D ima spobnost da se bori protiv ovog tipa karcinoma. Potrebno je uraditi dodatne analize.
Naravno, savetuje se konzumiranje namirnica bogatim vitaminom D poput pastrmke, lososa, gljiva, mleka obogaćenog vitaminom D i žitarica.
U grupe ljudi kojima su potrebni suplementi vitamina D spadaju pre svega žene u menopauzi, muškarci i žene koje dugotrajno uzimaju steroide, starije osobe, dodilje, osobe sa hroničnom bubrežnom bolešću i gojazne osobe.
Imajte u vidu da bi trebalo da se obrate lekaru pre nego što odlučite da uzimate bilo kakvu vrstu suplemenata, jer uzimanje istih na svoju ruku može ozbiljno da ugrozi zdravlje.
Nedostatak vitamina D povezan sa gubitkom koštane mase
Mnogo je zdravstvenih prednosti uzimanja vitamina D, poput boljeg raspoloženja, jakog imunološkog sistema, pa čak i smanjenja opasnosti od jakih napada astme.
Iako su sve ove stvari važne, postoji jedno ključno pitanje povezano sa nedovoljnim unosom vitamina D, ato je gubitak koštane mase.
„Jedna od glavnih uloga vitamina D je maksimalna apsorpcija i korišćenja kalcijuma, koji je važan mineral za koštani sistem, uključujući i zube“, istakla je Nikol Avena, docenti neuronauke na Medicinskom fakultetu „Mount Sinai“ u Njujorku.
Da bi dobili dovoljnu dnevnu količinu vitamina D, osobama starosti od 1 do 70 godina potrebno je 600 međunarodnih jedinica (IU), dok je osobam starijim od 70 godina potrebno 800 IU.
Neunošenje dovoljne količine vitamina D svakog dana može da rezultira većim rizikom od osteoporoze kasnije u životu. Osteoporoza se karakteriše kao stanjivanje i slabljenje kostiju i često se naziva bolest krhkih kostiju.
Žene koje prolaze kroz menopauzu najverovatnije će razviti osteoporozu jer je smanjenje estrogena veliki faktor rizika. Nedavno istraživanje ukazuje na to da žene starosti između 50 i 80 godina imaju 79 odsto veći rizik od razvoja srčanih bolesti.
Međutim, rutinskim konzumiranjem kalcijuma i vitamina D može se efikasno usporiti gubitak minerala u kostima, a delom i smanjiti rizik od osteoporoze i preloma kostiju.
Iako redak, ozbiljan nedostatak vitamina D kod dece može da prouzrokuje rahitis, bolest zbog koje kosti postaju mekane i savijaju se. Kod odraslih, ozbiljni nedostatak ovog ključnog vitamina može da rezultira osteomalacijom, stanjem koje obuhvata omekšavanje kostiju, bolove u kostima i slabost mišića.
Srećom, sve ovo se može sprečiti sve dok jedete hranu bogatu vitaminom D, poput masne ribe i jaja. Međutim, dodatak vitamina D takođe može da bude izvrstan dodatak vašoj ishrani.