(Salicii cortex)
U proleće prva propupi, njenim grančicama simbolično se udaraju deca da bi rasla i napredovala, na Đurđevdan devojke grančice provlače kroz kosu da bi bila što bujnija, a žene gaze u vodu i puštaju niz struju reka i potoka njene venčiće. Vrba je od davnina deo slovenskih običaja i verovanja. Slovenskom božanstvu voda, Vodenu, prinosili bi se darovi u obliku vrbovih venaca, kolačića i posuda s tamjanom.
Ali vrba nije bila deo samo slovenske mitologije. Ovo drvo koje raste „kao iz vode“, a ima mogućnost da se širi s lakoćom tako što jednostavno umetne sopstvene grančice u meko tlo, čak i naopačke, i začas ih ožili, razumljivo je širom sveta postalo simbol prosperiteta, razvoja, obnove, vitalnosti i besmrtnosti. Vrba raste na močvarnom tlu, uz reke i potoke, a kako joj grane slobodno padaju i često dotiču površinu vode, postala je i simbol tuge i neuzvraćene ljubavi.
Stari Kelti su je naročito cenili, posebno zato što na vrbi često raste imela koja je zauzimala posebno mesto, kako u ritualima tako i u medicini. Po druidskom predanju, svet je nastao iz dva crvena jajeta skrivena u vrbovom drvetu. Od jednog jajeta nastalo je Sunce, a od drugog Zemlja. Ova priča simbolično se ponavlja svake godine tokom keltskog praznika Bealtaine, koji počinje 30. aprila i slavi se 3 dana, kao ritual plodnosti, života i zaštite od bolesti. Za ovaj praznik od davnina se posebno farbaju jaja u crveno, a taj običaj je kasnije preuzet u hrišćanskoj Uskršnjoj tradiciji.
VRBA, IZ MITA DO ASPIRINA
Vrba je sastavni deo hebrejske, starogrčke, egipatske, kineske i mnogih drugih tradicija, a isto toliko koliko se koristi za obrede, koristi se i u tradicionalnoj medicini. Naši preci su bili svesni koliku moć isceljenja ima vrba, ali to nisu umeli da objasne. Tokom vekova, vrba je bila neizostavni sastojak apoteka, još od Hipokrata koji je preporučivao čak 400 godina pre naše ere, protiv groznice i upala, kao i Aula Kornelija Celza, Pedanija Dioskorida, Gaja Plinija i Galena iz Pergama. Tek 1829. čovečanstvo je došlo do saznanja šta je to u vrbi što je tako lekovito.
Te godine je francuski apotekar Anri Leru izdvojio je iz vrbine kore supstancu koju je nazvao salicin. Ona je docnije poslužila nemačkom hemičaru Feliksu Hofmanu da 1897. sintetiše acetilsalicalnu kiselinu, što je označilo početak proizvodnje aspirina u čuvenoj farmaceutskoj kući Bajer. Danas ne postoji domaćinstvo koje u svojoj kućnoj apoteci nema Bajerov aspirin, pa bi se simbolično moglo reći da tako svaka kuća u sebi ima i deo mitskog drveta, vrbe.
SALIX ALBA ELIMINIŠE UPALE
Postoji čak oko 500 vrsta vrbe, uključujući i ukrasne žbunove, a lekovite su samo tri – bela, iva i crvena. Najviše se koristi kora bele vrbe, Salix alba, i od nje se mogu praviti tinkture, ekstrakti, prah i čaj. Da je kora vrbe odlična kod povišene temperature znalo se oduvek, kao i da smiruje upale i bolove. Danas znamo da je to drevno saznanje sasvim opravdano. Sastojci iz kore vrbe su brojni. Ona sadrži fenolne glikozide, pored salicina i saligenin, salikortin i populin, kao i tanine, flavonoide uključujući i kvercetin, kao i fitoestrogene, zahvaljujući kojima ima protivupalno, antiseptično, diuretsko i analgetično dejstvo.
Evropska agencija za lekove pominje upotrebu vrbe kod problema i poremećaja:
- glavobolje, iscrpljenosti i manjka energije,
- simptoma reume, bola u donjem delu leđa, ankiloznog spondilitisa, reumatoidnog artritisa,
- bola u mišićima, upale mišića, sportskih povreda,
- povišene telesne temperature,
- prehlade i gripa,
- katara respiratornog sistema.
Brojne studije dokazale su da je vrbina kora efikasnije i zdravije rešenje za ublažavanje bolova od ibuprofena, koji, kada se često koristi, može biti vrlo štetan. Iako je njen glavni sastojak salicin, po kom je dobila i naučni naziv, njena klinička efikasnost ne leži samo u njemu, već u sinergiji brojnih elemenata koji deluju protivupalno i analgetski. Ekstrakt kore vrbe taj efekat dokazano postiže inhibicijom proinflamatornih citokina i upalom aktiviranih monocita. Antiinflamatorni efekat vrbe i sposobnost da smiri groznicu bili su razlog što se još pre par vekova koristila i za lečenje I malarije.
Ali ova moćna biljka je u stanju da učini mnogo više: tokom brojnih istraživanja je primećeno da ona može da izazove apoptozu (ćelijsku smrt) kod brojnih ćelija karcinoma, kao i da inhibira rast, pokretljivost, širenja i adheziju ćelija kancera debelog creva. Dobro je poznato i kardioprotektivno dejstvo običnog aspirina. Svojim dokazanim antioksidativnim svojstvima salix alba štiti tkiva kako srca tako i bubrega, a anti-trombičnim dejstvom sprečava srčani i moždani udar.
Ali upravo ovo svojstvo vrbe da razređuje krv stavlja je na zabranjenu listu osobama koje pate od poremećaja koagulacije, na primer hemofilije, a treba je izbegavati u slučaju čira na želucu, dijabetesa, poremećaja rada jetre ili odmah nakon hirurških intervencija. U svakom slučaju, kod kombinovanja lekova i terapija sa proizvodima koji sadrže ekstrakt vrbine kore najbolje je prvo se posavetovati s lekarom.
VRBA ZA SPOLJNU UPOTREBU
Ekstrakt vrbove kore ima još jedno veoma bitno dejstvo: keratolitičko i keratoplastično. On ima sposobnost da pozitivno deluje na rast epidermalnog tkiva i podstiče zarastanje kože, ali i da razgrađuje orožali sloj kože i očisti je od ostataka nagomilanog i neželjenog tkiva. Zato je česta njegova upotreba kod dermatitisa, ekcema, seboreje i psorijaze, ali i kod virusnih bradavica. Virusne bradavice nastaju kao posledica infekcije humanim papiloma virusima i veoma su uporne i neprijatne. Često se javljaju na mestima gde stvaraju iritaciju, a mogu se javiti i u čitavim grozdovima i značajno naružiti izgled kože.